Zloupotrebe lekova – od falsifikata do manipulacija receptima (VIDEO)
Osim falsifikovanih lekova i suplemenata, na crnom tržištu mogu da završe i medikamenti koji su nabavljeni zvaničnim putem. Poslednji takav slučaj bio je sa lekom "ozempik“ koji se koristi za lečenje dijabetesa a koji je, zbog korišćenja kao sredstva za mršavljenje, mogao da se kupi na internetu po ceni i do 200 evra. To je dovelo do nestašice, pa lek nisu mogli da nabave oni kojima je zaista potreban. Zbog toga je Republički fond za zdravstveno osiguranje sproveo detaljnu kontrolu.
Popularnost leka "ozempik" kao sredstva za mršavljenje, najpre je potekla sa društvenih mreža i od poznatih ličnosti. Gubitak kilograma samo je jedna od nuspojava ovog leka, jer u sebi sadrži supstancu koja funkcioniše po principu snižavanja šećera u krvi. Baš zbog toga je i preko potreban obolelima od dijabetesa tipa 2.
“Ukoliko pacijenti ne uzimaju redovno terapiju može da dođe do komplikacije dijabetesa, zato nam je to negde apel za sve ljude koji žele da ga koriste - da ga ne koriste i da prosto i lekari vode računa kome propisuju terapiju”, objasnila je Bojana Marković iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa "Plavi krug“.
Kada je krajem prošle godine došlo do nestašice leka, RFZO je saopštio da inspekcija Ministarstva zdravlja i Fonda kontrolišu prepisivanje i izdavanje leka ozempik u privatnim i državnim ordinacijama, ali i u apotekama. Utvrđeno je da u više od polovine ustanova, koje su kontrolisane, postoje nepravilnosti u izdavanju leka. Najavljena je i "naknada štete“. Na pitanje "Markera" protiv koga i za koji iznos – nismo dobili odgovor.
"Ozempik" je samo jedan od primera. Prema poslednjem dostupnom izveštaju inspekcije za lekove, bilo je situacija kada je, na primer, u tri apoteke oduzeto ukupno 112 lekova. U pitanju su bili neregistovani lekovi, bez evidencije i dokaza o nabavci. Pored svega toga, brojne su i zloupotrebe elektronskog recepta. Pre dve godine, inspekcija je utvrdila da je jedan falsifikovani recept prepisivan na više od 800 pacijenata u jednom domu zdravlja, a lekove je podizala samo jedna osoba, u jednoj apoteci.
“Apotekar kao poslednja linija odbrane prilikom izdavanja leka u apoteci jeste dužan, to je njegova profesionalna dužnost, da prekontroliše sve ono što je stiglo kroz recept pacijentu i naravno da posavetuje pacijenta u najboljoj nameri kako i na koji način da koristi lek kako bi terapijska efikasnost te formulacije te tablete ili kapusle bila iskorištena maksimalno”, objasnio je Dušan Drenić iz Udruženje "Domaći apotekari – mreža apoteka“.
Izveštaj inspekcije za lekove za 2022. godinu još nije dostupan. Prema Planu rada za ovu godinu, u Srbiji radi sedam inspektora za lekove i medicinska sredstva. Svima je sedište u Beogradu, a zaduženi su za celu Srbiju.
“To je stvar organizacije Ministrstva zdravlja”, kaže Drenić i dodaje da “sedam kolega ima jako puno posla ako žele stvarno da posete svaku apoteku u okviru sistema isto tako i da kontrolišu njihov rad”. Međutim, kako kaže, to su trenutni kapaciteti.
U Planu rada se navodi da su inspekcijski nadzori planirani u skladu sa brojem inspektora, a ne u odnosu na broj subjekata koji podležu nadzoru, odnosno, u odnosu na potrebe. Na pitanje "Markera" kolika je efikasnost inspekcije, s obzirom na to da Srbija ima mali broj inspektora, iz Ministarstva zdravlja nam nisu odgovorili.
Izvor: Insajder