Velibor Slavuj (pilot i instruktor) u Marker razgovoru: Kontrola leta kvalitetno obavila posao, avion u onakvom stanju je mogao da prizemlji samo iskusan pilot (VIDEO)

"Situacije u kojima se pogrešno odabere potrebna dužina piste za poletanje se dešavaju retko, ali se dešavaju kao previdi. Zamenite Delta 5 sa Delta 6 u vašem kompjuteru koji koristite da biste izračunali performanse i da biste odabrali adekvatnu dužinu piste. Ali u ovom slučaju imamo situaciju da je posada upozorena na to da se nalazi na pogrešnom već mestu i ne samo to, već je upozorena i da je raspoloživa pista za poletanje 1273 metra. Znate, taj avion ima neku težinu oko 50 tona. Potpuno je jasno da sa tom dužinom od 1273 metra vi ne ulazite u bilo koju neophodnu kalkulaciju za bezbedno poletanje. Insistiranje posade na tome da su svesni da je to 1273 metra i da nastavlja poletanja je meni najnejasniji deo te priče. To smo mogli da čujemo iz audio snimka koji se pojavio dakle, razgovor između kontrolora leta i posade, odnosno kapetana koji je, moram da kažem, i instruktor na Embraeru, dakle, ne radi se o nekom ko nema iskustva. Na kraju krajeva, prizemljavanje onakvog aviona u onom stanju je nešto što može da uradi samo iskusan pilot", kaže Slavuj.

Navodi da je prvi utisak da je kontrola letenja vrlo kvalitetno obavila svoj posao, da su uočili da se radi o pogrešnoj poziciji, da su posadu upozorili davanjem tih podataka.

"Mislim da je to relativno korektno određeno. Ja bih proveo malo manje vremena u vazduhu sa curenjem goriva i posle poletanja ne bih taksirao do gejta, nego bih zaustavio avion posle poletanja, dozvolio da se putnici iskrcaju, izvrše inspekciju aviona, ali to nije ni samo njegova odluka u tom smislu, nego su tu i aerodromske službe, pa mislim da su i ove ostale službe mogle da insistiraju na takvom pristupu, jer se videlo da gorivo curi, i da su mu površine oštećene. To znači da je bez dela dinamičke konfiguracije sletao, što zahteva neku brzinu od jedno 40 čvorova veću od normalne, što vam opet kao posledicu daje mnogo jače kočenje nego što je normalno i mnogo veću temperaturu kočnica nego što je normalno. Ta temperatura kočnica se taksiranjem povećava i vi rizikujete da na tim temperaturama koje budu i 300 stepeni sa curenjem goriva napravite nešto što može da bude mnogo gore. Ali generalno u toj situaciji taj čovek, taj kolega, je vratio avion i sleteo korektno i na tom delu posla stvarno ne treba mu davati zamerku, jer mogu da zamislim u kom je on stanju bio kad je postao svestan šta je uradio“, ističe Slavuj.

Dodaje da je prva reakcija kompanije u ovom slučaju bila primerena.

"U kriznim momentima kod ovakve situacije postoje definisane objave kojima ćete se obratiti javnosti. Uvek je to nešto što pokrije taj prvi scenario i kaže se da do okončanja istrage neće biti komentara, za šta mislim da je ispravno. Ali, sutrašnja reakcija u kojoj vi vraćate svih pet aviona govori da vi ne čekate kraj istrage, nego kažete oni su krivi. Da li je kompanija kriva zbog tog jednog pilota, diskutabilno je. Zašto to komentarišem? To je pet aviona. Air Serbia je vrlo ekstenzivno razvila saobraćaj. Otvorila jako puno novih destinacija, ima vrlo ekstenzivan saobraćaj. Tih pet aviona je petnaest izlaza dnevno. Ako kažete mi to radimo zbog imidža kompanije, imidž kompanije je delimično narušen ovim što se desilo. Hvala Bogu završilo se kako treba. Taj imidž i ta šteta po imidž će biti zaboravljena za desetak, petnaest dana, proći će. Ovo vraćanje pet aviona i ulaganje u jedan rizik, da ćete imati strahovito mnogo kašnjenja i otkaza letova, će po meni praviti veću štetu u imidžu kompanije, nego da su zadržani ti avioni, da se izvršila još jedna inspekcija ili audit kompanije sa aspekta treninga i kvalifikacija posada itd. Ili da se čak došlo do toga da u nekom periodu ih naš član posade prati. Ja mislim da bi to bilo pametnije rešenje nego ovo što je kompanija sada uradila", navodi on.

Osvrćući se na samo formiranje kompanije Air Srbija, ističe kako misli da je strateško partnerstvo sa Etihadom u tom trenutku bila dobra opcija kao ideja, ali da je realizacija bila jako loša.

"Taj naš autošovinizam u kome mi ne znamo ništa, u kome smo mi lenji i ne znamo da radimo, a ovi koji dolaze od nekuda, oni sve znaju i oni jako dobro rade i nas jako košta. Najvažniji deo tog strateškog partnerstva je management agreement. Ako vi u management agreementu dozvolite da kao većinski vlasnik, ako u evropskim zakonima morate da budete većinski vlasnik, da vama upravlja bez ikakvih posledica neko ko je manjinski vlasnik, onda to nije u interesu naše imovine ili naše kompanije. Može da se desi da imamo sreće pa da to bude dobro. Ali u ovom slučaju ja mislim da nije bilo dobro i da je Air Serbiji bio potreban jedan veoma dug period da nekako stabilizuje poslovanje. Koliko je to koštalo, ja stvarno ne znam. Ja sam dao neke aproksimacije kad sam bio izvršni direktor koliko će to koštati, ti brojevi su jako veliki, ali ne mogu da to komentarišem samo na osnovu uvida u tu priču", ističe Slavuj.

Smatra da je ovaj trenutak jako povoljan za Air Srbiju.

"Proširena je i flota, broj destinacija je uvećan u odnosu na prethodne godine. Profit takođe, onoliko koliko možemo da zaključimo iz nekih dokumenta koje se objave. Ali ono što je de facto je da Air Srbija osim svojih aviona koja je uzela na lizing, ima i te vet lizinge i upravo je Maraton bila jedna od kompanija sa kojima su zaključivali ugovore", ističe on i dodaje da je otprilike 30 odsto 'vet leasing' aviona u floti apsolutno neodrživo i neodrživ princip poslovanja.

"Takvo poslovanje koristite u periodima kad imate radne poteškoće na svojoj floti, ili kada dolazite do neke ekspanzije koju u kratkom periodu ne možete da pokrijete svojom flotom", kaže on.

Velibor Slavuj dodaje da je odvajanje JAT tehnike od nacionalnog avioprevoznika jako velika strateška greška.

Na pitanje šta je, deceniju kasnije, Srbiji donelo strateško partnerstvo sa Etihadom, kaže da, po njemu, ono nije donelo ništa.

"Donelo je nešto što sam ja ponavljao i ranije, da nijedna Vlada, a ja sam u vazduhoplostu 50 godina, nije vodila računa o JAT-u ili o nacionalnom avioprevozniku koliko je ova ili ove u zadnjih deset godina, to je jednostavno činjenica. Mislim da je to proizvod činjenice da je to bio projekat vlade i to je nateralo Vladu da strahovito puno podrži Air Srbiju i da je to na kraju, sticajem nekih okolnosti, kao što je rat , dovelo do rezultata i Air Srbija jeste najjači regionalni prevoznik. Ako iskoristi ovih 3-4 godine za jedan drugačiji strateški odnos prema floti, posadama, održavanjima i još nekim segmentima poslovanja, od nje može da se napravi jedna izuzetno ozbiljna kompanija", zaključuje u Marker razgovoru Velibor Slavuj, bivši izvršni direktor JAT-a, pilot i instruktor.

Izvor: Insajder