Zavod za udžbenike za Insajder: Nacionalna čitanka namenjena samo učenicima koji slušaju nastavu na srpskom jeziku
Od ove školske godine đaci će u školskoj torbi imati jednu knjigu više - nacionalnu čitanku. Ideja je, prema rečima ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović, da nacionalna čitanka “na adekvatan način đake upozna s tradicijom, jezikom, umetnošću i prošlošću”. Iz Zavoda za udžbenike za Insajder navode da će nova čitanka doprineti jačanju nacionalnog identiteta. Očigledno, međutim, samo onih đaka koji školu pohađaju na srpskom jeziku, jer je to i jedini jezik na kom će čitanke biti štampane.
Čitanke će do učenika stići krajem septembra, navodi za Insajder PR Zavoda za udžebnike Nina Zorić i dodaje da će one objediniti više predmeta.
“Čitanke međupredmetno povezuju sadržaje programa srpskog jezika i književnosti, sveta oko nas, prirode i društva, istorije, geografije, likovne i muzičke kulture. Učenici će se upoznati i s tradicijom, umetnošću, jezikom i istorijom. Čitanka bi trebalo da doprinosi jačanju nacionalnog identiteta i verujemo da će biti nezaobilazno nastavno sredstvo u budućnosti”, kaže Zorić.
Ističe da će čitanke za prvi i drugi razred sadržati gradivo iz srpskog jezika i književnosti, likovnog, muzičkog i sveta oko nas.
Na pitanje po čemu će se nacionalna čitanka razlikovati od dosadašnjih čitanki, i udžbenika iz drugih predmeta, Zorić navodi da je suština u objedinjavanju gradiva.
“Ideja upravo potiče od toga da bi trebalo mlade naraštaje upoznati s nacionalnim identitetom na pravi način, a to će se upravo postići tako što će se ovi sadržaji objediniti. Ne znači da stare čitanke nisu bile u redu, naravno sve je rađeno po nastavnom planu i programu, kada je reč o osnovnim udžbenicima, ali ovo je jedan poseban segment čija je ideja upravo da se objedine sadržaji, i da se radi na jačanju nacionalnog identiteta i upoznavanju mladih naraštaja s našom tradicijom, kulturom i istorijom. Sadržaj se poklapa sa svim onim što je već u ostalim udžbenicima, nema nikakvih izmena u interpretaciji”, objašnjava Zorić.
Prema zvaničnim informacijama, u Srbiji se obrazovanje realizuje na osam jezika nacionalnih manjina – albanskom, bosanskom, bugarskom, hrvatskom, mađarskom, rusinskom, rumunskom i slovačkom. Međutim, čitanke su, i po zakonu, namenjene isključivo đacima koji nastavu slušaju na srpskom jeziku.
“Na osnovu zakona o izmenama i dopunama zakona udžbenicima iz oktobra 2023. godine, član 3, nacionalna čitanka je obavezno nastavno sredstvo za sve učenike osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku. To je znači namenjeno učenicima koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku. Zato i jeste nacionalna čitanka vezana je isključivo za tu ciljnu grupu”, objašnjava Zorić.
Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na jeziku, odnosno govoru i pismu nacionalne manjine, a može da se izvodi i dvojezično na jeziku i pismu nacionalne manjine i na srpskom jeziku, a u skladu sa posebnim zakonom.
Izmene zakona za nacionalnu čitanku
U oktobru 2023. godine donete su izmene Zakona o udžbenicima čime su nacionalne čitanke postale obavezno nastavno sredstvo.
"Nacionalna čitanka koristi se u cilju razvijanja ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanja svesti i osećanja pripadnosti Srbiji, poštovanja i negovanja srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina na prostoru Srbije, razvijanja interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine“, navodi se u Zakonu.
U februaru 2024. dodeljeno je 329 miliona dinara za njihovu pripremu, prethodno prenesenih iz budžeta namenjenog za izgradnju obrazovno-naučnih centara.
Planirano je da budu urađene četiri čitanke – za đake prvog i drugog razreda osnovne škole, potom za trećake i četvrtake, treća čitanka za učenike od petog do osmog razreda, a četvrta za sve razrede srednje škole.
Inače, o nacionalnoj čitanci među prvima je govorio nekadašnji ministar policije, sadašnji potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, kada je u Skupštini rekao da “država mora da preuzme odgovornost za izradu udžbenika”, a tu ideju brzo je podržao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Izvor: Insajder