Vesić u Markeru: Nesreća na visećim mostovima neće biti ukoliko nadležni sprovode instrukcije Ministarstva (VIDEO)

Dve žene su poginule, a 10 osoba je povređeno 13. oktobra kada se otkačio viseći most koji su prelazili u Ovčar Banji. Turisti iz Zvornika u Bosni i Hercegovini, u Ovčar Banji, kod Čačka, napravili su pauzu i kada su prelazili pešački viseći most, on se otkačio.

Na pitanje ko je odgovoran za to što većina visećih mostova nema građevinsku dozvolu, niti se zna ko ih održava, Vesić je odgovorio da je problem u tome što se ne zna ko je vlasnik mostova.

"Naložio sam lokalnim samoupravama da uđu u proces ozakonjenja, postoji član Zakona o ozakonjenju koji omogućava da se to uradi kada postoji javni interes. Za one mostove za koje ne može da se utvrdi ko je vlasnik, smatraće se da je lokalna samouprava. Naložio sam da se preduzmu sve mere da ti mostovi sruše, izgrade novi ili rekonstruišu", naveo je on.

Vesić je naveo da će ovaj problem biti rešen onda kada bude donet zakon o održavanju infrastrukture koji se priprema.

Lokalna inspekcija je, kako su preneli mediji, osam dana pre nesreće poslala je rešenje o zabrani korišćenja visećeg mosta u Ovčar banji lokalnom javnom preduzeću "Gradac", ali je rešenje na adresu tog preduzeća stiglo dva sata posle nesreće. Na pitanje ko je odgovoran za to, Vesić je odgovorio da odgovorna lokalna samouprava i ponovio da će se kroz primenu instrukcija Ministarstva utvrditi ko je odgovoran za svaki most.

Na pitanje da li znači da građani ne treba da prelaze viseće mostove dok lokalna samouprava utvrđuje čija su oni odgovornost, Vesić je rekao da nadležni treba da postave komunalnu miliciju na lokacijama kako niko ne bi mogao da koristi mostove koji su opasni.

"Sada već to moraju da rade, ako to ne rade onda krše instrukciju pa ćemo razgovarati na drugi način. Postoji i druga vrsta odgovornosti. Ako budu sproveli sve, onda neće biti smrtnih ishoda jer će mostovi biti bezbedni za korišćenje", naglasio je Vesić.

"Predložio sam ukidanje naplate konverzije zemljišta zato što nema efekat na budžet, a koči razvoj"

Novinari Insajdera su pre više od decenije otkrili da su biznismeni do ekskluzivnih lokacija, pre svega u Beogradu, dolazili kupovinom propalih preduzeća, a da u tu cenu nije uračunato građevinsko zemljište koje, zapravo, najviše vredi.

Posle serijala Insajdera izmenjen je Zakona o planiranju i izgradnji, tako što je uvedena naknada za konverziju. To je značilo da bi biznismeni morali da plate tržišnu cenu da bi pravo korišćenja, koje su stekli kupovinom fabrike, pretvorili u pravo vlasništva nad zemljištem. 

Ministar Vesić početkom novembra predložio je ukidanje naplate konverzije zemljišta, a na pitanje zašto - on je odgovorio da taj institut ne daje nikakve efekte za budžet Srbije, da je zakon loš i da koči razvoj građevinske industrije i oko 5.000 lokacija na kojima ne može da se gradi.

"Kada je doneta odluka o uvođenju konverzija - više od 90 odsto konverzija je izvršeno bez ikakve naknade. Nije moglo da se utvrdi bilo kakva naknada i onda naknada nije mogla da se plati. Institucije su radile svoj posao u skladu sa zakonom, a zakon je bio napisan tako da nije bilo moguće izvršiti konverziju uz naknadu. Od onih 10 odsto koji su platili naknadu, ona je bila tako simbolična za budžet da je za mene nelogično da se koči razvoj 5.000 lokacija", naveo je Vesić.

Vesić je rekao da državni budžet nije oštećen i pored toga što 90 odsto konverzija zemljišta nije naplaćeno.

"Ako ne možete da sprovodite zakon i ako po formulama iz zakona lokalni sekretarijat utvrdi da nema naknade - onda niste oštetili budžet već ste samo pokazali da nema naknade, da je neko ko je pisao zakon nije uradio to kako treba. Da je zakon bio dobar ili drugačiji, to se ne bi dogodilo", kazao je Vesić.

Vesić je naglasio da će Vlada u kojoj je on ministar građevinarstva omogućiti da se pomenutih 5.000 lokacija razvija, kao i sama građevinska industrija.

"Meni je važno da se građevinska industrija razvija, građevinska industrija je u prvih šest meseci imala učešće u GDP-u od 1,4 milijarde evra. U prva tri kvartala ima učešće u GDP od 5,21 odsto, a godišnja je 6 odsto. Građevinarstvo je važno za razvoj ove zemlje. Da li ste razmišljali koliko bi država zaradila od poreza na imovinu od tih 5.000 lokacija da su izgrađene? Koliko bi ljudi bilo zaposleno, koliko bi firmi radi? To su efektni za budžet, mnogo veći od efekata zakona", istakao je Vesić.

Izvor: Insajder