Vladisavljev o samitu Briksa: Rađanje nove geopolitičke alternative, ali daleko smo od blokovskih podela (VIDEO)

Komentarišući to što je za Moskvu samit Briksa uspešan, jer je došlo više od 30 svetskih lidera, dok Zapad dve i po godine poručuje da je Rusija geopolitički izolovana zbog rata u Ukrajini, Vladisavljev je rekao da je Rusija otpočetka svoju bezbednosnu mrežu nalazila u partnerima sa Istoka.

"Rusija nije bila izolovana ni u jednom trenutku. Definitivno je da se nalazi pod vrlo visokim pritiskom zapadnih liberalnih demokratija, ali od samog početka je svoju bezbednosnu mrežu nalazila upravo u svojim partnerima sa Istoka. Činjenica da su neki od učesnika samita Briksa - uključujući i indijskog premijera i generalnog sekretara UN - poslali poruku da je neophodno raditi na razrešavanju situacije u Ukrajini ukazuje da i u ovoj grupaciji koja je bila prisutna u Kazanju, postoji razvijen nivo svesti da dešavanja u Ukrajini u ovom trenutku nisu u skladu sa onim što bi države i zapadnih liberalnih demokratija i većina onih koje su okupljene oko Briksa volele da vide; a to je razrešavanje onih sukoba koji onemogućavaju dalji razvoj i napredak država koje su uključene u rad ovog saveza“, naveo je on.

Dedolarizacija ostaje važna tema

Kako kaže, u situaciji kada je jedna od glavnih i vodećih država pod ovakvom vrstom pritisaka, i ostale države koje sa njom sarađuju su izuzetno oprezne do kog nivoa će saradnju razviti.

"Ono što se nametnulo kao tema pre samog samita jeste pitanje dedolarizacije i eventualnog povezivanja država u okviru Briksa koje će umanjiti ekonomsku snagu Zapada i na određen način Moskvi dati dodatni prostor za manevrisanje, ali do formalizacije toga nije došlo. Razgovori se svakako vode, interesi postoje“, dodao je Vladisavljev.

Stoga, kaže on, dedolarizacija i stvaranje alternative bankarskom sistemu SWIFT, iz kojeg je Rusija isključena zbog rata, teme su koje će verovatno biti na agendi i prilikom budućih samita.

"Jedna od nedostataka Briksa je to što ne postoji sekretarijat ili kontinuirana komunikacija između samita, gde se neki veliki projekat ili neke velike inicijative sprovode, a to znači - parkiramo ovu temu do nekog sledećeg samita. Postoji nacionalni interes država, a pre svega Rusije, s obzirom da je isključena iz jednog dobrog dela međunarodnih finansijskih tokova, što znači da će tema ostati relevantna i do tog nekog sledećeg puta“, kazao je gost Insajder televizije.

Prema njegovim rečima, celokupna tema ovog samita je bilo to što se on dešava u Rusiji, u Kazanju.

"I mislim da je to negde prevagnulo i po važnosti u odnosu na sve ostale teme o kojima su države razgovarale. Jedan od najvećih uspeha bi verovatno bio sastanak između Modija i Si Đinpinga, indijskog i kineskog lidera, i razgovor o sukobima na granicama koji su imali ishod i u žrtvama u prethodnom periodu. Takođe, imali smo neke države koje su na granici između Evrope i Azije, države koje su članice NATO, a tu mislim na Tursku, koje su izrazile spremnost za članstvo u ovom savezu. Sam savez je dovoljno labavo formulisan da on ima prostora da uključuje i države koje su možda i delovi nekih drugih alijansi. Sve ono što čini Briks posebnim u ovom trenutku jeste činjenica da nema onih liberalnih demokratija koje su bile dominantne političke i ekonomske sile u prethodnom periodu. Vidimo rađanje jednog novog saveza, vidimo rađanje jedne nove geopolitičke alternative, daleko smo još uvek od nekih blokovskih podela, ali je svakako važno sve ispratiti s obzirom da su države koje su deo Briksa države koje su i dalje izuzetno velike, izuzetno moćne, ali su i dalje u razvoju“, kazao je Vladisavljev.

Briks ne može Turskoj da zameni EU

Na pitanje šta bi Briks značio Turskoj - zamena za EU ili možda samo dodatak, on je istakao da Briks ne može da bude zamena za EU.

"Prosto, radi se o dva različita tipa organizacija. EU je jedna vrlo jasno definisana, nadnacionalna tvorevina koja podrazumeva da države predaju jedan deo svog suvereniteta i procesa upravljanja nekim telima koja nisu nužno nacionalna. Sa druge strane, Briks još uvek ne prevazilazi nešto što bismo nazvali ekonomski savez iliti platformu za dijalog o različitim revalantnim temama. Za Tursku, koja je bukvalno država između Istoka i Zapada, to bi podrazumevalo intenzivniju komunikaciju i dijalog sa državama koje ona očigledno vidi kao svoje partnere“, naveo je Vladisavljev.

Činjenica je da, uprkos zajedničkim ekonomskim interesima, zemlje unutar Briksa nemaju iste stavove o geopolitičkim pitanjima, pa je tako Rusiji jasno da Kina neće stati uz nju kada je reč o bezbednosti. Stoga je pitanje i koliko ekonomski savez onda može da bude funkcionalan i jak.

"Činjenica je da se radi o izuzetno velikim ekonomijama i ekonomijama koje su i dalje u razvoju i koje traže modalitete kako da svoj razvoj ili održe ili čak i povećaju nivo. Prostor i dalje postoji. Neke od tih država nisu imale toliko intenzivnu komunikaciju pre stupanja u Briks još 2006. godine, dakle neki pomaci su već postignuti i moguće da su došli do određenih limita unutar grupacije i da se zbog toga razmatraju nova članstva i proširenja na ekonomije koje su takođe rastuće. Ono što je, sa druge strane, potencijalni izazov za Briks jesu bilateralni sukobi, na primer sukob Indije i Kine, ali takođe i sukob koji potencijalno može eskalirati ukoliko, na primer, Turska postane država članica Briksa, a članica je NATO“, naveo je Vladisavljev.

Pritisci sa strane

Kako kaže, važno je pomenuti da i oko Briksa postoje pritisci spolja.

"Tumači se da Saudijska Arabija najverovatnije nije postala članica, iako je pozvana, zbog pritiska i bliske saradnje sa SAD. Indija je dugo posmatrana kao kontrolni mehanizam s obzirom na blisko partnerstvo sa Vašingtonom po određenim bezbednosnim pitanjima. I kad uzmete sve te različite aspekte u obzir, mi u ovom trenutku uviđamo limite koje savez ima, što ne znači da se kroz određen intenzivni dijalog ne može promeniti, samo čini se ne u nekoj bližoj budućnosti“, kaže on.

Prema njegovim rečima, na osnovu poruka iz Kazanja, ali i poruka koje smo čuli iz Vašingtona kao reakciju na samit Briksa, radi se o jednoj novoj alternativi u okviru multipolarnog sveta kojem teže države koje su članice ovog saveza.

"Mi nakon pada Berlinskog zida očigledno više ne svedočimo kraju istorije i demokratiji kao jedinom sistemu uređenja. Većina država koje su članice Briksa nisu demokratije, barem ne u onom izvornom obliku ili u onom što bi bio vrednosni smisao. Meni se čini da se globalnom jugu, ali i državama koje su u ovom trenutku okupljene oko Rusije i Kine, te Indije na kraju krajeva, pruža jedna drugačija vrsta modela učestvovanja u globalnim sistemima upravljanja, a da li će se to institucionalizovati podizanjem Briksa na neki nadnacionalni nivo i stvaranjem blokovskih podela - u ovom trenutku se čini da neće, ali svakako je nešto što je važno pratiti i posmatrati kao veoma relevantan razvoj dešavanja na polju međunarodnih odnosa“, zaključio je Stefan Vladisavljev.

Izvor: Insajder