Život u ringu: Između „dobrih“ i „loših Srba“

Na pitanje odakle tolike podele u društvu, dr Dunjić naglašava da postoje razumne podele, ali i one koje to nisu i ističe  da čak postoje i podele o tome zašto su postojeće podele tako strasne i iracionalne. „Čak i psihoanalitičke škole i dubinske psihološke škole to gledaju na različite načine - jedne kažu da su te podele posledica naše podeljenosti, da mi na svet dolazimo sa dubokim konfliktom između ljubavi i mržnje, i da tim konfliktom naseljavamo svet oko sebe. Druge škole kažu da se mi rađamo u podeljenom svetu i da ga na neki način unosimo u sebe zajedno sa jezikom i da to postaje deo našeg nesvesnog repertoara”, ističe dr Dunjić. Dalje, razlog za podele vidi i u nacionalnim okvirima: „Verovatno postoji nešto što je specifično srpsko, vezano za našu istoriju, geografski položaj Srbije koja je na neki način na raskrsnici civilizacija".

Profesor Spasojević smatra da kada se podele koje postoje u Srbiji uporede sa onima koje postoje u zemljama bivše Jugoslavije, onda su one relativno slične. „Ako poredimo Srbiju sa istočnom Evropom, što takođe ima opravdanje zbog tog nasleđa komunizma ili socrealizma, opet ima nekih zajedničkih elemenata, tako da Srbija nije mnogo drugačija od ostalih zemalja. Ono što nas možda izdvaja to je taj i dalje aktuelni konflikt, odnosno sporno pitanje statusa Kosova i Metohije i s tim povezana pitanja položaja recimo Srba u Crnoj Gori ili Bosni i Hercegovini. To su i dalje živa pitanja, ona na neki način pojačavaju intenzitet konflikta a ako bi se složio sa tvrdnjom da je intenzitet konflikta malo jači ovde, to pre svega proizilazi iz (ne)kvaliteta demokratije. Naše institucije nisu dovoljno snažne i nisu u stanju da reflektuju i predstavljaju linije podela u društvu. Mnoge grupe se osećaju ili jesu marginalizovane, nisu zastupljene i onda to prosto na neki način podstiče sukobe ili našu percepciju sukoba, tu uvek treba biti vrlo oprezan oko toga", dao je svoje viđenje brojnih podela dr Dušan Spasojević. 

Podela na četnike i partizane aktuelna kad treba mobilisati građane

Neke od i dalje zastupljenih podela su one koje su postojale i 90-ih godina prošlog veka, ali i one zasnovane na događajima od pre gotovo 80 godina. Gošća emisije, psihoanalitičarka Dunjić kaže da iako je prošlo dosta vremena od prvobitne podele na četnike i partizane, bolne rane nisu zaceljene: „ 77 godina je verovatno jako mnogo vremena i možemo da se pitamo zašto nije došlo do pomirenja. Opet ja mislim da su koreni kompleksni i istorijski i psihološki istovremeno. Titova Jugoslavija je nastala na ruševinama Drugog svetskog rata, jednog tragičnog, u našoj sredini istovremeno i bratoubilačkog i građanskog rata. Prethodna Jugoslavija je takođe nastala na ruševinama jednog velikog rata. Rane tog rata na neki način su ugrađene u temelje našeg mentaliteta. Da bi došlo do pomirenja potrebno je da dođe na neki način do prihvatanja onog što se dogodilo, do žaljenja za žrtvama, taj proces se nije desio, on je zapečaćen. Istovremeno, te stare traume koje mogu da budu izvor podele uvek mogu da se aktiviraju za dnevno - političke svrhe, i stare i još starije, npr. kao što je mit o Kosovu." 

Odgovarajući na pitanje zašto podela na četnike i partizane još uvek postoji, prof. dr Dušan Spasojević kaže da je poenta u tome da se nađe način kako da se aktuelizuje podela u savremenom društvu. „Sad je to recimo priča oko abolicije ili oko statusa određenih četničkih vođa iz Drugog svetskog rata, i slično, dakle odnosa prema prošlosti koji imamo. To je sve naravno ojačano raspadom Jugoslavije i pričom šta bi bilo u nekim alternativnim scenarijima. Dakle ako nađemo način da priču prevučemo u savremeno doba i da je na neki način zainteresujemo građane, nije bitno koliko je ona stara ". 

I pored agresije na Ukrajinu, velik broj ljudi u Srbiji je na strani Rusije - kako to? 

U emisiji je bilo reči o tome koje  institucije podele forsiraju, zašto to rade i koje polarizacije su njima u fokusu. Kakva je uloga crkve, istoričara, fudbalskih klubova u aktuelnim podelama, ko deli društvo, i oko kojih se vrednosti “lome koplja” za Život u ringu svoje stavove sučelili su i istoričari Dubravka Stojanović i Čedomir Antić.

Neke od takođe još uvek aktuelnih podela su one o okrenutosti Rusiji ili Zapadu, iz čega proističe tzv. proruska ili prozapadna orijentacija. U studiju se povela i zanimljiva polemika o ogromnoj podršci građana Srbije Rusiji u vezi sa ratom u Ukrajini, iako je Rusija izvršila agresiju na drugu zemlju.

Psihološkinja Ivanka Dunjić korene ovog fenomena vidi u negativnom stavu prema Zapadu: „Možda se ta velika podrška Rusiji, bez obzira što je Rusija zemlja koja je izvršila agresiju na drugu suverenu zemlju, nalazi u nekoj vrsti povređenog revanšističkog osećanja prema Zapadu i nečega što se desilo pre 20-ak godina". Objasnila je da ovi naši "mali ratovi" proizilaze iz trauma koje nismo svarili, dok zanemarujemo sve druge razlike i sličnosi koje bi mogle da se odnose na ovu situaciju. 

Knjiga „ Druga Srbija“- 30 godina posle

Filip David, književnik, osnivač Beogradskog kruga govorio je o podeli na izdajnike i patriote kroz podsećanje na antiratni pokret iz ranih devedesetih i čuvenu podelu - na Prvu i Drugu Srbiju.  

Ivanka Dunjić objasnila je kako je došlo do toga da se kvalifikacija “izdajnik” olako lepi: „Mislim da se ljudi danas uopšte ne ustežu da koriste vrlo diskvalifikujuće termine jedni za druge čak i u javnom prostoru i da za to nema više nikakvih posledica. Mislim da lepljenje etiketa služi brzoj i snažnoj diskvalifikaciji neistomišljenika, pri čemu je vrlo problmatično proceniti šta je to izdajnik izdao, znači koju vrstu nacionalnog interesa i ko je taj nacionalni interes proglasio". 

Gosti emisije Život u ringu komentarisali su i koliko tabloidi a koliko vlast kumuju polarizaciji društva, i koliko je naše društvo ugroženo svim podelama.  

Spasojević pridaje značaj broju tema koje se zamagljuju i prikrivaju podelama koje se periodično stavljaju u prvi plan. „Problem je što vrste podela koje mi trenutno imamo, koje su najuočljivije su one koje antagonizuju delove društva, koje smanjuju prostor za javnu diskusiju i izbacuju sve druge teme iz javnog prostora. Ne bi čak ni bio problem da mi imamo ove teme koje nas dele u javnom prostoru a i da imamo još 5 drugih, da se bar nekad raspravljamo oko subvencija u poljoprivredi, oko uzimanja zajmova, oko nekih tema koje su takođe važne. Mi naprosto imamo samo Kosovo, EU, krizu, krizu, krizu i ništa ispod toga i recimo povremeno Prajde, pa onda tokom leta sukobe u regionu oko raznih godišnjica... uvek imate vrlo jasnu strukturu tokom godine šta se dešava ali nema novih tema da se pojave", rekao je Spasojević.  

Ivanka Dunjić, s druge strane, smatra da je odgovor na pitanje zašto su nabrojane i druge podele o kojima je bilo reči u emisiji i dalje aktuelne, u nizu “psiholoških, političkih, istorijskih i ekonomskih razloga".