Život osoba sa invaliditetom u Srbiji: Kad je svakodnevnica nepristupačna

Kada je pre mesec i po gledala koji će koncerti biti održani u Centru Sava u predstojećem periodu, Tamara Stanisavljević je primetila da ni za jedan događaj ne postoji mogućnost da odabere mesto za supruga, jer ne postoje mesta za osobe sa invaliditetom. Iako su joj, kako tvrdi, iz Centra Sava odgovorili da postoje jasno obeležena mesta, još nije poznato i koja su to mesta.

I to je, na žalost, samo jedan od brojnih problema sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom u Srbiji. Osobama sa invaliditetom, osim koncerata, najčešće su nedostupna i pozorišta, ali i muzeji.

“To je zaista dugačak spisak. Na prvom mestu mislim da je pristup zdravstvenim ustanovama. Negde je moguć, a negde ne, a od izuzetne je važnosti za ovu kategoriju stanovnika. Na drugom mestu je administracija vezana za prava koja po zakonu mogu da ostvare, koja nije centralizovana i izuzetno dugo traje, i pokreće se ponovo svake godine, čak i kod stanja koja su trajna, kao što je ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć i rezervisano parking mesto”, navodi za Insajder Tamara Stanisavljević.

Izdvaja i čestu zloupotrebu parking mesta rezervisanih za osobe sa invaliditetom na javnim parkiralištima i u garažama - bez obzira na to što su kazne povećane.

“Zauzeto mesto za osobu sa invaliditetom, pogotovu u mestima kao što je Beograd, znači da će morati da se parkira daleko od odredišta. Ljudi ne shvataju koliki je to problem zbog njihovih čak i samo nekoliko minuta zadržavanja. Pristupačnost mnogim drugim javnim objektima samo je delimično rešena, a čak i tamo gde rešenje postoji često je izvedeno radi ispunjavanja forme, pa su rampe za invalidska kolica često strme”, dodaje.

Koliko su brojni problemi sa kojima se osobe sa invaliditetom i njihovi najbliži svakodnevno suočavaju svedoči i snimak koji se u junu ove godine pojavio u javnosti, na kome se vidi da je vozač gradskog autobusa odbio da spusti rampu kako bi osoba sa invaliditetom mogla da uđe u autobus.

Teže do posla

Osim što su im često nedostupni javni prevoz, koncerti, škole, domovi zdravlja, osobama sa invaliditetom teže je i da se zaposle. Tome u prilog ide podatak da u Srbiji više od 11 hiljada osoba sa invaliditetom traži posao preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Od pet milijardi dinara iz Budžetskog fonda, samo se četvrtina izdvaja za podršku zapošljavanju, a jedinstvena statistika o broju zaposlenih osoba sa invaliditetom u Srbiji - ne postoji.

Zato Forum mladih sa invaliditetom poziva društveno odgovorne poslodavce da postanu deo Mreže poslodavaca za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Cilj Mreže je da osobe sa invaliditetom lakše dođu do zaposlenja, a poslodavci do radnika.

Izostanak podrške

Znatan broj dece sa invaliditetom i dalje nema adekvatnu podršku u obrazovanju, jer se mere podrške ne organizuju i ne sprovode na istom nivou u svim opštinama i gradovima. To, za rezultat, ima njihovo niže obrazovanje, što dodatno otežava već težak put do zaposlenja.

Podaci poverenice za zaštitu rodne ravnopravnosti pokazuju da je po broju pritužbi građana - invaliditet među prvih pet osnova pritužbi već godinama. Iako je Srbija Konvenciju UN-a o pravima osoba sa invaliditetom ratifikovala još pre 15 godina, praksa pokazuje da je nedovoljno urađeno na smanjenju diskriminacije.

Izvor: Insajder