Zdravstveno osiguranje - koliko građani koštaju državu, a koliko država njih (VIDEO)
Ko, kome i o čemu treba da ispostavi račune o troškovima zdravstvenog sistema? Ministar zdravlja smatra da građani treba da znaju koliko koštaju državu posle bolničkog lečenja, uprkos tome što se građanima, za tu namenu, svakog meseca odbija od plate. Iako je transparentnost u trošenju javnog novca u zdravstvu poželjna, problem je to što država, u isto vreme, od javnosti krije druge troškove.
Država ne ulaže novac, već raspolaže parama koje u zajedničke kase – budžete i fondove – putem poreza i doprinosa uplaćuju građani i privrednici - i kada je reč o izgradnji infrastrukture, i kada je reč o zdravstvu. I pored te činjenice, uz konstataciju da država mnogo ulaže u zdravstvo, resorni ministar smatra da građani treba da znaju koliko državu košta njihovo lečenje.
"Na kraju lečenja, kada izlaze iz bolnice, treba dati račun da vide koliko to sve košta. Neće oni ništa plaćati, ali treba to da znaju", izjavio je prošle nedelje Zlatibor Lončar, ministar zdravlja.
Građani su, međutim, to lečenje već platili, jer im se svakog meseca za tu namenu odbija od plate – a novac prebacuje u Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Prosečna bruto, odnosno zarada pre oporezivanja i izdvajanja doprinosa, iznosi 133.373 dinara. Od tog iznosa, na poreze i doprinose državi ide 46.750 dinara, od čega se, samo za zdravstveno osiguranje, od prosečne plate izdvaja 13.736 din. To je, na godišnjem nivou, 164.832 dinara, odnosno oko 1.400 evra.
"Meni ta izjava zvuči kao da ministar kaže: 'Vi mnogo trošite, zdravstvo nas užasno mnogo košta'. Zdravstvo košta svuda, imamo veliki pritisak na zdravstvo svuda u svetu a umesto da se ulaže u lekare i plate zaposlenih, zidaju se neke zgrade. Nisu zdravstvo zgrade, već je zdravstvo usluga koju dobijete kada u to zdravstvo uđete", izjavio je za Marker Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta.
Većina građana ne potroši novac koji tokom radnog veka uplaćuje za zdravstvo. Srbija, kao i većina evropskih zemalja, ima takozvani solidarni zdravstveni sistem – svi ga plaćaju, a koriste oni kojima je potreban. I tu dolazi do problema – iako takav državni sistem treba da pokrije sve zdravstvene potrebe građana, to ovde često nije slučaj. Prema podacima Svetske banke, građani Srbije imaju veće dodatne troškove od stanovnika zemalja regiona jer se - pre svega zbog efikasnije usluge – više okreću privatnom zdravstvu.
"Građani ne mogu da čekaju da im se zakaže skener, rentgen ili neke druge stvari za dva, tri, pet meseci ili dve godine i onda idu u privatne zdravstvene ustanove. Kada pogledate kompletne godišnje troškove zdravstvenog osiguranja, više od trećine građana izvlači iz svojih džepova i plaća zdravstvenu negu. To pokazuje i nizak kvalitet samog zdravstvenog sistema", naglasio je Radosavljević.
I dok ministar zdravlja predlaže da građani imaju uvid u troškove svog lečenja - koje su oni već platili, javnost ne uspeva da dobije račune koje od nadležnih traži godinama. Naime, tokom pandemije je, preko RFZO-a u koji građani uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje, nabavljana medicinska oprema, ali još ne znamo koliko je novca tada potrošeno. Vlada Srbije je te nabavke, koje su prošle bez tendera, označila tajnom.
Izvor: Insajder