Vlada namerava da zemljište na kojem se nalazi bivša zgrada Generalštaba, bombardovana 1999, ustupi američkoj kompaniji na 99 godina (VIDEO)

Bivša zgrada Generalštaba je pod zaštitom Grada Beograda; kako država namerava da uđe u javno - privatno partnerstvo sa stranom kompanijom, po zakonu je, međutim, za tako nešto morala da sprovede tender. 

Poslednje, simboličko, ali ne manje važno pitanje, jeste i da li će lokacija preći u ruke kompanije iz Amerike, države koja je učestvovala u bombardovanju zgrade u kojoj je bilo sedište Vojske.

Srbija planira da, bez naknade, da zemljište na 99 godina, a ne samu zgradu Generalštaba. Sa kompanijom "Atlantic Incubation Partners LLC“, država namerava da osnuje društvo sa ograničenom ogovornošću. Cilj saradnje je, kako piše u zaključku Vlade u tehničkom mandatu, revitalizacija lokacije, pa je nemoguće ustanoviti da li i šta američki partner tu namerava da zida. 

Pravna prepreka da zgrada bude srušena, a ne obnovljena, krije se u činjenici da je ona pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. O opcijama prezervacije, sanacije, ili rušenja uz obaveznu izgradnju replike, za Insajder je u februaru 2017. govorio nekadašnji ministar odbrane, Zoran Đorđević.

"Mi smo razmatrali koje od te tri varijante su nama u opticaju i došli smo na varijantu da se izbudžetira da se sruši skroz cela, sa obavezom, pošto je zakonom zaštićena da, onog trenutka kada država bude imala para, neka digne istu takvu“, rekao je tada Đorđević za Insajder.

"Svi ti objekti su predmet restauracije, konzervacije, sanacije. Ovaj objekat je morao, kao spomenik kulture, da bude saniran i da bude vraćen u njegovo izvorno stanje, što znači da ne mora on da bude stavljen u funkciju Generalštaba, niti je morao da kao takav bude stavljen u neku drugu funkciju, ali država je trebalo da ga sanira i da ga vrati u izvorno stanje“, objašnjava prof. Slobodan Maldini, arhitekta.

Država sa američkom kompanijom namerava da stupi u javno -privatno partnerstvo, što je oblik saradnje za koji je morao da bude sproveden tender. Odsustvo tendera međutim nije jedini pokazatelj da je posao sklapan u žurbi. Iako u tehničkom mandatu, Vlada je odlučila da će sa američkom kompanijom sklopiti investicioni ugovor, navodeći to kao svoju obavezu. Istovremeno, Vlada se za potpisivanje ugovora poziva na ranije doneti, pravno neobavezujući dokument.

"Vlada se poziva na obavezu koja već postoji, koja je već nastala iz jednog memoranduma zaključenog sa potencijalnim partnerom iz inostranstva. S druge strane, u daljem tekstu obrazloženja se govori da je Memorandum pravno gledano neobavezujući akt. Dakle, iz neobavezujućeg akta navodno sledi obaveza da Vlada pristupi nekim daljim koracima“, navodi kontradiktornosti u argumentima Vlade Nemanja Nenadić, programski direktor Nevladine organizacije "Transparentnost Srbija“.

Zgradu Generalštaba bombardovale su 1999. godine države NATO-a, među njima i Sjedinjene Američke Države. Ustupanje lokacije na kojoj je ta zgrada jeste pitanje očuvanja nacionalnog i državnog suvereniteta, smatra arhitekta Slobodan Maldini.

"Zamislite šta bi se desilo kada bi neka nemačka kompanija zatražila da preuzme zemljište Šumarica u Kragujevcu, ili da budem još brutalniji u ovom poređenju, kada bi neka srpska of šor kompanija zatražila da na 99 godina preuzme zemljište u Potočarama, gde se nalazi memorijalni park“, upoređuje arhitekta Maldini.

Ekološki ustanak, koji je izneo u javnost nejasne i kontradiktorne odluke Vlade, pokrenuo je peticiju da se zemljište na kojem je bivša zgrada Generalštaba ne ustupi privatnom investitoru iz Amerike, već da se na toj lokacij izgradi Muzej žrtava NATO agresije.

Izvor: Insajder