Život u ringu: Između kupovine snova i prodaje želja
Gostujući u emisiji Život u ringu Insajder televizije marketinški stručnjaci ukazali su na bazične potrebe ljudi na jednoj i ulozi marketinške industrije na drugoj strani. Cilj je uvek isti – kupovina i prodaja, a o sredstvima da se to postigne detaljno su govorili marketinški stručnjak Lazar Džamić i psihološkinja Jelisaveta Bjelić.
Pisac Slavoljub Stanković demistifikovao je kako se zapravo formuliše marketinška poruka tako da nosi vrednost koja je ljudima važna : „Ljudi ne kupuju, ljudi u principu i ne vole da kupuju, ne vole da im se prodaje, oni ostvaruju snove. I sve te stvari koje se nude, to su ustvari nekakvi snovi koje oni imaju. U tom smislu jogurt nije jogurt, nego zdravlje, luksuzni auto nije prevozno sredstvo nego statusni simbol, tako da kad komuniciramo mi zapravo komuniciramo te stvari.”
Psihološkinja Jelisaveta Bjelić otkrila je da važnu ulogu u našim izborima ima naša želja da pripadamo grupi, bilo da je u pitanju porodica, grupa prijaelja, ljubitelja nekog brenda ili kluba. Ona kaže da sve marketinše kampanje, pa i one političke “igraju na našu pripadnost”. „Želja za prihvaćenošću je zapravo vrlo delikatna. S jedne strane - želimo da izgledamo kao svi drugi, zato što je to socijalno poželjno, zato što se tako uklapamo, zato što je to naša grupa i zato što se osećamo prihvaćeni. S druge strane želimo da se razlikujemo od drugih, ali ne do te mere da to kod posmatrača izazove odbijanje ili loše emocije, i klackamo se nekako na toj ravni.” Ipak, ona naglašava da “koliko god mi smatrali da smo neverovatno složeni i da naš mozak radi na neverovatno složenin talasnim dužinama, zapravo postoje vrlo jednostavne stvari - Ljudi žele da budu poštovani, ljudi žele da budu uvažavani, kad su već jednom prihvaćeni, i vrlo često naše emocije to malo pobrkaju pa je onda nešto što je socijalni status se zamenjuje sa poštovanjem, i naš je um vrlo zadovoljan: mene poštuju, zato što nosim najskuplje patike, telefon itd i naš mozak je za sad zadovoljan".
Uvaženi marketinški stručnjak Lazar Džamić podsetio je na tezu antropologa koji tvrde da postoje samo 3 razloga koji nas pokreću na akciju, a to su preživljavanje, status i nalaženje seksualnog partnera, pa objasnio kako se iz ovih potreba razvija čitav marketing.
Nauka u službi marketinga
Lazar Džamić je ukazao da marketing ima zadatak da utiče na ljudske emocije, razmišljanje i ponašanje: „Nikad nismo imali globalni sistem koji je veći od toga, koji je pri tome fantastično budžetiran, sa ogromnim, fenomenalnim budžetima, i koji koristi enormnu količinu naučnog rada da bi uticao na naše emocije i na naše ponašanje, pre svega u smislu kupovine. Ponašanje u smislu - vadim novčanik i preferiram tebe umesto nekog drugog".
U emisiji su iz ugla autora reklama govorili i Dragoljub Đuričić Mićko i marketinški stručnjak Ivan Stanković. Mićko je otkrio kako se prilikom pisanja reklama uzima tzv. maketinška anamneza i na sebi svojstven način objasnio da mi zapravo dozvoljavamo da budemo izmanipulisani reklamama i obrazložio zašto.
Nezaobilazan deo marketinga, bar u Srbiji, jeste i onaj sveprisutni politički, a marketinški stručnjak, Ivan Stanković za Život u ringu pojasnio je pravila po kojima se bira idealni politički kandidat, ali i kako se opredeljuje za čitavu strategiju kampanje.
Iako profesionalci u oblasti marketinga pojedini stručnjaci koji su bili gosti emisije priznali su da i sami nisu imuni na reklame, ta da su neretko i oni bili izmanipulisani njima. Sve što smo videli nateraće nas da razmislimo možemo li svi postati žrtve marketinga i da li je uopšte moguće biti imun na reklame.