Vladan Kuzmanović: Institucionalni nemar iza tragedije u Novom Sadu (VIDEO)
“Nesumnjivo da je rušenje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu bio događaj bez presedana, najveći incident u građevinarstvu i najveća tragedija koja se dogodila poslednjih decenija. Tako da, kao građevinski inženjer sam, rekao bih i ljut i frustriran, zašto je to nama moralo da se dogodi, kako se dogodilo, ko je zakazao u tom lancu i zaista mislim da su vrhunska neodgovornost, zapravo neznanje, nemar i nebriga, na kraju doveli do ovakve tragedije”, izjavio je u Insajder intervjuu Dr Vladan Kuzmanović, redovni profesor i bivši dekan Građevinskog fakulteta, govoreći o tragediji na novosadskoj Železničkoj stanici u kojoj je život zgubilo 14 ljudi.
Govoreći o tome da li je nadstrešnica bila predmet rekonstrukcije, Kuzmanović je rekao da je na osnovu svega što je objavljeno ali i na osnovu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu, jasno i nesumnjivo da se radi o rekonstrukciji i dogradnji i strukturalnim intervencijama, kako se na strani 542 kaže, ove glavne sveske, kao i da je nadstrešnica bila predmet rekonstrukcije:
“Na osnovu onoga što smo videli, sigurno da je rađena rekonstrukcija nadstrešnice. Ta nadstrešnica nije bila potpuno pokrivena i taj deo koji je bio otkriven, tu je dodato staklo. Naravno, staklo ne može da se osloni direktno na beton, pa je tu urađena neka metalna konstrukcija i sve to dodatno je povećalo težinu te nadstričnice. Ako znate, na primer, da je staklo teško, bar koliko je i kubni metar betona, negde oko 2,5 tone po kubnom metru, da ovi čelični elementi takođe imaju znatnu sopstvenu težinu, izvesno je da je težina nadstrešnice povećana”, kaže Kuzmanović za Insajder Intervju.
On je izjavio da iz glavne sveske može da se vidi da u rekonstrukciji nadstrešnice na zgradi železničke stanice u Novom Sadu nije učestvovao ni jedan građevinski inženjer-statičar-konstruktivac. Dodaje da treba razlikovati institucionalnu i ličnu odgovornost.
“Institucionalna odgovornost počinje međudržavnim projektima, svejedno da li je to sa Rusijom, Kinom, Azerbejdžanom, Sjedinim emeričkim državama ili Turskom, gde dva premijera ili dva predsednika potpišu neki ugovor, uglavnom pod velom tajnosti, nedovoljno transparentno, sa klauzulom da su ti podaci državna tajna. Onda je sledeće u nizu Ministarstvo građevinarstva, koje operativno treba te ugovore da sprovede. Zatim, sledeći u nizu su investitori, u ovom slučaju Infrastruktura železnice Srbije, a zapravo investitor je Ministarstvo finansija. Onda dolaze firme projektanti, dakle, ne pojedinci, nego firma projektant, pa onda firma koja je izvođač, pa firma koja je nadzor, prethodno firma koja je tehnička kontrola projekta. Dakle, to je institucionalna odgovornost... To je lanac subjekata koja učestvuju... Lanac subjekata kao institucija. A onda imamo glavnog projektanta, odgovorne projektante, vršioce stručne i tehničke kontrole, izvođače radova i nadzorne organe i to po strukama.” rekao je Kuzmanović.
On je ukazao na to da da se Univerzitet redovno zaobilazi pri realizaciji velikih infrastrukturnih projekata kao i kreiranja zakonskih rešenja o kojima bi morao da bude konsultovan. Govoreći o veštačenju koje je u toku i koje je se radi po nalogu tužilaštva, profesor Kuzmanović je rekao da je najvažnije da je valjano urađeno tzv. obezbeđenje dokaza:.
“Obezbeđenje dokaza se radi neposredno, posle nekog događaja. Istražni sudija koji dolazi na lice mesta poziva veštake koji tom prilikom treba da utvrde sve na licu mesta, to je ta forenzika svega što se dogodilo. Oni moraju da naprave fotodokumentaciju, skice, zapisnike, da uzmu građevinski materijal, delove koje oni smatraju potrebnim, sve ono što će im biti neophodno da kasnije rekonstruišu i urade nalaz i mišljenje veštaka u skladu sa naredbom suda ili sa zadatkom veštačenja.”
On je ocenio da građevinska veštačenja mogu trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
“Imajući u vidu uznemirenje javnosti i kakav je slučaj u pitanju, ja mislim da je ovo obezbeđenje dokaza moralo da bude urađeno i da je već trebalo biti predato istražnom sudiji, koji će onda na osnovu toga da odluči kako će dalje da postupa. Ali, ono što bih hteo da istaknem, dakle, građevinsko veštačenje, taj nalaz i mišljenje veštaka, ne utvrđuje ko je kriv. Mi kao inženjeri moramo da utvrdimo šta se zapravo tu dogodilo i kada utvrdimo šta se dogodilo u tom lancu od dobijanja građevinske dozvole, znači izrade projekta, tehničke kontrole, izvođenja radova nadzora, onda sudiji zapravo, koji nema ta stručna znanja, sudiji bude jasno koje kriv i krivicu utvrđuje.” rekao je za Insajder Intervju dr Vladan Kuzmanović.
Novinar i urednik Jugoslav Ćosić