Žiofre za Marker: Proširenje EU "ponovo na stolu", do 2030. rešiti pitanja poput vladavine prava (VIDEO)

"Pre svega, delimo zajedničku prošlost, imamo zajedničku istoriju. Imamo zajedničko kulturno nasleđe. Zajedno smo prošli kroz nemirne vekove. A onda, Evropska unija, države članice Unije su mesta gde građani Srbije odlaze da rade, na odmor, da studiraju... Srpske kompanije izvoze robu u Evropsku uniju i iz nje dosta robe uvoze. Unija mnogo ulaže u Srbiju. Dakle, ekonomski, istorijski, kulturno, imamo mnogo stvari koje nas ujedinjuju i to je veoma čvrsta veza koja će nas odvesti dalje", kazao je on.

Žiofre je rekao da postoje i stvari koje Srbija i EU vide drugačije, ali je te razlike moguće prevazići.

"Kada je reč, na primer, o agresiji Rusije na Ukrajinu, Srbija je jasno pokazala da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, zajedno sa Evropskom unijom i mnogim zemljama sveta osudila je rusku agresiju. Srbija nije uvela sankcije Rusiji, što je Unija uradila. Pozivamo Srbiju da to uradi", istakao je ambasador. 

Evropska komisija kritikovala je izmene Zakona o državljanstvu Srbije koje stranim radnicima olakšavaju dobijanje srpskog državljanstva. Evropska komisija je ocenila da je to potencijalni bezbednosni rizik Uniji. 

Na pitanje koje posledice moguće očekivati, Žiofre je odgovorio: "Sa Srbijom imamo bezvizni režim, što znači da građani Srbije mogu slobodno da putuju kroz Uniju. To, naravno, dolazi sa izvesnom odgovornošću za zemlju partnera koja uživa tu vrstu aranžmana kada su u pitanju migracije, vizna politika i tako dalje. Izrazili smo zabrinutost jer građani trećih zemalja koji moraju da dobiju vizu za putovanje u Evropsku uniju, mogu da postanu građani Srbije i tako slobodno otputuju u Uniju. Zato smo istakli da te ubrzane procedure mogu da budu potencijalni bezbednosni rizik za Uniju". 

Žiofre je naglasio da se o tom pitanju razgovara sa srpskim vlastima, a da su diskusije otvorene i konstruktivne.

Izjava predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela o proširenju Evropske unije vratila u prvi plan diskusiju o proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan. Žiofre je kazao da ta izjava jasno ukazuje na to da je proširenje ponovo na stolu. 

"Proširenje je uvek bilo tu, ali je napredovalo veoma sporo, osećala se frustracija ovde na Balkanu zbog dužine procesa. Ono što se desilo u poslednje dve godine potpuno je promenilo geo-političko razmišljanje u Evropi i sada je proširenje nešto čime hitno moramo da se pozabavimo. Dakle, predsednik Evropskog saveta je nagovestio da do 2030. treba da budemo spremni - Evropska unija da bi mogla da dočeka nove države članice, a zemlje kandidati treba da ubrzaju reforme. Ono što je sada važno jesu reforme koje su neophodne da bismo bili spremni. To je ono što treba da uradimo i mislim da će tempo članstva zavisiti od političkog momentuma koji budemo u stanju da postignemo u ovom procesu", naglasio je ambasador Evropske unije u Srbiji.

Žiofre je naveo da unutar Evropske unije postoji jedinstven stav o proširenju na Zapadni Balkan, a da se to vidi u mnogim dokumentima proizašlim iz samita EU-Zapadni Balkan ili Evropskog saveta.

Srbija je za skoro 10 godina pregovora o članstvu u Evropskoj uniji otvorila dve trećine pristupnih poglavlja. Za to vreme zatvorila samo dva od 35 poglavlja. Na pitanje kako ubrzati proces evrointegracija Srbije, ambasador Žiofre je odgovorio je prvo potrebno rešiti fundamentalna pitanja. 

"Osnove su, kao što znamo, vezane za vladavinu prava, borbu protiv korupcije, borbu protiv organizovanog kriminala, pluralizam u medijima. To su pitanja koja postoje... Potreba da javne nabavke budu transparentne, konkurentne... I na tim pitanjima svakako treba raditi što je više moguće", naveo je Žiofre.

Ceo intervju sa ambasadorom i šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji pogledajte na: (LINK)

Izvor: Insajder