Zamrznuti konflikti - od Nagorno-Karabaha do Kosova (VIDEO)
Posle skoro dva milenijuma, Jermena gotovo i da nema u Nagorno Karabahu - planinskom regionu oko kojeg su se tri decenije sporile Jermenija i Azerbejdžan. Slučaj Nagorno-Karabaha je školski primer zamrznutog konflikta - sukobljene strane, posle rata devedesetih, nisu pronašle diplomatsko rešenje, tenzije su za to vreme rasle i, ovih dana, usled azerbejdžanske ofanzive, dovele do kilometarskih izbegličkih kolona i novih stradanja Jermena. Srbija i Srbi imaju iskustva za zamrznutim konfliktima - od Republike Srpske Krajine, koji je završen vojno-policijskim akcijama Oluja i Bljesak i proterivanjem srpskog stanovništva, do nerešenog kosovskog pitanja.
Zamrznuti konflikt, smatraju stručnjaci, nije ništa više nego fraza koja označava period posle rata kada se sukobljene strane pripremaju za eventualne nove sukobe. Zamrznuti konflikti u Nagorno-Karabahu i na Kosovu i Metohiji imaju sličnosti, ali i bitne razlike. Jermeni u Nagorno-Karabahu su pre tri decenije proglasili Republiku Arcah, ali njenu nezavisnost nije priznala ni sama Jermenija. Sa druge strane, na Kosovu i Metohiji je, od rata, prisutan NATO - preko Misije Kfora, a kosovsku nezavisnost je od 2008. priznala gotovo polovina članica Ujedinjenih nacija.
"Prisustvo NATO-a je na Kosovu stvorilo bitno različitu situacija u odnosu na Nagorno-Karabah jer je dao manevarski prostor vlastima iz Prištine, dao im je bezbednost, dao im je garancije da neće biti vojnog ugrožavanja. Naravno da od juna 1999. godine kada su se snage Vojske Jugoslavije i Policije Srbije povukle sa Kosova i Metohije, kad ste predali nadležnost Kforu, suštinski NATO-u, po Rezoluciji SB UN 1244, dospeli ste u situaciju u kojoj Priština ima slobodu političkog manevra", izjavio je za Marker Aleksandar Radić, vojni analitičar.
Povremeni incidenti, poput poslednjeg u Banjskoj, sastavni su deo zamrznutih konflikata.
"Teritorija i narod se brani pre svega spoljnom politikom i pametnim potezima, jednom predikcijom dešavanja a ne oružjem. To smo videli i po poslednjim dešavanjima kada uzimanjem oružja u ruke možemo naneti ogromnu štetu našim interesima, interesima Republike Srbije i na kraju krajeva percepciji Srbije u svetu", izjavio je za Marker Nikola Lunić iz Savet za strateške politike.
Poput Srbije na Kosovu i Metohiji, Jermenija je u Nagorno-Karabahu branila svoju poziciju uz pomoć Rusije. Za Jermene, zbog geografske pozicije i diplomatskih veza, to je bio logičan potez. S druge strane, Srbija je pet hiljada kilometara daleko od Rusije, a između njih su članice NATO-a.
"NATO preko misije Kfora je najveći garant mira i bezbednosti na Kosovu i Metohiji i mi se sada isto obraćamo komandi NATO-a kako bi obezbedili mir za Srbe na Kosovu. Nije dole Ruska Federacija, Putin je 2003. povukao kompletan svoj kontingent sa Kosova i Metohije, prema tome, Srbi i Srbija se brani u bliskoj saradnji sa Kforom i međunarodnom zajednicom, Zapadom", naglasio je Lunić.
Posle rata 1999, Kosovo i Metohiju napustilo je stotine hiljada Srba. UNHCR tvrdi ispod 200.000, a zvanični Beograd gotovo 250.000. Za dve nedelje, od početka azerbejdžanske ofanzive, više od 100.000 Jermena napustilo je domove i uputilo se ka Jermeniji. Prema podacima Ujedinjenih nacija, u Nagorno-Karabahu, danas živi do hiljadu Jermena.
Izvor: Insajder