Zvaničnici saopštavaju da su spiskovi nepoželjnih ukinuti, pitanje odgovornosti za samovoljno postupanje institucije i dalje ne pokreću
"Verbalni delikt“, krivično delo na osnovu kojeg su zatvarani, proterivani i proganjani oni koji kritikuju poteze vlasti, u Srbiji je ukinut pre 35 godina, kao tekovina komunističkog režima. Od tada Ustav građanima garantuje slobodu govora i misli, ili bi tako barem trebalo da bude.
Da ipak nije tako, javnost se uverila zahvaljujući spiskovima "nepodobnih“ stranaca kojima je prethodnih godina zbog političkih uverenja zabranjivan ulazak u zemlju. U sličnom položaju, samo sa druge strane granice, našli su se i građani Srbije koji drugačije misle. Oni su, gotovo redovno, više sati bili zadržavani na carinskoj kontroli, takođe bez ikakvog obrazloženja.
Ljudi na spiskovima stranaca bilo je puno. Ulazak u Srbiju bio je zabranjen pevačici iz Bosne i Hercegovine Selmi Bajrami i glumcu Feđi Štukanu, bivšoj crnogorskoj ministarki Jovani Marović, ali i šestorici poslanika iz te države koji su glasali za Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici. Na podužem spisku nepoželjnih stranaca bilo je i više ruskih antiratnih aktivista.
Krajem avgusta, na granici je zadržana pevačica iz Hrvatske Severina Vučković, što je aktuelizovalo temu spiskova nepoželjnih stranaca. Severini Vučković je dozvoljen ulazak u Srbiju, ali je satima na granici propitivana o srebreničkom zločinu Vojske Republike Srpske, vojnoj akciji Oluja u kojoj je iz Hrvatske proterano više od 200 hiljada Srba, demonstracijama protiv litijuma, koncentracionom logoru u Jasenovcu i bivšem hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu. Ispitivanje pevačice zabavne muzike na pomenute teme podsetilo je na politička isleđivanja, zabranjena Ustavom pre 35 godina.
Država po zakonu ima pravo da bilo kom strancu uskrati gostoprimstvo i ulazak u zemlju, pod uslovom da taj stranac predstavlja bezbednosnu pretnju. U svim ostalim slučajevima, takve odluke najviših predstavnika vlasti predstavljaju kršenje zakona, kaže za Insajder bivši zaštitnik građana i advokat Miloš Janković.
"Nijedna odluka ne bi trebalo da bude rezultat ličnog afiniteta i ličnog odnosa pojedinca. Nijedna odluka ne bi trebalo da predstavlja nešto što se može iskoristiti u datom trenutku za neki jeftin politički poen. Odluke moraju biti rezultat pažljive ocene i promišljenja. One moraju biti zasnovane na važećim propisima, naravno u skladu sa međunarodnim standardima, međunarodnim ugovorima, bilateralnim ugovorima među zemljama, ali u svakom slučaju ne bi trebalo da predstavljaju ono što, nažalost, čini mi se da predstavljaju - deo jedne pliktoumnosti, primitivizma i arogancije određenih ljudi koji sebi uzimaju za pravo da donose takve odluke. Način na koji se ovo radi ne može se kvalifikovati kao nešto što predstavlja sprovođenje zakona“, kaže Janković za Insajder.
I, dok su se građani Srbije pitali ko stoji iza odluke da na osnovu javno izrečenih stavova antiratnim aktivistima, javnim ličnostimaF, političarima i estradnim umetnicima iz stranih država bude zabranjen ulazak u Srbiju, ili da budu zadržavani na granici zato što drugačije misle i to bez ikakvih obrazloženja, misteriju je rešio potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin. Spiskove je, po sopstvenom priznanju, sastavljao on i to u vreme dok je bio ministar policije i direktor BIA. Ukidanje spiskova ubrzo su zatražili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i aktuelni ministar policije Ivica Dačić. Prema Dačićevim tvrdnjama, ti spiskovi su ukinuti pre nekoliko dana.
U saopštenju objavljenom na sajtu Pokreta socijalista, stranke čiji je predsednik, Aleksandar Vulin je napisao da je famozne spiskove pravio "po zakonu i savesti“, dodavši da žali što im se nije više posvetio.
"Sav ološ koji misli da Srbi nemaju ni državu, ni samopoštovanje mogao se uveriti u suprotno, kada im je na našim granicama rečeno da nisu dobrodošli“, saopštio je Vulin.
Prema Ustavu, Srbija nije država samo Srba, već i svih njenih građana. Tim građanima Ustav garantuje slobodu kretanja, govora i misli. Ta sloboda je međutim, od početka jula ove godine često bila uskraćivana i direktorki beogradske Inicijative mladih za ljudska prava Sofiji Todorović, ali i njenoj koleginici Jovani Radosavljević iz Nove društvene inicijative. Od početka jula, Sofija Todorović je čak devet puta bila zadržavana na carinskoj kontroli i to po više sati, bez ikakvog obrazloženja. Jovana Radosavljević bila je zadržana na administrativnom prelazu ka Kosovu.
Osim usmenih obaveštenja koja su direktorki Inicijative mladih dali pripadnici granične policije - da je osnov njenog zadržavanja detaljna carinska kontrola, kao i da se prilikom skeniranja njenog pasoša pojavljuje oznaka koja ih obavezuje da tako postupe - Sofija Todorović nije dobila nikakvo pisano obrazloženje. Direktorka Inicijative mladih naglašava da nijednom građaninu Srbije sloboda kretanja ne sme da bude uskraćena bez osnova ni jedan minut.
"Evropski sud je vrlo jasan kada je u pitanju član pet Evropske konvencije za ljudska prava i kako se on primenjuje i šta to tačno znači. Prosto, vrsta i načini zadržavanja koji su ovako učestali predstavljaju protivpravno lišenje slobode i na to država mora da reaguje. Mi smo imali ministra unutrašnjih poslova koji je rekao, kada je upitan za domaće državljanje, rekao da se zadržavaju samo kriminalci i ljudi koji se bave kriminalnim aktivnostima. Pa jel to poruka? Pa, neka izađe onda neko i neka to javno kaže. Neka se povedu nekakvi postupci, neka nešto urade, ako smatraju da postoji tako nešto. Ali, ovakva vrsta treniranja živaca, ljudi - zapravo se sve svelo na pitanje ko duže može da izdrži i na naše lične kapacitete, a ne na naša građanska prava i mogućnosti koje bi trebalo da imamo da zaštitimo sebe i da glasno govorimo u svojoj zemlji, ukoliko mislimo da su neke stvari vredne kritike“, kaže Todorović za Insajder.
Sastavljanje spiskova na kojima se nalaze oni koji drugačije govore i misle, uz zabranu kretanja koja im se zbog toga uvodi, za posledicu ima zastrašivanje građana – smatra bivši zaštitnik građana, advokat Miloš Janković.
"Istorija je pokazala da je najlakše vladati, odnosno da je najbolje sredstvo za ostanak na vlasti strah. I, upravo ove aktivnosti koje se tiču tih zabrana, saslušavanja, opstrukcije domaćih građanima da stignu na let na koji su već čekirani, upravo imaju ne samo posledicu na ta lica koja su predmet takvog postupanja. Naprotiv, mislim da je prvenstveni cilj onih koji to primenjuju, da dođe do zastrašivanja građana jer, zastrašenim građanima lako je vladati, kaže Janković za Insajder.
Osim lične garancije Aleksandra Vulina da su spiskovi sastavljani "po zakonu i savesti“, nema potvrda da nadležne institucije ispituju zakonitost postupanja onih koji su u pravljenju spiskova učestvovali.
Kancelarija zaštitnika građana nadležna je da ispita zakonitost postupanja državnih institucija, u oblasti kršenja građanskih prava i sloboda. Na sajtu Zaštitnika građana, među postupcima kontrole, mišljenjima i stavovima, nema podataka koji bi potvrdili da ta Kancelarija ispituje individualnu i odgovornost institucija za pravlenje spiskova "nepoželjnih“ građana Srbije i stranaca.
U kratkoj izjavi za Insajder, zaštitnik građana Zoran Pašalić, objašnjava da Kancelarija zaštitnika postupa po konkretnim pritužbama građana vezanim za kršenje zakona i postupanje policije, a da ne ispituje zakonitost sastavljanja spiskova. Pašalić dodaje da je konkretnih pritužbi bilo, ali da prilikom kontrole rada nije ustanovljeno da su državne institucije, ili zaposleni u njima kršili zakon.
Nije poznato ni da li MUP-u i BIA interno ispituju eventualno kršenje zakona i zloupotrebu ovlašćenja, pravljenjem spiskova nepoželjnih građana jer ti državni organi ne odgovaraju direktno na pitanja Insajdera.
Odgovor nismo dobili ni na neka druga pitanja upućena službama bezbednosti – a među njima: koji su bili kriterijumi za pravljenje spiskova, koliko je tih spiskova bilo i koliko je ljudi bilo na njima?
Iz kabineta direktora BIA Vladimira Orlića kratko su naveli da nemaju nadležnost da nam odgovore, podsećajući na osnovne nadležnosti te agencije, definisane Zakonom o BIA - da "obavljaju poslove koji se odnose na zaštitu bezbednosti Srbije, sprečavanje delatnosti koje su usmerene ka rušenju, ili podrivanju ustavnog poretka i obradu bezbednosno – obaveštajnih podataka od značaja za bezbednost Republike Srbije“.
Na ista pitanja pomoćnik direktora policije, Dragan Vasiljević, nije poslao nikakav odgovor.
Zakonitost u postupanju institucija morala bi da bude podložna kontroli, s obzirom na to da je jedini vid zaštite građana od samovolje pojedinaca koji su nosioci javne vlasti.
Izvor: Insajder