<article><p>Za period posle praznika najavljeno je poskupljenje akciznih proizvoda, <a href="https://insajder.net/prenosimo/vlada-srbije-usvojila-nove-vise-akcize-za-gorivo-koji-ce-vaziti-od-1-maja">goriva</a>, alkoholnih pića, duvana i kafe. Razlog je usklađivanje akciza sa stopom prošlogodišnje inflacije, koja je iznosila 7,6%. Cene skaču, ali skaču i plate i penzije. Zarade su u odnosu na prošlu godinu realno porasle oko 9%, a penzije su povećavane više puta; za godinu dana oko 20 odsto. Ako plate i penzije prate inflaciju, ili je čak prestižu, koliko onda taj skok zarada predstavlja i realan porast životnog standarda?</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D8FxUL6wu-ko&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p><br/> "Kad pogledate ono što direktno utiče na <a href="https://insajder.net/teme/kako-se-zivi-od-proslih-izbora-prate-li-primanja-poskupljenja-video">životni standard</a>, a to je hrana, stanarina, odeća, obuća itd, koje čine 90% budžeta, od koga i zavisi standard stanovništva, onda ćete videti da je ta situacija malo drugačija. Nije porastao standard zato što u cenu ulaze kompetno svi proizvodi, a jako bitna stvar za standard je da se prati ta tzv. potrošačka korpa, i to uža i šira potrošačka korpa koja ima nekih, ne znam, oko 150, do 180 proizvoda. Kad uparite te dve činjenice, onda shvatite da standard i nije porastao“, kaže za Insajder ekonomista Dragovan Milićević.<br/>  </p><p>Sa druge strane, struja namenjena privredi jeftinija je za petinu posle praznika. Taj pad cene struje trebalo bi da dovede i do pojeftinjenja većine proizvoda jer je struja koja se troši tokom prozivodnje jeftinija. Ipak, ekonomisti su pesimistični.</p><p>"Niko neće obarati cene, ako to ne mora i ako ga tržište i konkurencija na to ne natera. Poznato stanje u Srbiji je da kod nas baš puno konkurencija ne stanuje i da mi imamo monopolizovanu, odnosno oligopolizovanu privredu. Ja pre verujem da će pad cene struje uticati pre na preraspodelu u korist profita i neke bolje tržišne situacije što se tiče potrošača“, ocenjuje Milićević.</p><p><a href="https://insajder.net/prenosimo/dedovic-handanovic-struja-i-gas-za-privredu-pojeftinjuju-za-gradane-se-cena-ne-menja">Struja pojeftinjuje</a>, cene akcizne robe strogo prate inflaciju, a plate i penzije rastu – i sve to shodno nameri pisca ovogodišnjeg budžeta, da on bude i socijalni i razvojni. Na stvaranje klime za porast životnog standarda međutim utiču i drugi faktori. </p><p>"Kad imate 10% povećanje zarada, nije isto onome sa 50, ili onome sa 150 hiljada, to je prva stvar. Vi u ovom trenutku imate nagomilane probleme, što se tiče situacije sa tzv. nejednakošću. Treba prvo da imate socijalnu politiku, koja će da smanji razlike između socijalnih grupa“, kaže ekonomista Dragovan Milićević.</p><p>Životni standard građana Srbije morao bi znatno da poraste, kako bi razlika u kvalitetu života bila uočljivija. Naša kupovna moć inače je godinama manja od kupovne moći suseda. Tome doprinosi činjenica da su hrana i roba široke potrošnje kod nas godinama mnogo skuplji nego u zemljama regiona. Glavni razlozi za to su visoke trgovačke marže, kartelsko udruživanje uvoznika i jak uvoznički lobi koji veštački kreira cene namirnica i proizvoda bez kojih ne možemo da živimo.</p><p> Izvor: Insajder</p></article>

<p>Za period posle praznika najavljeno je poskupljenje akciznih proizvoda, <a href="https://insajder.net/prenosimo/vlada-srbije-usvojila-nove-vise-akcize-za-gorivo-koji-ce-vaziti-od-1-maja">goriva</a>, alkoholnih pića, duvana i kafe. Razlog je usklađivanje akciza sa stopom prošlogodišnje inflacije, koja je iznosila 7,6%. Cene skaču, ali skaču i plate i penzije. Zarade su u odnosu na prošlu godinu realno porasle oko 9%, a penzije su povećavane više puta; za godinu dana oko 20 odsto. Ako plate i penzije prate inflaciju, ili je čak prestižu, koliko onda taj skok zarada predstavlja i realan porast životnog standarda?</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D8FxUL6wu-ko&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br>
"Kad pogledate ono što direktno utiče na <a href="https://insajder.net/teme/kako-se-zivi-od-proslih-izbora-prate-li-primanja-poskupljenja-video">životni standard</a>, a to je hrana, stanarina, odeća, obuća itd, koje čine 90% budžeta, od koga i zavisi standard stanovništva, onda ćete videti da je ta situacija malo drugačija. Nije porastao standard zato što u cenu ulaze kompetno svi proizvodi, a jako bitna stvar za standard je da se prati ta tzv. potrošačka korpa, i to uža i šira potrošačka korpa koja ima nekih, ne znam, oko 150, do 180 proizvoda. Kad uparite te dve činjenice, onda shvatite da standard i nije porastao“, kaže za Insajder ekonomista Dragovan Milićević.<br>
&nbsp;</p>
<p>Sa druge strane, struja namenjena privredi jeftinija je za petinu posle praznika. Taj pad cene struje trebalo bi da dovede i do pojeftinjenja većine proizvoda jer je struja koja se troši tokom prozivodnje jeftinija. Ipak, ekonomisti su pesimistični.</p>
<p>"Niko neće obarati cene, ako to ne mora i ako ga tržište i konkurencija na to ne natera. Poznato stanje u Srbiji je da kod nas baš puno konkurencija ne stanuje i da mi imamo monopolizovanu, odnosno oligopolizovanu privredu. Ja pre verujem da će pad cene struje uticati pre na preraspodelu u korist profita i neke bolje tržišne situacije što se tiče potrošača“, ocenjuje Milićević.</p>
<p><a href="https://insajder.net/prenosimo/dedovic-handanovic-struja-i-gas-za-privredu-pojeftinjuju-za-gradane-se-cena-ne-menja">Struja pojeftinjuje</a>, cene akcizne robe strogo prate inflaciju, a plate i penzije rastu – i sve to shodno nameri pisca ovogodišnjeg budžeta, da on bude i socijalni i razvojni. Na stvaranje klime za porast životnog standarda međutim utiču i drugi faktori.&nbsp;</p>
<p>"Kad imate 10% povećanje zarada, nije isto onome sa 50, ili onome sa 150 hiljada, to je prva stvar. Vi u ovom trenutku imate nagomilane probleme, što se tiče situacije sa tzv. nejednakošću. Treba prvo da imate socijalnu politiku, koja će da smanji razlike između socijalnih grupa“, kaže ekonomista Dragovan Milićević.</p>
<p>Životni standard građana Srbije morao bi znatno da poraste, kako bi razlika u kvalitetu života bila uočljivija. Naša kupovna moć inače je godinama manja od kupovne moći suseda. Tome doprinosi činjenica da su hrana i roba široke potrošnje kod nas godinama mnogo skuplji nego u zemljama regiona. Glavni razlozi za to su visoke trgovačke marže, kartelsko udruživanje uvoznika i jak uvoznički lobi koji veštački kreira cene namirnica i proizvoda bez kojih ne možemo da živimo.</p>
<p>&nbsp;Izvor: Insajder</p>

Teme

Supermarket, ilustracija, foto: Fikri Rasyid/Unsplash

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

ekonomija

Više od vesti

Plate i penzije prate inflaciju, ali to ne utiče značajno na kupovnu moć građana (VIDEO)

Plate i penzije prate inflaciju, ali to ne utiče značajno na kupovnu moć građana (VIDEO)

Tagovi: