Veliki značaj članstva Srbije u Savetu Evrope i za državu i za njene građane (VIDEO)
Da li će Srbija, posle dve decenije, napustiti Savet Evrope (SE), i šta bi to značilo za njene građane? Ukoliko Kosovo postane članica, Srbija bi mogla da razmišlja i o vraćanju članstva, najavljuje predsednik Srbije, a izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu, Viola fon Kramon veruje da je u pitanju blef.
Ko blefira najavom mogućeg izlaska iz članstva, a ko se ništa ne pita u Evropskom parlamentu? Na to se ovih dana svodi rasprava zvaničnika tog tela i Beograda. Na sednici Saveta Evrope, ove nedelje, neće se razmatrati članstvo Kosova, a izveštaj koji se priprema ne zadire u statusna pitanja.
Prva ambasadorka Srbije u Savetu Evrope, Slađana Prica iz Foruma za međunarodne odnose, smatra da je oštrim tonovima srpskih zvaničnika morala da prethodi jača diplomatska aktivnost Srbije kada je reč o članstvu Kosova.
"Vi znate da mi imamo kao i sve druge države članice SE imamo u Parlamentarnoj skupštini svoje stalne misije sedam članova, sedam zamenika, koji su morali da deluju kroz parlament na ovakve odluke koji su još dodatno morali da budu mnogo mnogo više angažovani kroz političke grupe, kroz tela Komiteta Parlamentarne skupštine SE. Nije to samo Komitet za politička pitanja i demokratiju koji ima vanrednu sednicu 27. marta, u sredu, već su tu i Pravni komitet, pa i Komitet za kulturu. Znate, naše kulturno nasleđe na Kosovu je bilo sporno. Ne traje interes samoproglašene Republike Kosovo od sinoć“, podseća Prica.
Članstvo u Savetu Evrope uslov je za pristupanje Evropskoj uniji (EU). Najava mogućeg izlaska Srbije iz Saveta Evrope, u slučaju prijema Kosova, i zaokret na evropskom putu, dugoročno bi predstavljali pucanje sebi u nogu.
"Šteta za državu bi bila ogromna. Ne postoji nijedna država članica EU, koja nije članica SE. Saradnja SE i EU, kao dve ključne evropske organizacije je u toj meri razvijena i projekti i programi se odvijaju zajedno i svi bi bili obustavljeni, finansijska sredstva ne bi bila više na raspolaganju“, kaže Slađana Prica za Insajder.
Neprikosnoveno pravo na život i, posledično, ukidanje smrtne kazne, zabrana diskriminacije i mučenja, zabrana ropstva i prinudnog rada, garantovanje slobode izražavanja, misli, savesti i veroispovesti, poštovanje prava na pravično suđenje - samo su neke obaveze Srbije prema svojim građanima, koje su definisane Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Srbija je te obaveze dužna da ispunjava već dvadeset godina - koliko je članica Saveta Evrope.
U slučaju povlačenja članstva, zemlja više ne bi imala ni obavezu da poštuje odluke Evropskog suda za ljudska prava, kojem se obraćaju i građani Srbije. Sve su to razlozi zbog kojih bi napuštanje Saveta Evrope i za građane Srbije predstavljalo korak unazad.
"Tu se najčešće sada spominje vladavina prava, unapređenje pravosuđa, vraćanje poverenja u institucije, izgradnja tih demokratskih institucija koje je bitno ugroženo u našem društvu, bez obzira na političku orijentaciju, u oblasti sporta u oblasti zaštite žena od nasilja, u oblasti zaštite prava dece, u oblasti farmakopeje, gde mi ne možemo da se isključujemo. Znate, to bi morala da bude najšira društvena stručna, politička, ozbiljna rasprava o tome šta Srbija, kao centralna Srbija gubi takvim jednim stavom i takvim jednim gestom i da zaključim, ja lično sumnjam da će do toga doći“, kaže Prica.
Savet Evrope je evropska međunarodna organizacija osnovana 1949. godine, sa sedištem u Strazburu. Njegova misija je borba za poštovanje ljudskih prava, razvoj demokratije i vladavinu prava. Njen najvažniji akt je Evropska konvencija o ljudskim pravima, usvojena 1950. godine, a Srbija se, stupanjem u članstvo 2003. godine, obavezala na njeno poštovanje i punu primenu. Evropski sud za ljudska prava, najviši pravni mehanizam Saveta Evrope, formiran je 1998. godine.
Izvor: Insajder