Zoran Terzić selektor odbojkašica: Ovde kad jednom dođeš do zlata, onda svaki put moraš donositi zlato i kraj priče

Zoran Terzić u prvom mandatu bio je selektor u periodu od 2002. do 2022. godine, vodeći tim u tom "zlatnom dobu srpske odbojke." Tokom dve decenije na čelu ženkske odbojkaške reprezentacije, Terzić je osvojio  20 medalja na najvećim svetskim takmičenjima.

Pod njegovim vođstvom, reprezentacija je osvojila srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 2016. u Rio de Žaneiru i bronzu na Olimpijskim igrama 2020. (održanim 2021.) u Tokiju. Osvojena su i dva odličja na Svetskim prvenstvima – zlato 2018. i bronza 2006, kao i srebro na Svetskom kupu 2015.

Na Evropskim prvenstvima Srbija je, pod vođstvom Terzića, trijumfovala tri puta (2011, 2017. i 2019.), osvojila dve srebrne (2007. i 2021.) i jednu bronzanu medalju (2015). 

Takođe, tim je osvojio bronzu na Evropskim igrama 2015. i niz medalja u Evropskoj ligi – tri zlata (2009, 2010. i 2011.) i bronzu (2012). Značajan je i uspeh na Univerzitetskim igrama 2009. godine, gde je reprezentacija osvojila srebro.

Uz to, Terzić je tri puta predvodio tim do bronzanih medalja u Gran priju (2011, 2013. i 2017.). Njegov izuzetan doprinos prepoznala je i Evropska odbojkaška konfederacija, koja ga je proglasila najboljim trenerom u Evropi 2018. i 2021. godine. 

Kakav je osećaj povratak na klupu reprezentacije sa kojom ste napravili najveće uspehe?

"Svi mi volimo da budemo treneri naše reprezentacije i to je jedan od najlepših poslova, koji se praktično uvek radi sa najviše emocija. Sve ovo drugo je drugačije. Ima i emocija naravno, ali tu su ugovori, tu je važan i novac i sve drugo. Biti trener naše reprezentacije je neka druga priča, gde su emocije u prvom planu. Znate kako, ja sam tu reprezentaciju i ove tri kada nisam bio trener smatrao kao svoju, što je i normalno posle 20 godina. Na kraju krajeva, sve te igračice koje su igrale i ove tri godine su praktično moji igrači. Ne mislim da sam ih ja baš napravio, ali bile su u reprezentaciji na nekom užem ili širem spisku, tako da je normalno da emocije malo rade. Nije kao pre, naravno, to se podrazumeva, pošto smo omatorili, ali važno je da je motivacija na jednom visokom nivou i dok je to prisutno i kod igračica, pre svega, i kod mene, treba očekivati neke dobre rezultate." - kaže Terzić za Insajder.

 Da li možete da napravite poređenje između prvog i sadašnjeg preuzimanja reprezentacije? Da li je sad lakše ili teže, s obzirom da smo te 2002. krenuli od nule, pa ste vi napravili od reprezentacije brend i ono što je ona sada? 

"Da li je lakše ili teže, stvarno ne znam, ali je drugačije, 100 posto, potpuno drugačije u svakom smislu. Prvo, tada očekivanja nisu bila maltene nikakva, jer smo bili nisko na rang listi i nije nas bilo nigde dugo. Sve je sada drugačije, od uslova u kojima radimo, pa do ambicija, ekipe, do mene, na kraju krajeva, koji sam sigurno mnogo drugačiji nego tada, pre 20 i kusur godina. Tada sam bio mnogo rigorozniji u nekim stvarima, radikalniji u nekim odlukama, kako to već ide kad si mlad. Sad je sve to malo drugačije. Tad smo pravili neki sistem za koji nam je trebalo određeno vreme da bi profunkcionisao. Sad su praktično sve igračice su u sistemu, svi znaju sistem po kome se radi, ponaša, trenira i sve drugo, tako da tu nema problema. Tako da, da li je lakše ili teže, ne znam, ali da je drugačije, jeste i to mnogo."

Na klupu reprezentacije stižete posle dva italijanska trenera. Šta mislite, da li je srpskoj reprezentaciji uopšte bio potreban stranac kao selektor i koliko je odbojkaška filozofija iz vašeg ugla, pošto ste radili i u inostranstvu i ovde, različita kad su u pitanju treneri koji dolaze iz različitih zemalja? 

"To je mnogo teško pitanje i treba biti realan. Pokušavam uvek da to budem, ali koliko uspevam, ne znam. Reprezentaciju Srbije, u momentu kad sam otišao, koja je tada bila svetski šampion i evropski vicešampion i treća na Olimpijskim igrama, mogao je da vodi samo trener koji zaista ima i autoritet i rezultate. Teško je bilo naći takvog trenera kod nas, iskreno govoreći. S druge strane, stranac u klubu je OK varijanta. To nije sporno i nije problem. Reprezentacija je ipak nešto drugo. Kada je tajmaut na nekom drugom, a ne srpskom jeziku, kada himna svira, oni, onako, gledaju sa strane, nemaju pojma ni šta je to. To je ipak reprezentacija, to je nešto gde emocije igraju veliku ulogu, i normalno je da strani trener u reprezentaciji ne može to da oseća na pravi način kao što to oseća domaći, ali da li je to bio pravi potez ili nije, stvarno ne bih o tome da pričam jer ne znam u ovom momentu da li je to bilo u redu ili ne."

Nakon poslednjih Olimpijskih igara, nekoliko bitnih odbojkašica je završilo karijeru. Sledeće godine nas čeka Svetsko prvenstvo na Tajlandu, na kom se brani svetska titula. Da li je ovo bio idealan ili delikatan momenat za preuzimanje reprezentacije, s obzirom da znamo šta je cilj na tom Svetskom prvenstvu? 

"Meni je drago da svi znaju šta je cilj, pošto ga ja još tačno ne znam.  Ovde je to uvek tako, kada jednom dođeš do zlata, onda svaki put moraš donositi zlato i kraj priče, a ako bude bilo šta manje od toga, sledi smena. To je normalna stvar kod nas, ali treba biti realan. Prvo da vidimo, kakva će to ekipa tačno biti i koliko će se igračica koje su najavile povlačenje stvarno povući, da li će neke igračice koje nisu pričale o tome, a možda imaju nameru, da se povuku iz reprezentacije. Ne znam trenutno kakva je situacija. Trebalo bi polako da krenem da zovem jednu po jednu, da vidimo šta ćemo i kako ćemo. Dakle, treba videti kakva će ekipa biti, da na osnovu toga vidimo kakve su naše ambicije i da, na kraju krajeva, postavimo neke prioritete, a to bi, pre svega, trebalo da budu Olimpijske igre. Da me pogrešno ne shvatite, ne mislim da četiri godine do Olimpijskih igara sve pogubimo i da bude – sve je u redu, mi smo spremni za Olimpijske igre, daleko od toga. Ali, ako su glavni cilj Olimpijske igre, onda ćemo morati da opet izbacimo nekog mladog igrača, kao što smo to nekad umeli, a kako I koliko njih, videćemo u zavisnosti od toga koliko će ovih starijih da prestane da igra ili neće biti tu. Ali dobro, to su sve stvari koje su normalne, koje me ne uzbuđuju previše u smislu da ćemo imati lošu ekipu. Ona će biti onakva kakvu je svi zajedno napravimo, a ja sam ubeđen da možemo da je napravimo da bude konkurentna na svakom turniru."

Poslednje tri godine bili ste selektor Rusije. Zbog poznate političke situacije, niste imali priliku da imate pravi debi.  Kakvi su bili uslovi za rad i da li žalite što niste vodili tu ekipu bar na nekom velikom takmičenju? 

"Uslovi za rad i sve drugo su bili zaista fantastični, tu nema priče. Nažalost, pre svega njihovu, a moju manje više, jer sam bio četiri puta na Olimpijskim igrama i ne znam ni sam na koliko svetskih i evropskih prvenstava, meni je zaista žao zbog tih devojaka, a oni imaju mladu ekipu, nijedna od njih nikad nije bila na Olimpijskim igrama, a mislim da bi zaista imale šta da pokažu. Šta da radimo, tu se umešala politika. Nadam se da će ih u najskorije vreme pustiti da igraju i da i one vide kako to izgleda." - rekao je u razgovoru za Insajder novi-stari selektor odbojkašica Srbije.

Novinar Rajko Martinović