Žene žrtve nasilja se bore da ne postanu deo crne statistike (VIDEO)
Samo prošle godine, bilo je 28 slučajeva femicida. Kada muškarac ubije ženu, kasno je da se priča o propustima institucija i šta je trebalo da bude urađeno. Tada je jasno i da prethodno izrečene zabrane prilaska ničemu nisu služile i da sistem zaštite žrtava nasilja - ne funkcioniše. Svesne da sistem često ne uspeva da ih zaštiti, žrtve nasilja bore se da ne postanu deo crne statistike, u čemu ih podržavaju nevladine organizacije.
Konstantno uznemiravanje na društvenim mrežama uprkos odbijanju i blokiranju, praćenje nje i njoj bliskih ljudi… Na početku slabije, zatim intenzivnije. Sve dok nije podnela krivičnu prijavu.
"Trebalo im je prvi put godina i po dana da donesu na kraju presudu koja je glasila zabrana prilaska dve godine i mera obaveznog lečenja sa slobode. U praksi ta mera obaveznog lečenja znači da jednomesečno on mora da se javi svom odabranom lekaru, pretpostavljam psihijatru. I ukoliko se ne javi, to će značiti da psihijatar mora da alarmira ostatak sistema. Dakle, da mora da alarmira tužioca, sud, kako već ide cela procedura. Međutim, to se u praksi ispostavilo kao netačno, kao da prosto ne funkcioniše", rekla je Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti.
Njen progonitelj pisao je na Instagramu i predsedniku Srbije – da planira da je ubije jer mu je uništila život.
"On je tada ne samo prekršio zabranu prilaska, odnosno to što se zabrana prilaska odnosi i na komunikaciju. Jer su u međuvremenu primetili da mi je i pisao na mrežama sa lažnih profila. To su primetili kada su mu zaplenili telefon. I onda sad prelazimo i u drugo krivično delo, što je zapravo ugrožavanje bezbednosti. Ali ceo ovaj slučaj, iako delo je potpuno čisto u smislu da sve dokaze koje su potrebni je u stvari on dostavio traje mnogo duže, mnogo traljavije i još fascinantno gore nego ovaj prvi. Jer je trebalo nekih šest meseci da bi se bilo šta pokrenulo sa mrtve tačke", objašnjava Riznić.
Krajem januara stigla je nova presuda, ista kao prethodna – zabrana prilaska i mera obaveznog lečenja sa slobode.
"U jednom broju slučajeva te hitne mere sigurno da daju rezultat i da one jesu usmerene ka prevenciji daljeg nasilja. Međutim, ima situacija kada očigledno one nisu dovoljne. Odnosno, šta može da bude problem? Upravo jeste koji na koji način kontroliše pridržavanje onih u odnosu na koje su izrečene same te mere. Jer ima slučajeva da i pored izrečene mere se desi da se nasilje ponovi ili da se nastavi, da eskalira ili da dođe do ubistva. Dakle, jedna stvar jeste što mora potpuno da bude jasno, a to nije jasno u nasilničkom sistemu. Ko kontroliše izvršenje tih mera", upitala je Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije.
Na to pitanje nisu odgovorili iz Ministarstva unutrašnjih poslova, kao ni na ono – zašto nije uvedena mera najavljena još pre pet godina: narukvica za žrtve i nasilnike.
"Ja nisam pravnica, ali ono što mi je fascinantno da se dva puta daje ista mera koja prvi put nije urodila plodom. Ako mi znamo da sistem ne funkcioniše, ako mi imamo nekako iskustvo, ne samo ja, dakle oni sad već znaju celi taj slučaj mnogo duže, neverovatno mi je da daju ponovo istu meru. A nekako još važnije od svega je ta ideja da ono što tužilac sve vreme ponavlja i što me posebno potreslo jeste to što on govori sledeći put kada se nešto desi dobiće oštriju kaznu", dodaje Riznić.
Nasilje nad ženama, u bilo kojoj formi, gorući je problem u državi. U prošloj godini ubijeno je 28 žena, a svaka treća koja je ubijena u partnerskim odnosima prethodno je prijavila nasilje. Tako je 47-ogodišnja žena iz Pirota devet puta je prijavljivala čoveka koji ju je, prošle godine, ubio na ulici. Autonomni ženski centar tražio je javno saslušanje u Vladi Srbije o tom slučaju, kao i odgovornost nadležnih u slučajevima femicida. To se, do danas, nije desilo.
"Uprkos tome što mi imamo dosta dobra zakonska rešenja, koja su u velikoj meri usklađena sa međunarodnim standardima vezano za zaštitu, naročito od nasilja u porodici i drugih oblika nasilja prema ženama, mi već dugi niz godina imamo dosta stabilnu tu brojku žena koje podlegnu povredama, odnosno koje budu ubijene, najčešće od strane svojih partnera, tako da očigledno negde nešto u sistemu ne funkcioniše“, rekla je Ćopić.
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je u prošloj godini njihova Služba za podršku žrtvama i svedocima rodno-zasnovanog nasilja dala podršku u 207 slučajeva. Najviše žrtava bile su osobe mlađe od 24 godine. Međutim, u tom tužilaštvu, kako je rečeno Insajderu, nemaju sagovornika koji bi govorio o kaznenoj politici kada je reč o nasilju nad ženama.
Izvor: Insajder