Pregled nedelje: Optužbe za prisluškivanja i uhođenja, dodatnih 13 miliona evra za Ub-Lajkovac, (ne)ažurni birački spiskovi…

Upravo "julovska priča o omči" bila je tema Insajderovog stava redakcije.

Podela na dobre i loše „momke“ i države, strane obaveštajne agencije, specijalni rat, prikriveno delovanje agenata iz predstavništva za prodaju automobila u susednoj državi … sve ovo bi bio deo jednog od tekstova s brojnih sajtova o teorijama zavere, trećem oku ili iskrcavanju vanzemaljaca da tekst nisu prenele  Večernje novosti, medij u državnom vlasništvu. Reakcijama na ovaj tekst praktično je započeta nedelja za nama, a onda se točak samo nezaustavljivo zavrteo....

Ko koga prati i prisluškuje, po čijem nalogu i po kom osnovu tema je koju je protekle nedelje pokrenuo Savez za Srbiju. Na konferenciji za novinare lideri SZS izneli su tvrdnje da postoji posebno odeljenje u MUP-u čiji pripadnici prate i prisluškuje opozicione lidere bez, kako je rekao, naloga tužilaštva ili suda.

Ubrzo je usledio demanti iz Ministarstva unutrašnjih poslova. U saopštenju koje je potpisao načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Dejan Kovačević, navedeno je da su tvrdnje predstavnika SzS neosnovane, tendenciozne i nadasve netačne te da su u domenu naučne fantastike.

U istom danu, na istu temu, oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i to tokom gostovanja na TV Pink. Prokomentarisao je da je „svima jasno da njih (SZS) niko niti prati, niti prisluškuje“ i da država nema razloga da to radi. Tada je rekao da postoje dokazi o tome da su Tomislava Nikolića i njega prisluškivali dok su bili opozicija, a dan kasnije i precizirao da je za to postojala legalna forma. Bivši predsednik Srbije i lider SDS Boris Tadić zatražio je da Vučić za svoje tvrdnje predoči dokaze.

MUP daje pola miliona dinara za informaciju o osumnjičenom za ugrožavanje sigurnosti partnerke Predraga Malog

Ovoj polemici o prisluškivanju, šta je istina i gde su dokazi, prethodila je lavina reakcija predstavnika vlasti i tabloida nakon teksta o navodnim koruptivnim vezama brata ministra finansija Siniše Malog koji je objavio portal KRIK.  A sve se dodatno “zakuvalo” nakon što je Srpski telegraf objavio snimak tvrdeći da je na njemu novinar portala koji prati nevenčanu suprugu Predraga Malog sa bebom.

KRIK je zatim saopštio da su optužbe lažne i da na snimku nije njihov novinar. Dva dana kasnije MUP je raspisao nagradu od 500.000 dinara za informacije koje će omogućiti identifikovanje muškarca za kog postoji osnova sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti na štetu M. A. i njene šestomesečne ćerkice.

U saopštenju MUP-a nije navedeno o kojem slučaju je reč, ali priloženu fotografiju mediji su danima objavljivali u vezi sa praćenjem nevenčane supruge i ćerke Predraga Malog, brata minsitra finansija Siniše Malog.

Hapšenje zbog pretnji deci predsednika Srbije na društvenoj mreži Tviter

Priča o praćenju, napadima i pretnjama ovde nije završena. Pripadnici Odeljenja za suzbijanje visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije uhapsili su u petak  49-godišnju A.J.A. iz Šapca zbog sumnje da je putem društvene mreže Tviter uputila pretnje deci predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

MUP je saopštio da je ona osumnjičena za krivično delo ugrožavanje sigurnosti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je gostujući na TV Prva rekao da nije reč o psihopati već o političkoj mržnji. Istog dana još jedno hapšenje – MUP je saopštio .da je priveden muškaraca koji je na Fejsbuku objavio umrlicu predsednika Srbije.

Komisija ocenjivala naučni doprinos doktorata Siniše Malog, nije odgovorila na pitanje da li je plagijat ili ne

Na kraju same nedelje, ponovo je aktuelizovan slučaj doktorata ministra finansija Siniše Malog. Insajder je na osnovu Zakona o dostupnosti infromacija od javnog značaja dobio obrazloženje odluke Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu da se pitanje osporene doktorske disertacije vrati Fakultetu organizacionih nauka na ponovno odlučivanje. Odbor je zaključio da se komisija FON-a, umesto pitanjem da li je doktorat Malog plagijat ili ne, bavila ispitivanjem naučnog doprinosa doktorata. Kako nisu precizno odgovorili na zadato pitanje, Odbor je doneo rešenje kojim se osporena doktorska disertacija vraća FON-u na ponovno odlučivanje. 

U biračkom spisku i dalje upisani preminuli sa pravom glasa

Uoči svakih izbora otvaraju se pitanja ažuriranja biračkog spiska i eventualnog prostora za manipulacije, a tvrdnje da „glasaju i mrtve duše“ iznosili su u prethodnom periodu svi politički predstavnici, ali samo dok su bili opozicija.

I tada i sada, od Ministarstva državne uprave i lokalne uprave, koje je zaduženo za jedinstveni birački spisak, stiže uveravanje da „u Srbiji nikada nije postojao ni približno tačan, precizan, ažuran i od svake vrste zloupotrebe zaštićen birački spisak“. Istraživanje Insajdera pokazalo je da se u biračkom spisku i dalje nalaze imena najmanje 20 preminulih koji se i dalje vode kao građani sa pravom glasa.  Ovog puta, osim već poznatih odgovora, na pitanje Insajdera, iz Ministarstva, uz priznanje, stiže i molba za dostavljanje informacija o upisanim osobama koje su rođene krajem 19. i početkom 20. veka radi njihovog brisanja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u gostovanju na TV Pink osim o prisluškivanju govorio i o ažurnosti biračkih spiskova, ponovo odgovarajući na optužbe i kritike opozicije.

Izjavio je da ga „nije briga“ da li će opozicija bojkotovati predstojeće izbore, kao i da će premijerka Ana Brnabić pozvati predstavnike OEBS-a da dođu u Srbiju nekoliko meseci pred izbore da provere biračke spiskove i da li vlast „nešto krade”. A birački spiskovi su jedan od razloga zbog kojeg predstavnici dela opozicije najavljuju mogućnost bojkota izbora koji bi trebalo da budu održani na proleće. Jedinstvenog odgovora za sada nema, ali su sagovornici Insajdera iz stranaka opozicije bili saglasni da bojkot izbora nije sam po sebi cilj, već sredstvo za fer i slobodne izbore.

Etički kodeks Skupštine - nikad ispunjeno obećanje

Skupština Srbije je protekle nedelje bila u vanrednom zasedanju. Usvojene su izmene i dopune nekoliko zakona. Tako će pravo da konkurišu za stanove koje država gradi za pripadnike bezbednosnih snaga ubuduće imati i borci i njihove porodice, ratni vojni invalidi a usvojene su izmene Zakona o izvršenju kojim se zabranjuje prodaja nepokretnosti za komunalni dug ispod 5.000 evra. Skupština je u ovoj nedelji izabrala bivšeg predsednika Prekšajnog suda u Beogradu Milana Marinovića za poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Marinović je na to mesto izabran na predlog Srpske napredne stranke i to gotovo sedam meseci nakon što je bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću istekao mandat. Sve ove izmene zakona su usvojene u jednom danu.

I ova skupštinska rasprava protekla je u obraćanjima poslanika van dnevnog reda, uz brojne uvrede I prozivke. Iako i skupštinski Poslovnik daje mogućnost za sankcionisanje ovakvog ponašanja, ono bi preciznije trebalo da bude uređeno etičkim kodeksom. Njega u parlamentu “usvajaju” već osam godina, a donošenje nisu ubrzala ni oštra upozorenja iz Greka koji već godinu i po dana zahteva da se odlučnije krene u izradu kodeksa.

Postojeća radna grupa, koja se do danas nijednom nije sastala, je treća koja je formirana za izradu tog dokumenta. Prve dve izradile su nacrte kodeksa, ali na dnevni red Skupštine nikad nisu stavljeni.

Predsednica Skupštine Maja Gojković sada poziva sve, i deo opozicije koji bojkotuje parlament, da zajednički pristupe izradi etičkog kodeksa u poslednjoj godini mandata aktuelnog saziva.

Na novom autoputu kroz Grdelicu pukotine, za deonicu Ub-Lajkovac najmanje 13 miliona evra više

Nakon brojnih obećanja predstavnika svih vlasti, problema i odlaganja, južni krak Koridora 10 je završen, a deonica koja je zadavala najveće probleme, Grdelička klisura, savladana.

Ispostavilo se međutim, samo dva meseca od svečanog otvaranja, da problem nadležnih i odgovornih za gradnju  nisu završeni.

Na na novom autoputu pojavile su se pukotine.

Iako nadležni iz Koridora Srbije tvrde da je reč o malom problemu, koji je u međuvremenu rešen, postavlja se pitanje kako je uopšte moguće da se na novom putu pojave pukotine.

Odgovor na to pitanje javnost nije dobila, ali jeste informaciju da su radovi još u garantnom roku i da troškove sanacije snosi izvođač radova.

Za premijerku Anu Brnabić ovo pucanje asfalta  jeste “nedopustivo, ali nije katastrofa”.

Ono što takođe zabrinjava jeste činjenica da se slična situacija desila i na autoputu Ub-Lajkovac, čiji su delovi bukvalno morali da se ruše i grade ispočetka.

Cena te rekonstrukcije, kako je objavio Insajder, prema poslednjim procenama biće najmanje još 13 milona evra. U Ministarstvu građevinarstva na pitanje Insajdera kažu da je to trenutna procena, a da će se konačan iznos znati kada svi radovi budu završeni.

Ko je sve odgovoran za to što se deo auto-puta, čiju su izgradnju građani Srbije već platili oko 75 miliona evra, radi praktično ispočetka, još nije poznato jer policija i tužilaštvo i dalje proveravaju navode iz krivične prijave koja je podneta pre skoro dve godine.

Nelegalni objekti na Savskom nasipu - prebacivanje nadležnosti i nereagovanje institucija

Nelegalna gradnja na Savskom nasipu u Beogradu višegodišnji je problem koji nijedna gradska vlast nije rešila. Nasip stanovnike Novog Beograda brani od poplava i na njemu se nalaze neka od vodoizvorišta iz kojih se Beograđani snabdevaju vodom. Bez obzira na to što je tu gradnja zakonom zabranjena, od 2009. ovde su masovno građene kuće i vikendice. Rušenje tih nelegalnih objekata je otežano time što su 2015. njihovi vlasnici podneli zahteve za legalizaciju.

Izvor: Insajder