Pregled nedelje: Između jedinstva i jednoumlja, selektivna borba države protiv huligana, saradnja Vlade s Blerovim institutom bez ugovora...

Pitanje šta je jedinstvo a šta jednoumlje po svaku cenu nametnulo se još jednom nakon što je inicijativa „Sloboda, demokratija, pravda“ odlučila da na izbore na Kosovu izađe sa Srpskom listom koja je protiv ubijenog Olivera Ivanovića, osnivača inicijative, vodila brutalnu medijsku kampanju i čijeg potpredsednika Milana Radoičića Priština sumnjiči za umešanost u ubistvo Ivanovića.

 U obrazloženju te odluke, inicijativa SDP je navela da je „Srbima na Kosovu i Metohiji u ovim trenucima preko potrebno jedinstvo“. Od ovakve odluke ogradila su se, međutim, dvojica od ukupno tri odbornika SDP u SO Severna Mitrovica. Odbornici Igor Rajčić i Dušan Milunović su saopštili da su „izdani i kao odbornici i kao borci za pronalaženje ubice Olivera Ivanovića”, da je odluku o saradnji sa Srpskom listom Ksenija Božović donela sama, kao i da je na prethodnom sastanku deset ljudi bilo protiv saradnje sa Srpskom listom, a niko za nju.

„Ne pristajemo da nas iko uvlači na listu sa nekim ko nas je targetirao, čiji je potpredsednik osumnjičen da je učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića. Sa njima ne možemo da budemo na istoj strani“, rekao je Milunović za Insajder.

Ksenija Božović je sa druge strane iznela tvrdnju da je većina u inicijativi SDP odobrila saradnju sa Srpskom listom, a kako je rekla za Insajder, o svemu se dogovorila sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Na pitanje novinarke Insajdera kako je moguće da će na izbore izaći sa Srpskom listom čiji je potpredsednik osumnjičen za umešanost u ubistvo osnivača GI SDP Olivera Ivanovića, Božović rekla da će i dalje „postavljati pitanje ko je ubio Ivanovića i insistirati da se to otkrije“.

Krajem dana u kojem se sazanalo za neočekivanu odluku GI SDP reagovao je i Aleksandar Ivanović, brat ubijenog Olivera Ivanovića uz stav da je porodica Ivanović „apsolutno protiv eventualne upotrebe imena Olivera Ivanovića u nazivu izbornih lista“ i da su se zbog toga obratili Izbornoj komisiji u Prištini.

Odluka GI SDP, kao i promovisanje te odluke kao dokaza jedinstva, bio je povod i za stav redakcije Insajder - „Sa nama ili protiv Srbije“. Ovaj sluačaj govori u prilog tezi da je jedinstvo već izvesno vreme paravan za jednoumlje, uz opasnost da će neko, ako nije deo iste matrice – biti proglašeni za izdajnika.

„Vlada nema potpisan ugovor sa Blerovom kompanijom“

Kakva je uloga Instituta Tonija Blera kada je reč o savetovanju Vlade Srbije, ko to plaća i u čijem interesu- nadležne institucije po svemu sudeći kriju. Nakon višemesečnih pokušaja da dobijemo odgovore na ova pitanja, zahteva Vladi Srbije da nam dostavi ugovor kojim je ta saradnja regulisana, i ćutanja Vlade, ponovo odgovore pokušali da dobijemo od premijerke Ane Brnabić. Na pitanje novinarke Insajdera zašto nam ugovor o saradnji nije dostavljen ni posle šest meseci, premijerka je odgovorila da „ne zna“ i da „nije administrativna osoba“ u Vladi.

Na naše pitanje kome treba da uputimo zahtev za dostavljanje Ugovora, premijerka je rekla: „pretpostavljam Generalnom sekretarijatu Vlade“.

I posle pola godine čekanja da nam Vlada, na više puta upućene zahteve, dostavi ugovor o saradnji sa Institutom Tonija Blera i tvrdnje premijerke da građani Srbije tu saradnju ne plaćaju, Vladin sekretarijat je Insajderu odgovorio.

Tako je javnost konačno saznala da – ugovor ni ne postoji, kao ni bilo kakav sličan dokument kojim je ta saradnja regulisana. To nas je dovelo do novog pitanja – na osnovu čega se sa ovim Institutom onda sarađuje i pod kojim uslovima i zašto bi bilo ko plaćao bilo koga da savetuje vladu neke države ako za to nema interes.

Nije poznato ni u čijem je interesu očigledno bezakonje u slučaju nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu. Premijerka Brnabić, koja bi po funkciji trebalo da ima informacije o tome zašto neka ministarstva ne primenjuju zakone, nema odgovor na pitanje zašto se nelegalni objekat ne ruši iako je rešenje o rušenju doneto pre više od godinu i po dana, rušenje čak i zakazano pre godinu a zatim odloženo jer je policija odbila da pruži asistenciju. Ona je samo više puta ponovila: „Taj objekat će biti srušen“. Da građane zanima kada će taj objekat, koji je postao svojevrsni simbol bezakonja, biti srušen govori i to što je ovo već dugo jedna od najčitanijih tema na našem sajtu. Pogledajte kako je premijerka odgovorila na pitanje Insajdera.

Kada država ima, a kada nema snage za obračun s huliganima...

Država se već dugo otvoreno i javno povlači kada je reč o primeni zakona nad huliganima. Poslednji primer uličnog nasilja govori u prilog trendu povlačenja države. Neposredno pred početak fudbalske utakmice između Vojvodine i Crvene zvezde na Mostu slobode u Novom Sadu u subotu je došlo do tuče između većeg broja navijača. Iako se na fotografijama s društvenih mreža vidi da je policija intervenisala, u novosadskom tužilaštvu su za Insajder rekli da zbog toga niko nije uhapšen, da nije podneta nijedna krivična prijava, pa čak i da je policija tek nakon pet sati obavestila tužilaštvo o incidentu.

S druge strane, zbog incidenta na auto-putu „Miloš Veliki“, koji su prema sumnjama tužilaštva organizovali „Grobari Obrenovac“, policija je već hapsila osumnjičene za nasilničko ponašanje, a ove nedelje je, prema saopštenju MUP-a, uhapšen i muškarac osumnjičen da je taj napad organizovao. Ovo jasno govori da država kada hoće, može da sankcioniše huligane, ali i da često to jednostavno neće.

Ono što država hoće je izdvajanje sredstava za gradnja čak šest novih stadiona širom Srbije. Prema izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića gradnja će početi u aprilu, a za svaki će biti izdvojeno – po 20 miliona evra.

Balkanske karike kokainskog lanca

Sudeći po vestima, brojne kokainske rute i velike tovare povezuje jedna pravilnost - imena sa Balkana. Na samom početku nedelje pojavila se vest svetskih razmera da je u u blizini Azorskih ostrva kod Portugala zaplenjeno oko 800 kilograma kokaina, a usledila su i hapšenja osumnjičenih, među kojima su i državljani Srbije. Srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal je naredilo sprovođenje istrage protiv četiri osobe uhapšene zbog sumnji da su članovi kriminalne grupe koja je pokušala da prošvercuje ovaj veliki tovar kokaina, a potom im je određen i pritvor.

Tržišna vrednost droge koju je zaplenila španska policija procenjuje se, inače, na oko 50 miliona evra.

U tekstu „Balkanske karike kokainskog lanca“ pisali smo o tome da je u poslednjih šest meseci, u samo četiri policijske akcije širom sveta, zaplenjeno više od 20 tona kokaina, a u svakoj od akcija među osumnjičenima su se našle osobe sa područja Srbije, Crne Gore ili ostalih država Balkana.

Dok se MUP Srbije hvali da je doprineo presecanju poslednje otkrivene međunardone rute kokaina, u međunarodnoj javnosti odjeknula je nimalo pohvalna vest o postupanju države Srbije prema Dževdetu Ajazu, turskom političkom aktivisti. Avaza je Srbija izručila Turskoj na osnovu presude o rušenju ustavnog poretka. Komitet Ujedinjenih nacija (UN) protiv torture proglasio je našu državu odgovornom za izručenje Ajaza, jer postoji mogućnost da je on u turskom zatvoru izložen torturi i nečovečnom postupanju, kao i zbog toga što Ajaz tvrdi da je priznanje na osnovu koga je osuđen – iznuđeno mučenjem. Povodom te odluke komiteta Beogradski centar za ljudska prava, čiji su advokati zastupali Ajaza, održao je konferenciju za novinare na kojoj je javnosti poručeno da je Srbija izručenjem Ajaza prekršila Konvenciju protiv mučenja UN, ali i sopstvene zakone i Ustav.

Rekonstrukcije Železničke stanice bez tendera, nova neplanirana davanja gradu Beogradu...

Zakon kaže da konkurencija omogućava najbolju cenu, najkvalitetnije usluge za poslove koje plaćaju građani, a trebalo bi da omogućava i slobodno tržište na kojem pobeđuju najbolji i najjeftiniji. Zakon takođe omogućava da se od ovog pravila odstupi u određenim situacijama, koje u Srbiji postaju sve češće kada je reč o velikim poslovima koje finansira država, odnosno građani.

Ove nedelje ste na insajder.net mogli da čitate kako je posao rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Beogradu dodeljen bez tendera. Republička Direkcija za imovinu je izbegla tender, i dala posao konzorcijumu dve firme -Koto i ALP inženjering, pozivajući se na hitnost postupka zbog vremenskih prilika i nabavke materijala. Kako smo objavili, prema ugovoru koji je potpisan 30. avgusta ove godine, radovi vredni dva miliona evra bez PDV-a, trebalo bi da budu završeni najkasnije do 5. februara 2020. godine.

Od pravila da se trošenje budžetskih sredstava precizno planira i da se polažu računi na šta je novac potrošen, takođe se sve češće odustaje. Početkom nedelje je stigla vest da je Vlada Srbije odlučila da gradu Beogradu iz sredstava budžetskih rezervi uplati oko 1,8 miliona evra. Kao i prethodnih puta kada je za Grad na ovaj način izdvajan novac, pitali smo nadležne koje je obrazloženje. Zvaničan odgovor ni posle nekoliko dana nismo dobili. Umesto toga, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je objašnjenje da je tih 1,8 miliona evra predvideno za izgradnju doma zdravlja u Borči dao u izjavi za RTS.

Na samom kraju nedelje objavljeno je i da će Vlada Srbije postati vlasnik 83 odsto akcija Komercijalne banke, dok će iz vlasništva izaći sve međunarodne finansijske institucije. Ono što ostaje i dalje nedorečeno jeste koliko će tačno novca biti izdvojeno za ovu transakciju, uoči same prodaje Komercijalne banke. O tome šta je predviđao raniji dogovor o izlasku međunarodnih finansijskih institucija, takozvana „put opcija“ za Komercijalnu banku, čitajte na Insajder.net

Četvrti sastanak vlasti i opozicije – ko nije došao, a ko je napustio okrugli sto

Od prvog do četvrtog sastanka vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka, po svemu sudeći – nema napretka. Po pravilu ishodi sastanaka su optužbe predstavnika vlasti da opozicija kritikuje izborne zakone koje je sama donosila, a opozicija s druge strane smatra da vlast nema volju da poboljša izborne uslove.

Zbog toga predstavnici Saveza za Srbiju nisu ni bili prisutni na ovom sastanku, dok ga je Zoran Živković, lider Nove stranke, napustio i pre završetka jer, kako je rekao, nema nikakvih pomaka. Iz ugla vlasti koji je preneo poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović, svi zahtevi opozicije svode na to da predsednik Srbije i SNS ne učestvuje u izbornoj kampanji, a da Srpska napredna stranka na tako nešto ne može da pristane.

Negodovanje kod opozicije je izazvao i to što je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović imenovan za predsednika radne grupe za saradnju sa OEBS-om, a čiji je cilj unapređenje izbornog procesa. Kako je Stefanović rekao, potvrđujući ovu informaciju, ne razmišlja o uslovima opozicije, već o tome šta je dobro za građane Srbije.