Vladisavljev (BFPE) u Marker razgovoru: "Zajednička budućnost" je kritika Kine Zapadu (VIDEO)

"Sama inicijativa još uvek nije tako jasno definisana iako sadrži one principe Komunističke partije Kine i principe koje zagovara i Si Đinping koje bi zapravo omogućile jednu promenu načina globalnog upravljanja kao takvog, kroz, ono što smo imali prilike da čitamo i u Politici u Si Đinpingovom tekstu koji je tamo juče objavljen, pravičniji i pravedniji svet“, kaže Vladisavljev za Marker razgovor.

On objašnjava da bi taj svet Kina uobličila zajedno sa svojim partnerima.

"To je zapravo jedna od zamerki zbog kojih je Kina takvu inicijativu i lansirala. To je da Kina ne želi da igra hegemonističku ulogu, što je negde i kritika koju ona upućuje Zapadu i na osnovu koje ona pokušava da privoli partnere, pre svega, iz globalnog juga i države koje su još uvek države u razvoju da se priključe ovoj inicijativi i postanu njen aktivan član“, kaže Vladisavljev.

Na pitanje otkud Srbija u toj priči kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, on kaže da se ova poseta kineskog predsednika dugo nazivala istorijskom, ali da, kako kaže, njemu nije bilo jasno šta je istorijsko u ovoj poseti, sve do potpisivanja Izjava o zajedničkoj budućnosti.

"On niti dolazi prvi put, niti su neki najavljeni sporazumi bili van okvira onoga što Srbija i Kina već razvijaju, sve do momenta potpisivanja Izjave o zajedničkoj budućnosti. Srbiji je ovo kontinuitet razvoja odnosa sa Narodnom Republikom Kinom kakvu, u ovom trenutku, politički vrh Srbije želi da zagovara, to je viši nivo diplomatskih odnosa za koji mnogi nisu bili ni svesni da postoji, dakle iznad sveobuhvatnog strateškog partnerstva. A za Srbiju jeste način da pokaže privrženost Narodnoj Republici Kini, da pokaže, kako smo danas imali prilike da čujemo, da je niko ne voli kao što je voli Srbija“, objašnjava Vladisavljev.

On smatra da je za Kinu poseta Srbiji bila, kako kaže, izuzetno važna gde se diskutovalo o nekoliko gorućih pitanja.

Vladisavljev objašnjava da Sporazum o slobodnoj trgovini u kontekstu evropskih integracija ima konkretan i precizan uticaj.

"Srbija kao država kandidat bi trebalo da se usaglašava sa ekonomskim politika Evropske unije. Neusaglašavanje, odnosno potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa državom sa kojom Evropska unija nema takav sporazum, jeste tehnički udaljavanje od svega toga. Onda mi tu možemo politički tumačiti jedan takav potez a to jeste da oni koji sporazum potpisuju, u ovom trenutku zvaničnici Republike Srbije ne misle da će Srbija u neko dogledno vreme da postane članica Evropske unije“, kaže Vladisavljev u Marker razgovoru.

Na pitanje da li je Srbija zaista neophodna za prolazak Kine ka Evropi ako imaju Mađarsku, Valdisavljev kaže da je Srbija pokazala visok nivo spremnosti za saradnju sa Narodnom Republikom Kinom i kineskim kompanijama.

"U ovom trenutku Srbija nema one institucionalne prepreke koje dolaze kroz propise i nadzor institucija sa nivoa Evropske unije. Najjednostavniji primer toga je železnička pruga od Beograda koja bi trebalo u nekom trenutku da stigne do Budimpešte. Mi smo maltene stigli do Subotice, a Mađari jedva da su počeli da rade, jer su morali da prođu silne procedure odobrenja, provere, od strane Evropske unije i evropskih nadzornih mehanizama. Dakle mnogo je lakše u ovom trenutku sarađivati sa Srbijom nego što je sa Mađarskom“, kaže Vladisavljev za Marker razgovor.

Kada je reč o zaštiti životne sredine, Vladisavljev kaže da je u Si Đinpingovom pismu objavljenom u Politici bilo priče o "zelenoj agendi i zaštiti životne sredine“.

"Zapravo, Kina je 2019. godine donela jednu odluku na nivou države da više neće ulagati u, na primer, energetski sektor koji je zasnovan na prljavim izvorima energije. Dakle, pre svega, na uglju. Zato smo mi prekinuli pregovore oko rudnika i oko termoelektrane Kolubara, ali je svakako već pre toga kupila železaru u Smederevu i rudnike u Boru“, kaže Vladisavljev.

[related-content]

Kako kaže ono što se nalazi u izveštajima je da se i u Smederevu i u Boru ulaže u zaštitu životne sredine, ali da je činjenica, kako kaže, da nemamo dovoljno informacija o tome, da neke kompanije nisu spremne na dijalog, pogotovo sa aktivistima na lokalnom nivou, te da taj proces ne teče dovoljno brzo.

Izvor: Insajder