Život između ofanzivnih poteza Prištine i zakasnelih reakcija Beograda (VIDEO)

Privremeni organi opština sa severa Kosova i Metohije se ne gase, ali se izmeštaju blizu administrativnih prelaza. Tamo se već nalaze kontejneri u kojima je smeštena Pošta Srbije i bankomati. Po rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je osim navedenog, predložio još niz mera za rešavanje problema Srba na severu Kosova i Metohije, njihova primena će značiti mnogo. Sa druge strane oni kojih se mere najviše tiču, ne polažu velike nade u bolje sutra.

Srpska zastava na mostu na Ibru. Foto: Srđan Ilić

Smeh na svoj račun - to ovih dana preostaje Srbima na severu Kosova i Metohije dok se suočavaju sa surovom svakodnevicom. A nju određuju potezi Prištine koja je ugasila skoro sve srpske institucije, ne nudeći pravu alternativu.  To nudi Beograd merama koje tek treba da se primene. Jedna od njih je da Kosovo bude posebna socijalna kategorija, gde bi nezaposleni dobili po 20 hiljada dinara.

"Svakom Srbinu je potrebniji po jedan psihijatar, posle svega ovoga što se dešavalo zadnje dve godine – nego te finansijske mere. Ali definitivno, nekom će pomoći - jednom delu stanovništva. Ono što je do sada bilo nadamo se da će biti napravljena jedna vrsta uvida u socijalne karte. Ta pomoć koja je nikakva, stvarno nikakva – šta je u današnjem svetu 20 hiljada dinara? Ali bar da je dobiju ljudi kojima je stvarno neophodna, da je dobiju ljudi u selu Sevce, Berevce, u enklavama. A ne da je dobiju ljudi kao do sada – da neko ima pregršt, a da neko ne dobije ništa”, kaže za Insajder Miloš Subotić iz Kosovske Mitrovice. A njegov sugrađanin Dejan Nedeljković dodaje.

"U redu je i treba da se pomogne narodu, ali ne na taj način. Nama treba sloboda i normalan život. Za pare…možemo da živimo i sa novcem sa kojim žive i ljudi u Srbiji… tako da novac neće da reši probleme koje mi imamo.”

Jedna od mera podrazumeva povratak Srba u kosovsko pravosuđe, koje su napustili uz podršku Beograda pre skoro dve godine. To je zakonski ostvarivo što se tiče sudija i tužilaca, jer njihove ostavke nikada nisu ni prihvaćene, ali postoje drugi problemi.

"Iako čujem da nas je predsednik pozvao, da se mi vratimo… ja mislim da u ovom trenutku to nije realno i nije moguće, jer ništa se nije poboljšalo u odnosu na period kada smo ih napustili. Naprotiv, stvari su se dodatno pogoršale i eventualni povratak ljudi (u kojem sigurno lično ne bih učestvovao) jer, ono zbog čega sam izašao nije se izmenilo – bi njih dovelo u takav podređeni položaj, da bi to u najmanju ruku bilo ponižavanje”, kaže za Insajder Marko Jakšić.

Beograd je najavio i otvaranje pisarnica u blizini administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak koje bi trebalo da preuzmu poslove privremenih organa opština sa severa Kosova i Metohije koje je Priština uz pomoć policije zatvorila:

"Ako se žena porodi u Mitrovačkoj bolnici, ona ne može na licu mesta dobiti za svoje dete izvod rođenih, već će to fizički morati da uradi u Raški. Ljudi ne mogu više da dođu do lekova koje redovno koriste, zato što se leče u srpskom sistemu. Već će fizički morati minimum da odu do Raške. Moraju da odu da podignu novac do Raške. I sve druge usluge sada sa zatvaranjem privremenih organa se izmeštaju fizički”, objašnjava za Insajder Jovana Radosavljević direktorka NVO "Nova socijalna inicijativa”.

"Populističke mere… mislim, na kraju se sve svelo na "imamo pobedu, prebacićemo pisarnice… dobićete najbolje pisarnice na Jarinju i Brnjaku, iako ću da dođem do te pisarnice morati da pređem nekih 60 kilometara, da pređem punkt i jedan i drugi, da čekam u redu kad se vraćam i kad idem pošto su inače čekanja na prelazima ogromna”, rekao je Dejan Nedeljković.

Beograd traži i da se odmah uspostavi poštanski saobraćaj i dinarski platni promet, oslobađanje političkih zatvorenika, organizovanje novih lokalnih kosovskih izbora, povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije, kao i formiranje Zajednice srpskih opština. Za sada, Priština i međunarodna zajednica ne reaguju na predložene mere, čak ni saopštenjima.

"Mišljenja sam da su sva ova pitanja morala da se nađu na dnevnom redu u Briselu po hitnosti. I da se traži model kroz formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, to je u stvari bilo rešenje i ključ za sve ove probleme. Finasiranje, sve ostalo…. Ovo nisu rešenja. To nije rešenje, to nije čak ni međurešenje, to nije čak ni međukorak. To je jedno rešenje koje bi možda u domaćoj javnosti, imalo neki prizvuk povoljnog rešenja i nekih prilika koje Srbija eto pruža”, rekao je za Insajder Miodrag Milićević direktor NVO "Aktiv”.

Život između ofanzivnih poteza Prištine i odloženih reakcija Beograda, naterao je mnoge Srbe na severu Kosova i Metohije da zauvek napuste svoje domove i odsele se u centralnu Srbiju ili inostranstvo. 

Izvor: Insajder