Za 20 godina žene podnele više od 70.000 krivičnih prijava zbog nasilja (VIDEO)

Za godinu dana, žene u Srbiji potražile su zaštitu policije oko 26 000 puta. Policija je dužna da reaguje i najčešći epilog je hitna mera - udaljavanja nasilnika od žrtve. Tek tada, i to u slučaju da postoji dovoljno dokaza, počinje pravna borba.

„Nemamo mere zaštite iz porodičnog zakona onako kako smo očekivali da ih imamo. Pre svega da tužbe podnose službena lica, tužioci ili centri za socijalni rad da bi zaštitili žrtvu, u krajnjoj liniji i od troškova sudskog postupka. I ono što nam ozbiljno nedostaje to je podrška za žrtve. Ono što nismo uspeli to je da žrtva u krivičnom postupku bude zaštićena, da joj učinilac ne preti, da bude podržana, da izdrži krivični postupak. Krivični postupci su dugi i iscrpljujući za žrtve i zbog toga 60 odsto onih koji prijave krivično nasilje, zapravo odustane od postupka“, objašnjava Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

Obeshrabruje i kaznena politika. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u prošloj godini podneto više od 5 000 krivičnih prijava za nasilje u porodici, međutim, do optužnice je stiglo dvostruko manje. Od tog broja, na uslovnu kaznu osuđeno je oko 1 300 osoba, a na kaznu zatvora oko 500.

„Ono što nam ozbiljno nedostaje to je prevencija, pre svega mislim prevencija kroz obrazovni sistem, kad su u pitanju deca i mladi. Ne samo da uče o nasilju, treba i to, da ga prepoznaju i šta treba da urade, nego da uče i o pitanjima ravnopravnosti, tolerancije, poštovanja, načina na koji se rešavaju konflikti. Sve ono što vas oprema za život, za partnerske odnose i za porodične odnose“, smatra Ignjatović.

Prevencija bi sprečila da se ciklus nasilja obnavlja, čime bi se direktno zaštitile žene, ali i deca koja su žrtve ili svedoci nasilja u porodici.  

Žrtva psihološkog nasilja: To nije porodica u kojoj želite da vaše dete odrasta

Psihološko nasilje češće je od fizičkog, samo se teško prepoznaje, a i teže je dokazivo. Jedna žena, koja je godinama trpela psihološko nasilje svog, sada već bivšeg supruga, govorila je za Televiziju Insajder.

„Počelo je krajnje bezazleno od ’tu ćeš suknju da obučeš, i tako ćeš da se ponašaš, i zašto si tako reagovala na taj komentar, zašto si to rekla, zašto si to tako uradila’, preko ’ne možeš da izađeš u grad, ne možeš da odeš sa tim drugarima na piće, ne možeš da se družiš sa osobama muškog pola’, do ’ne možeš da odeš sa drugaricama na bazen, ne možeš čak ni sa decom da odeš nigde jer ti decu verovatno ostaviš negde a ti odeš sa strane i radiš ko zna šta’“, navodi žena koja je godinama bila u situaciji nasilja. 

Kako kaže, posle mesec dana rada, morala je da daje otkaz na svakom poslu koji bi našla. 

„Da se razumemo, nikad on meni nije rekao ’e moraš da daš otkaz’. To je bilo ’zakasnila si 15 minuta, zašto si se našminkala, zašto si se tako obukla, zašto sad ti sad ideš sa kolegama na piće, zašto’. Sama ta tako pitanja, sami ti postupci utiču psihički da sam ja prosto mislila da jednostavno lakše je prikloniti se, lakše je dati otkaz, nego se svaki dan iznova i iznova raspravljati sa takvom osobom jer tu psihičku torturu, ja to ne mogu da opišem“, navodi ona.

Najviše ju je potreslo kada je, kako objašnjava, od svog sedmogodišnjeg sina čula iste reči koje joj je upućivao sada bivši suprug.

„Ja sam tada krenula da idem u teretanu i to je bilo, kada ja krenem u teretanu, kada me sin pogleda i kaže ’zašto ti ideš, hoćeš ti stvarno da ideš tamo, hoćeš stvarno da se vratiš, zašto ostaješ dva sata, zašto ne dođeš za sat vremena, zašto ideš sada, zašto ne ideš sutra, posle, zašto uopšte moraš da ideš’. Kada naiđete na takvo preispitivanje onda shvatite prosto da, generalno da ste na pravom putu, da to nije porodica u kojoj želite da vaše dete odrasta i da jednostavno nije obrazac ponašanja koje bi muško dete trebalo da gleda i da nasledi“, zaključuje.

Izvor: Insajder