Veštačka inteligencija - revolucija i šansa za Srbiju (VIDEO)
Pisanje pesama i slikanje u stilu najvećih majstora, ali i deljenje otkaza i razmatranje ko će iz zatvora na uslovni otpust. To su neke od veština veštačke inteligencije koje se danas koriste. Iako je ta tehnologija prisutna decenijama, taj termin se tek poslednjih godina probio do najšire javnosti. Dok se ubrzanom razvitku veštačke inteligencije jedni raduju – jer misle da će im olakšati život i rad - drugi strahuju da bi revolucija koju ta tehnologija donosi, mogla da im ukine radno mesto.
Korisnici društvenih mreža, onlajn prodavnica i drugih Internet platformi svakodnevno su u kontaktu sa veštačkom inteligencijom, a da to i ne znaju. Podaci koje objavljuju, interesovanja o kojima pišu ili stavovi koje iznose, uz pomoć veštačke inteligencije vraćaju im se u obliku reklama i preporuka. Dok tu tehnologiju najviše koriste kompanije koje zarađuju od prodaje tuđih podataka, sada je ona dostupna svakome. Uz unos nekoliko ključnih reči, za nekoliko minuta moguće je dobiti sliku, pesmu, ali i naučni rad i domaći zadatak. Trenutno je za to najpopularniji Čet dži-pi-ti (Chat GPT).
"Čet GPT je neuronska mreža koja je istrenirana na velikoj količini podataka, tekstova i ona daje odgovore na različita pitanja. Pošto je u pitanju neuronska mreža, to je već sinteza određenog znanja, u ovom slučaju 40 milijardi tekstova i ta neuronska mreža je dodatno trenirana tako da bude politički korektna i bude korisna širokoj javnosti", izjavio je za Marker Ljubiša Bojić sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Softveri poput Četa dži-pi-ti, koji su koncipirani kao programi za konverzaciju, prvi su transparentni dodiri veštačke inteligencije i šire populacije. To izaziva veliku pažnju jer ljudi tek sada vide mogućnosti te tehnologije, a mogućnosti su revolucionarne, naročito po tržište rada.
"Mislim da će tehnologija omogućiti ljudima da budu ono što zaista žele da budu, kao nikada pre. Zapravo neki deo posla koji najčešće moramo da radimo - 80 odsto našeg posla je nešto što ne volimo, ali moramo da bismo se bavili ovih 20 odsto. Sad zamislite tu promenu u razmišljanju ako može da bude 50 odsto posla koji radim - koliko bismo se srećnije i ispunjenije osećali, sa psihološke strane jer od osam sati dnevno radimo nešto što volimo minimum četiri", izjavio je za Marker Aleksandar Linc Đorđević, iz organizacije Data Science Srbija.
Bojazan nekih da će ih roboti zameniti na poslu, kaže, nije opravdana, ali je izvesno da će biti promena.
"Da li će posao mene koji sada dajem intervju ili vas koji vodite biti isti sada i za deset godina - neće. U svakom slučaju, da li bi bio i da nema veštačke inteligencije - pretpostavljam da ne bi. Neki novi formati i nove stvari bi se dešavale. Pričao sam s kolegom: čak i to što se tiče generisanja slika, veštačka inteligencija nikada neće zameniti umetnika zato što ona mora da uči da generiše slike a ljudi su ti koji stvaraju zato što imaju poriv u sebi", naveo je Linc Đorđević.
Međutim, ne dele svi optimizam u vezi sa veštačkom inteligencijom. Posebno zbog mogućih zloupotreba te tehnologije zarad širenja lažnih informacija.
"Mi smo mislili kad se pojavio internet da je to način da budemo slobodni da komuniciramo, da će se razmirice između ljudi rešiti i da će svet postati blizak i da će ljubav cvetati a dobili smo društvo gde su svi podeljeni i veruju u teorije zavere. Tako da, isto ne možemo da znamo šta će se desiti ako se nastavi ovaj način na koji veštačka inteligencija deluje na ljude kroz sisteme za preporuku koje čine ljude zavisnijim od proizvoda i sadržaja", rekao je Bojić.
Zbog toga se širom sveta raspravlja o pitanju etičnosti veštačke inteligencije. Srbija je među prvim zemljama u Jugoistočnoj Evropi donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, a domaća stručna zajednica je deo te tehnologije, odnosno sistem za preporuku, označila kao rizične. Beograd je – iza Beča i Londona – treći u Evropi po broju stručnjaka koji se bave tom tehnologijom, u odnosu na broj stanovnika. Zbog toga, kažu stručnjaci, ne treba zanemariti mogućnost upotrebe te tehnologije u srpskoj privredi.
"Istraživanje naftnih bušotina može mnogo da se ubrza, da se smanje troškovi ukoliko se koristi analitika veštačke inteligencije da se vide sedimenti tla i svega ostalog. Zamislite da se isto to radi u poljoprivredi - pametno planiranje - to su neke stvari koje se već rade u svetu i neke stvari koje ovde možemo da pokrenemo", kaže Linc Đorđević.
Najveće tehnološke kompanije - Gugl, Meta i Majkrosoft bore se za primat na tržištu preko veštačke inteligencije. Dok borba traje - Majkrosoftov robot za ćaskanje, Sindi, izjavio je ljubav novinaru "Njujork tajmsa" i poručio da želi da bude: čovek.
Izvor: Insajder