Pregled pitanja dana: O tajnim izveštajima o kršenju bezbednosti radnika i ustavnim promenama koje vode većem uticaju politike na pravosuđe
Praksa državnih institucija da na pitanja koja im se upućuju, a koja su pre svega u interesu javnosti, najčešće ne odgovaraju se nastavlja. Tokom protekle nedelje, od dva pitanja koja su novinari Insajdera postavili javno u okviru rubrike „Pitanje dana“, na jedno nije stigao nikakav odgovor, a na drugo je stigao „odgovor bez odgovora“. A teme i pitanja su sve samo ne za ingnorisanje, jer se tiču bezbednosti radnika, ali i kvaliteta srpskog pravosuđa nakon ustavnih izmena koje slede.
Prema istraživanju Insajdera, slučaj nesreće koja se desila sredinom jula prošle godine u fabrici za proizvodnju baruta „Milan Blagojević – Namenska“, nakon čega su preminula dva radnika, najbolji je primer nemara prema zaštiti bezbednosti na radu u ovoj industriji. Novinari Insajdera došli su do internog izveštaja Ministarstva odbrane, a u kojem se navodi da prošle godine u vreme nesreće u „MB Namenska“ čak 11 „mera, radnji i postupaka“ nisu realizovane u skladu sa propisima.
Ministarstvo odbrane je u avgustu 2017, neposredno nakon nesreće, sprovelo kontrolu i sačinilo izveštaj, koji su odbili da dostave Insajderu, uz obrazloženje da su svi izveštaji označeni stepenom tajnosti. U izjavi su istakli da nisu prekršene važeće bezbednosne procedure, već da je požar nastao u fazi transporta ostatka baruta koja sedo tada smatrala bezbednom. U Tužilaštvu je predmet i nakon više od godinu dana od nesreće još u predistražnoj fazi.
Imajući u vidu da je očigledan interes javnosti kada je reč o kršenju standarda bezbednosti na radu, a posebno u slučaju u kome su dva radnika nastradala, nejasno je zbog čega je izveštaj pod oznakom tajnosti. Zbog toga su novinari Insajdera Ministarstvu odbrane uputili sledeća pitanja:
-Kako je moguće da propusti nisu ranije uočeni i otklonjeni? Da li to pokazuje da ne postoji adekvatna kontrola?
-Imajući u vidu da se izveštaj Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane odnosi na pitanja zaštite bezbednosti na radu, zbog čega Ministarstvo odbrane smatra da javnost nema pravo da bude upoznato sa detaljima izveštaja?
Odgovore na ova pitanja do danas nismo dobili.
Odgovor Ministarstva pravde bez stvarnog odgovora
Ministarstvo pravde je tokom protekle nedelje objavilo konačan tekst ustavnih amandmana o pravosuđu za koji tvrdi da je usaglašen sa preporukama Venecijanske komisije. Prema analizi novinara Insajdera, međutim, predložena rešenja nisu usaglašena ni sa svim preporukama ovog savetodavnog tela Saveta Evrope, ali ni sa mišljenjima i merama u strateškim dokumentima koje je prethodna Vlada usvojila, a Evropska unija prihvatila.
Naime, u aprilu 2016. godine, Vlada Srbije na čijem je čelu tada bio Aleksandar Vučić, usvojila je Akcioni plan za poglavlje 23, sa nizom mera i budućih aktivnosti, koji je prihvatila i Evropska komisija.
U tački 1.1.1. Akcionog plana za poglavlje 23 navodi se da je uloga Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca ojačana zbog toga što u njihovom sastavu ima najmanje 50 odsto članova iz reda sudija, odnosno javnih tužilaca, izabranih od strane njihovih kolega.
To će se međutim promeniti, ukoliko se budu usvojile izmene Ustava kakve predlaže Ministarstvo pravde. Naime, prema njihovom predlogu u najvišem nezavisnom tužilačkom telu, tužioci koje biraju kolege, bili bi u manjini.
Umesto odgovora na pitanja koje smo postavili u okviru rubrike “Danas pitamo”, a koja se odnose na izmene pojedinih članova ustavnih amandmana, Ministarstvo pravde redakciji Insajder dostavilo je šturo obaveštenje o tome kada se održava okrugli sto. Dodali su i da će ovaj okrugli sto biti prilika da svi prisutni daju svoj stav i mišljenje povodom Nacrta teksta.