Zvanični izveštaj treba da utvrdi zašto je popustio potporni zid na magistralnom putu kod Prijepolja (VIDEO)

Zna se da je upravo ta deonica sanirana pre godinu dana, jer je suprotna strana puta tonula usled klizišta, zna se da su „Putevi Srbije“ investitor, Institut IMS projektant, a „Putevi Užice“ izvođač radova. Zna se i da je sanacija sprovedena po hitnom postupku, ali se još čeka odgovor na pitanje koje je postavio i ministar građevinarstva: Ko je i po čijoj odluci potporni zid obezbedio gabionima, tj. žičanim mrežama, umesto jačom armirano-betonskom konstrukcijom?

„Odron na stabilnoj kosini je posledica hidro-geoloških promena koje nije bilo moguće predvideti“, kažu u „Putevima Srbije“. Stručni tim tog preduzeća je, kažu u odgovoru na pitanja Insajdera, posle odrona, pregledao teren; sačiniće izveštaj, posle kojeg će biti preduzete dalje aktivnosti. 

Podzemne vode su, usled poplava, ubrzano prodrle u tlo, što je pokrenulo klizište. Stručnjaci pitaju da li su prilikom sanacije pre godinu dana sprovedena nova geo-tehnička ispitivanja terena i, ako jesu, šta su ona pokazala.

„Ono što ovde ne znamo je zašto je ovde izabrano da se radi na ovaj način kako je rađeno, da se radi sa gabionima, a ne da se radi sa armiranim betonskim zidom. Ono što ne znamo jeste da li je rađeno ispitivanje, da li je nađeno gde je ta klizna ravan, koliko je ona udaljena, koji metod je ovde najbolje da se primeni, ili je to neko opet odlučio koji metod će biti primenjen“, kaže za Insajder građevinski inženjer Marina Lipovac Tanasković. 

„Ta klizišta pogotovo u poslednje vreme, zbog jako velikih padavina mogu veoma brzo da se aktiviraju i tako neko klizište koje zahvati veći prostor, ili je njegova dimenzija daleko veća sa dubinom zahvaćene stenske mase na kliznoj ravni apsolutno predstavlja jako veliki problem. Iz tih razloga je izuzetno važno da se na svim takvim trasama puteva detaljno izvrši istraživanje, inženjersko-geološka svojstva tog terena, kako bi na neki način smanjili efekte pojava klizišta“, objašnjava Dragoman Rabrenović, direktor Geološkog zavoda Srbije.

Kosina je bila stabilna pre 25 godina, pa je tada bilo dovoljno obezbediti je gabionima, tj. žičanim korpama koje sprečavaju eroziju terena. Međutim, pre godinu dana opet su postavljeni gabioni, a ne armirano-betonska konstrukcija.  

„To nikako ne može da bude opravdanje. Možda, ako je pre 25 godina bilo postavljeno da sad treba da se menja jer je klizište sada aktivno, da je sada drugačije postavljeno“, kaže Lipovac Tanasković.

„Mi se moramo prilagođavati tim prirodnim zahtevima, kako nam diktira sam teren, zemljište, predeo prostor u kom se objekat gradi“, dodaje Rabrenović.

Pitanje na koje nemamo zvaničan odgovor jeste da li je investitor projektom predvideo nova geo-tehnička ispitivanja terena.

„Projektni zadatak treba da bude tako da glasi: Istražite, hoćemo da znamo koje je najbolje rešenje, hoćemo da faktor sigurnosti bude 1,2, ili 1,5, a ne da „Putevi Srbije“, ili već neko ko piše projektni zadatak kaže šta će projektant da uradi“, kaže o proceduri Lipovac Tanasković. 

U iščekivanju zvaničnog izveštaja koji bi trebalo da pokaže šta su tačno „Putevi Srbije“ tražili projektnim zadatkom, iz odgovora tog preduzeća samo saznajemo da je „Institut IMS“ postupio po projektnom zadatku, kao i da je izvođač – „Putevi Užice“ u potpunosti postupio po projektu“. 

Znamo i da je tokom i posle sanacije nadzorni organ prekontrolisao da li je ona izvedena po propisima. 

Od ranije znamo da je Geološki zavod popisao 50% područja u zemlji, sačinio Katastar klizišta i ustanovio da u Srbiji postoji 68 hiljada klizišta. Kako je područje oko Lima jedno od takvih, sve intervencije na putevima, ili izgradnja novih puteva, morali bi da podrazumevaju nova geo-tehnička ispitivanja.

Izvor: Insajder