Vejvoda: Pitanje je zašto Srbija nije uvela bar minimalne sankcije Rusiji

On je, gostujući u emisiji „Marker razgovor“ na televiziji Insajder, ocenio da je ruska invazija izazvala jačanje transatlantskog jedinstva između EU i Sjedinjenih Američkih Država, kao i unutar same Unije što je dovelo i do šest paketa evropskih sankcija prema Rusiji, ali da ih ipak ne primenjuju svi isto.

„Ne primenjuju ih svi jednako. Ne živimo u svetu bajki, živimo u realnom svetu gde razne zemlje među tih 27 članica imaju razne potrebe i interese. Sve su te zemlje uvele određeni nivo sankcija Rusiji“, dodao je Vejvoda, koji je i direktor projekta Evropske budućnosti.

„Srbija ne može da zadrži neutralnost“

Na pitanje da li Srbija može da zadrži neutralnost u ovom trenutku, Vejvoda je odgovorio da misli da ne može.

„Mi smo išli u članstvo u NATO do 2004. godine. Za vreme premijera Zorana Đinđića počeli su razgovori sa NATO-om oko ulaska u punopravno članstvo – ne zanemarujući nipošto zločin koji je učinjen, žrtve koje smo doživeli – civilne i vojne u tom vremenu. Pod premijerom Vojislavom Koštunicom je onda 2004. godine došla ustavna odredba da ćemo biti vojno neutralni – koja jasno kaže da smo vojno, a ne ideološki neutralni“, naglasio je on.

Ivan Vejvoda bio i je savetnik prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića za spoljnu politiku.  

„Ne vidim da zaista postoji dilema za Srbiju – EU ili Rusija“

Na pitanje da li za Srbiju zaista postoji dilema – EU ili Rusija, Vejvoda je odgovorio da on ne vidi nikakvu dilemu jer je Srbija geopolitički u Evropi, okružena je zemljama EU i NATO, a želi i da se pridruži zajednici evropskih naroda.

„Ako bismo imali referendum iduće nedelje za pristupanje EU, siguran sam da bismo imali podršku od 65 odsto bez obzira šta ankete kažu. Ljudi svojim zdravim razumom znaju da je bolje biti u tom krugu nego izvan njega“, ocenio je on.

„EU poštuje legitimitet izabranih vlasti, pregovarali su i sa Miloševićem“ 

Komentarišući to što izveštaji institucija Evropske unije često kritikuju Srbiju zbog stanja demokratije, dok lideri EU podržavaju srpske predstavnike, Vejvoda je rekao da EU poštuje legitimitet izabranih vlasti poput predsednika Republike.

„Oni su pregovarali i sa Slobodanom Miloševićem dok je imao većinu. Čim je to počelo da opada, oni su se okrenuli opoziciji koja je imala više šanse i došlo je do promena. To je ’realpolitičko’ pravilo, dopadalo se to nama ili ne“, istakao je Vejvoda.

„Nakon početka ruske invazije niko se ne usuđuje da kaže da neće biti svetskog rata“

Na pitanje da li se bliži novi svetski rat, Vejvoda je odgovorio da se niko više ne usuđuje da kaže "ne", nakon što su mnogi mislili da Rusija neće pokrenuti invaziju na Ukrajinu.

"Ja ne verujem da će doći do napada na bilo koju zemlju NATO jer bi to aktiviralo član 5 - ako je jedan član NATO napadnut, onda su svi. Mislim da Rusija, odnosno predsednik Vladimir Putin neće da ide u tom pravcu. Po meni je to crvena linija", ocenio je Vejvoda.

Početkom invazije Rusije na Ukrajinu, 24. februara, završeno je tridesetogodišnje razdoblje od pada Berlinskog zida kada se očekivalo da će svet krenuti ka demokratizaciji, a da će Rusija postati evropska zemlja, ocenio je Vejvoda.

„Većina ljudi nije očekivala ovakav razvoj događaja, pogotovo zato što je Rusija tesno vezana trgovinski, investiciono i energetski za Evropsku uniju. Politika EU, a posebno Nemačke je bila: ’Što smo više vezani, to je manja mogućnost i za nasilne i nepredviđene događaje’“, rekao je Vejvoda.

Na pitanje o Samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana, koji je održan prošle nedelje, Vejvoda je odgovorio da je ovo trenutak kada se donose „teške i velike“ odluke, poput te da se Ukrajini i Moldaviji da status kandidata za članstvo u EU.

Vejvoda je dodao da se očekivalo da će na tom samitu i Bosna i Hercegovina dobiti status kandidata za članstvo u EU, da će Severna Makedonija i Albanija otpočeti pristupne pregovore, a Kosovo dobiti viznu liberalizaciju ali da se ništa od toga nije dogodilo.

Na pitanje da li je neobično to što se evropski lideri nisu obratili novinarima posle sastanka sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana, iako je to bilo najavljeno, Vejvoda je odgovorio da evropski lideri, a posebno francuski predsednik Emanuel Makron nisu imali „ništa posebno“ da iznesu kao pozitivan rezultat razgovora.

„Mislim da je dobro da su se tri lidera Zapadnog Balkana – Albanije, Srbije i Severne Makedonije zajednički obratili jer to govori o nekom duhu evropskih vrednosti da zajedno nastupaju“, dodao je on.