Pregled pitanja dana: O poreklu novca za izgradnju na Pančićevom vrhu i kritikama na Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Pored toga, insistirali smo i na odgovorima i razjašnjenjima u vezi s izradom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je kritikovala Evropska komisija, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, kao i civilni sektor. Od tri postavljena pitanja odgovor je stigao samo na jedno.

Kako je Insajder objavio, Uprava za sprečavanje pranja novca analizirala je račune investitorke nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu Snežane Mitković i utvrdila da u poslednje tri godine na njenim računima nisu postojala sredstva kojima je mogla da ga izgradi, te da je nepoznato poreklo novca kojim je sagrađen taj objekat. Podatke do kojih je Uprava došla prosleđeni su Višem tužilaštvu u Kraljevu.

Zato smo početkom ove nedelje to tužilaštvo pitali šta je preduzelo povodom nalaza koje im je Uprava dostavila. Odgovor još čekamo.

Kritike i polemika oko Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u izradi je više od pet godina. Kako je Insajder ranije pisao, Nacrt tog zakona kritikovali su Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, kao i brojne organizacije civilnog sektora.

Iako je Ministarstvo pravde tvrdilo da je Evropska komisija pozitivno ocenila Nacrt, mišljenje EK koje je javnosti dostavljeno iz Ministarstva za evropske integracije daleko je od pozitivnog. Kako se u mišljenju EK navodi, Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti je nerazumljiv, „prekomerno komplikovan“, a time i manje transparentan, kao i da nerazumljivosti zakona doprinosi veliki broj izuzetaka od opštih pravila navedenih u zakonu. EK je upozorila i na to da bi zakon trebalo da bude napisan tako da ne bi bilo neophodno da bude menjan u celosti kada Srbija postane članica Evropske unije.

Novinari Insajdera su zato pitali Ministarstvo pravde da li će biti izrađen novi nacrt.

U odgovoru dostavljenom istog dana, Ministarstvo je indirektno navelo da izrade novog nacrta neće biti, jer je, kako Ministarstvo tvrdi, najnovija verzija Nacrta usaglašena s kritikama Evropske komisije i Eurodžasta.

Podsetimo, poverenik Šabić je nedavno saopštio da Nacrt zapravo nije u skladu primedbama Evropske komisije, kao i da je Ministarstvo pravde „očigledno ignorisalo u potpunosti“ kritike EK u vezi s ovim Nacrtom.

Polemike i oko sadržaja i oko forme mišljenja EK

Polemiku u javnosti izazvalo je čak i to da li mišljenje EK postoji kao zvaničan dokument. Ministarstvo pravde je ranije tvrdilo da ne postoji, već da je stav iznet u formi zvanične elektronske prepiske. Međutim, Ministarstvo za evropske integracije dostavilo je nevladinoj organizaciji Partneri za demokratske promene Srbija na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja dokument u kojem se vidi sistematizovano mišljenje EK o Nacrtu.

Ipak, Ministarstvo pravde je u odgovoru Insajderu navelo da “navodni dokument Evropske komisije nema oznaku zvaničnog dokumenta (nema pečat, potpis ovlašćenog lica i slično”, već predstavlja samo deo zvanične elektronske komunikacije sa Evropskom komisijom.

S obzirom na sve nedoumice koje su se pojavile u vezi s mišljenjem EK, novinari Insajdera su u petak poslali Delegaciji Evropske unije u Beogradu pitanje da li je u dokumentima koji su objavljeni iznet zvaničan stav Evropske komisije povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Odgovore još čekamo.