Danas pitamo: Zašto je dozvoljena izgradnja malih hidroelektrana bez saglasnosti Zavoda za zaštitu prirode?
Činjenica je da male hidroelektrane same po sebi nisu štetne, ali u Srbiji imaju upravo takav efekat na reke i živi svet u njima, pre svega zato što država ne vodi računa o resursima kojima raspolaže. Osim stanja na terenu, to se vidi i po tome što mišljenje institucije kao što je Zavod za zaštitu prirode nema praktično nikakvu ulogu u nizu dozvola koje investitor treba da pribavi da bi izgradio malu hidroelektranu i zarađivao od njenog rada.
Prema informacijama do kojih je došao Insajder, u Opštini Raška najmanje sedam malih hidroelektrana izgrađeno je bez mišljenja Zavoda za zaštitu prirode, a jedna je čak izgrađena i pored negativnog mišljenja Zavoda. Bez obzira na to, investitori su dobili sve ostale dozvole, kao i status povlašćenih proizvođača električne energije, na osnovu kojeg su zaradili milione evra u protekle četiri godine.
Male hidroelektrane u Jošaničkoj Banji na Kopaoniku pokazale su da se mogu pretvoriti u svoju suprotnost – umesto proizvodnje električne energije uz minimalno ugrožavanje prirode, one i te kako loše utiču na reke i živi svet u njoj.
Situacija je podjedanko loša i u slučajevima kada Zavod za zaštitu prirode izda uslove pod kojima mala hidroelektrana može da se gradi i radi, jer ne postoji adekvatna kontrola da li investitor date uslove poštuje.
Tako je sve prepušteno dobroj volji investitora, kojima, sudeći po tome što ni ne konsultuju Zavod prilikom gradnje MHE, prioritet nije zaštita živote sredine već profit.
Zbog činjenice da meštani područja na kojima postoje MHE godinama upozoravaju na to da reke presušuju, a živi svet izumire, novinari Insajdera uputili su Ministarstvu zaštite životne sredine sledeća pitanja:
- Zašto je dozvoljena izgradnja malih hidroelektrana bez saglasnosti Zavoda za zaštitu prirode?
- Kako je mala hidroelektrana "Županj" dobila sve potrebne dozvole uprkos negativnom mišljenju Zavoda za zaštitu prirode?
Dozvolu Zavoda nemaju, povlašćen status imaju
Podsetimo, novinari Insajdera tražili su od Zavoda za zaštitu prirode na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja mišljenja koje je Zavod izdao za izgradnju malih hidroelektrana na rekama Jošanici, Samokovskoj, Gobeljskoj i Radošićskoj u Opštini Raška.
Iz dokumenata koji su nam dostavljeni može se videti da je za MHE „Županj“ Zavod izdao izričito negativno mišljenje, a da za izgradnju malih hidroelektrana „Belci“, „Kašići“, „Velež“, Velež 1“, „Klupci“, „Šutanovina“ i „Radošićska reka“ nije izdat ni jedan dokument.
Bez obzira na sve ovo, sve hidroelektrane su izgrađene i imaju status povlašćenog proizvođača električne energije. Taj status im je omogućio da imaju prioritet na tržištu energije u odnosu na druge proizvođače i naplate milione evra u prethodne četiri godine. Struju koju oni proizvedu EPS plaća po višoj, stimulisanoj ceni jer je proizvedena iz obnovljivih izvora energije.
Izgradnja malih hidroelektrana na srpski način: Narušavanje umesto očuvanja životne sredine
Izgradnja malih hidroelektrana: Dozvole u korist investitora, a na štetu prirode