Zašto je brat jednakiji od sestre: Običaji, strah od odbacivanja i osude sputavaju žene da iskoriste svoje pravo (VIDEO)

Imovinska prava ne poznaju pol. Pre više od 70 godina žene i muškarci u Srbiji izjednačeni su kada je reč o pravu na nasledstvo. Tako je na papiru, u realnosti, ipak - drugačije. Poverenica je ispričala priču koja zvuči kao da je decenijama stara, a zapravo je - iz prošle godine.

"Sve sam nekad imala. Bila sam gospođa, sada sam tuđa služavka. Mene roditelji samo imali, radili u Austriji, onda sam se udala. Kad sam rodila decu, moj otac me jednog dana poveo kod sudije, da na mog muža prepiše kuću i imanje. Pristala sam, šta ću. Nisam smela od sramote ništa da kažem. Gde da kažem još da ja hoću da budem gazdarica. Onda je muž počinjao da me maltretira, pio je i stalno mi govorio kako je on gazda u kući i da ja nemam ništa pored svojih živih roditelja. Sad se šlogirao, a sin sa mnom ne razgovara, jer ja hoću da moj muž prepiše našoj ćerki jedan sprat“, rekla je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti. 

To je jedna od mnogih ispovesti; iako različite, imaju isti epilog. Sagovornica Markera je, posle smrti oca, kao jedno od troje dece, u prvi mah planirala da uzme svoj zakonski deo.

"Međutim, sestra me sasekla pogledom i pitala me, kako to misliš? Kad sam pojasnila kako mislim i da je to negde normalno i očekivano, ona je rekla da ona ne želi ništa. Iako sam ja, dakle, više godina unazad bila rešena da ću prihvatiti svoje pravo na nasledstvo, nekoliko minuta nakon toga kad smo se našli pred institucijom, isto kao i sestra i ja sam se odrekla", objasnila je Marina Simeunović iz Inicijative romskih studentkinja. 

Obe su se odrekle svog dela nasledstva u korist brata. Pet godina kasnije, odlučila je da ispravi nepravdu.

"Onda se namestila situacija da sam bila nasamo sa bratom, putovali smo jedno veče zajedno automobilom i ja sam mu rekla da imam nešto da mu kažem i da sam prosto pet godina osećala da sam mu radila nešto što je nefer i da se loše osećam zbog toga. On je bio voljan da sasluša, rekla sam mu o čemu se radi i ono što je mene iznenadilo kada sam počela da govorim o tome, on je smanjio radio i ja sam ga pitala dobro šta bi ti rekao kada bih te pitala da li je za tebe u redu da neke stvari vratimo na pet godina unazad i kada bih ja rekla da želim neki deo svog nasleđa, a on je rekao prosto i jednostavno ’šta god želiš, kad god želiš", rekla je Simeunović.

Žene se i dalje većinski vaspitavaju da imovinu "ostave u porodici", a da će svoju steći udajom, pod parolom "žensko dete – tuđa kuća". Osim što gube ekonomsku stabilnost, prema postojećem zakonodavstvu, ukoliko su se odrekle imovine, u slučaju da im nekada postane potrebna – neće moći da ostvare pravo na socijalno pomoć.

"Koji procenat žena koje se odreknu svog nasledstva u korist brata zna da se time odriče svog prava na socijalnu pomoć? Da li znaju da i njihova deca činom njenog odricanja trajno gube prava na tu imovinu? Da li slute da time lišavaju i svoju decu osećaja da su ona deo majčine porodice, već i sledećim generacijama usađuju te svojim primerom naopake obrasce koje deca nesvesno prihvataju“, upitala je poverenica.

"Gledali smo anketu na ulici u sred Beograda gde mlade žene pitaju da li bi prihvatile svoje nasledstvo, i one govore "ne". To nam govori da se ti tradicionalni obrasci ne da se ne menjaju, nego se možda još više učvršćuju i prenose na nove generacije“, rekla je Milana Rikanović, direktorka Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji.  

Jačanje svesti i veća informisanost žena o svojim pravima, kao i to da neprihvatanje i odricanje od nasledstva nisu iste stvari, cilj je nevladinog sektora, udruženja žena i poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Te poruke treba da stignu ne samo do žena, već i muškaraca.

Izvor: Insajder