Život u ringu - Između kriza i strahova

Upitani da li ih je i same strah perioda nestabilnosti koji je, po izjavi premijerke Brnabić, nastupio od 1. septembra i u kome se trenutno nalazimo, sociolog Slobodan Cvejić kaže da se on ne boji zahvaljujući iskustvu koje već ima.

„Imam dovoljno godina da sam naučio kako se u ovoj zemlji živi, imam dovoljno iskustva i znanja da znam kako da tumačim informacije koje se plasiraju na našoj medijskoj sceni, imam takvu profesiju koja mi pomaže da razumem kako se odvijaju neke stvari. Negde sam na vrhuncu karijere, imam i dovoljno resursa da ne moram da brinem o osnovnim stvarima, tako da prosto nemam neki neodređeni, nekontrolisani strah, kaže sociolog. 

Ipak, priznaje da ima neke strepnje u vezi sa razvojem situacije na globalnom planu, ali i u Srbiji, međutim smatra da te strepnje treba svesti na minimum. „Ovde su nam vlasti uglavnom takve da treba stalno da strepimo šta će smislite sledeće. U svetu se situacija uglavnom odvija tako da mali čovek, da kažem, uvek ima nad čime da strepi, tako da mislim je samo veština da čovek nauči da ne strepi od nečeg nad čim nema kontrolu i da se postara oko onoga nad čime ima kontrolu da bi bolje preživljavao”, rekao je Cvejić.  

Ekonomski konsultant, Mahmut Bušatlija ističe značaj proverenih informacija u ovakvim globalnim okolnostima. „Ne mogu reći da me je strah ali mnogo bih se ugodnije osećao kad bih imao dovoljno informacija, i to onih orofesionalnih. Voleo bi da čujem nekog od direktora koji uništavaju državna preduzeća, da jednom pokažu svoju profesionalnost, ako su već direktori. Nažalost mi živimo u relativno skučenom ambjentu u kome se ne dolazi lako do informacija”, obrazložio je Bušatlija. 

Jedan od sagovornika Života u Ringu psiholog ŽarkoTrebješanin objasnio je kako se krizama upravlja i zašto baš tako: „Mi smo zaista sad u jednoj ozbiljnoj krizi, a mislim da je upravljanje krizom, naravno na Vladi, na ljudima koji su na čelu države, i oni moraju da smisle načine da ljudima predstave te opasnosti, ali istovremeno i da ih umire upravo time što nude neke izlaze, a ne -  čas imamo hrane, a onda - biće katastrofa, ne znamo šta će biti.. neizvesno je da li ćemo imati energenata itd. To onda samo još više dovodi ljude u jednu prosto neurotičnu situaciju. Znači, upravljanje krizom podrazumeva strategiju nalaženja resursa, nalaženja strategije da se amortizuju ti svi udeli, ali isto tako morate voditi računa o mentalnom zdravlju ljudi, o tome kako će oni to primiti i mediji ne bi smeli da seju paniku”.

Strategija: Praviti zalihe (i čega) ili ne? 

Još jedna od tema u studiju bila je  kako bi zapravo trebalo da se pripremimo za ovu krizu, odnosno koliko je opravdano praviti zalihe i kakve. 

„Mislim da nije neophodno sada spremati zalihe hrane, ali ljudi treba i u ovakvim uslovima, iako je to sad teško, da izdvajaju novac na stranu, odnosno, pošto je i novac trenutno nesiguran treba da smisle način na koji mogu da naprave nekakvu finansijsku rezervu za period koji će biti teži", rekao je sociolog Cvejić. Iako smatra da ne treba praviti paniku, imao je koristan savet o kakvoj vrsti rezerve bi bilo značajno voditi računa: „Zbog toga što je činjenica da će ova kriza da traje, da se neće završiti ove zime, treba razmišljati o tome kako da imate i neke dodatne izvore prihoda, treba razmišljati kako da se to diversifikuje. Ljudi više treba da se brinu oko toga da li će njihovi poslovi, njihovi izvori prihoda biti stabilni, kako će to funkcionisati, tako da treba da razmišljaju da li još negde i nekako može da se zaradi i slično". 

S druge strane, Bušatlija i u standarnim većim nedeljnim kupovinama vidi takođe neku vrstu pravljenja zaliha, međutim smatra da neke dugoročnije zalihe neće mnogo toga izmeniti ako kriza potraje duže.  „Svako domaćinstvo koje malo vodi računa o životu tom zajedničkom obično ima neke zalihe. Manje - više ako odete u samoposlugu jednom u 15 dana, to su te zalihe. Niko ne svodi život svoj da svaki dan ide u samoposlugu i kupi baš za taj dan nešto”, podseća Bušatlija. Ovaj ekonomski konsultant ipak smatra da veće zalihe ne mogu dugoročno rešiti problem: „Nećete bog zna šta u životu postići time što ćete imati zalihe i za sledećih 3 meseca, jer treba razmišljati i onome vremenu posle ta 3 meseca, jer  možda iduće zime neće biti 3 meseca problem nego će biti 6 meseci problema." 

Najteži teret krize, kao i uvek, je na najsiromašnijima

Sagovornici su se složili da će kriza da potraje mnogo duže od predstojeće zime kao i da će to na svojoj koži najviše osetiti ljudi čija mesečna primanja su ispod ili oko granice linije siromaštva.  

Pozivajući se na zvaničnu statistiku sociolog Cvejić rekao je da u Srbiji ima oko 24,5% ljudi koji se nalaze u riziku od siromaštva, odnosno koji mesečno imaju ispod 60% srednjih primanja. To znači da na raspolaganju imaju od 16.000 do 17.000 dinara, što predstavlja granicu siromaštva, za koju je prokomentarisao da je neralno postavljena. „Samo ako biste pomerili tu granicu na 19. 000 dinara mesečno, vama bi ta stopa porasla na 35 do 40 procenata stanovništva”, rekao je Cvejić i dodao da ljudi u Beogradu koji pripadaju srednjoj klasi nemaju predstavu kako žive najsiromašniji među nama.

Svoje viđenje snalaženja u stalnim krizama u emisiji su podelili novinarka BBC - ja Aleksandra Nikšić i fotoreporeporter Srđan Ilić. 

Izvor: Insajder