Danas ističe rok za popravku rekonstruisanog platoa na Slaviji

Sredstva za investicione projekte u Beogradu, među kojima je rekonstrukcija Slavije, Bulevara oslobođenja, Mije Kovačevića i Ruzveltove ulice, Grad je obezbedio iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.

Posao su, nakon dostavljanja najniže ponude, krajem marta prošle godine dobile da rade domaća firma MBA Ratko Mitrović i francuska Kolas.

Pet meseci od završetka radova, građani su se susreli sa popucalim pločama i nezavršenim trotoarima oko Slavije.

Ubrzo je iz Grada stigla tvrdnja da popravku Slavije neće platiti beograđani, a odgovornost za ovako loše urađen posao rekonstrukcije nadležni su prebacivali jedni na druge.

Tako je izvođač radova firma Ratko Mitrović optužila projektanta, odnosno Saobraćajni institut CIP i podizvođača radova "Relit" iz Čačka, dok je CIP optužio izvođača radova. Čelnici Grada sa druge strane nisu preuzeli svoju odgovornost već su optužili i izvođače ali i firme za nadzor kojima su upravo oni dodeli ove poslove.

Odgovornost za loše radove, tek nakon javnih kritika gradskih čelnika i najava da ova firma više neće raditi poslove za grad, preuzeo je izvođač radova koji je najavio popravku, dok je firma iz konzorcijuma za nadzor ovih radova za Insajder otkrila da je Grad Beograd kao investitor bio upoznat sa nedostacima još tokom faze izgradnje.

Firma za nadzor za Insajder: Grad bio upoznat sa lošim radovima i u toku rekonstrukcije Slavije

 Posao stručnog nadzora krajem marta prošle godine dobio je konzorcijum firmi Rubicon Engineering i SPC Engineering iz Bugarske i firma srpska Hidroprojekat – saobraćaj iz Srbije po ceni od preko 170 hiljada evra.

Na pitanje da li je stručni nadzor uočio nedostatke pri izvođenju radova na platou Slavija u Beogradu, iz ogranka firme Rubicon odgovorili su da je nadzorni tim, uključujući i investitora (Grad Beograd) uočio defekte na radovima livenja polimer betona na Platou na Slaviji kako tokom faze izgradnje tako i kasnije.

Na pitanje da li je nadzor imao primedbe u pogledu kvaliteta radova kao i da li su o tome obavešteni investitor i izvođač radova, u Rubiconu za Insajder tada naveli da je postojalo nekoliko primedbi, uključujući i pismenu potvrdu izvođača da ni on sam nije zadovoljan postignutim kvalitetom.

„Izvođač radova i investitor su obavešteni u pisanoj formi u nekoliko navrata, uključujući instrukcije izvođaču da počne sa radovima na popravkama“ , dodaju u ovoj firmi.

Gradski čelnici prošle godine tvrdili da je sve urađeno temeljno i ozbiljno

Zvanično, sudeći po medijskim izveštajima, potpuna rekonstrukcija počela je 10. avgusta kada je zatvoren za saobraćaj kružni tok oko Slavije, a 16. novembra u saobraćaj su puštene sve saobraćajnice koje je radila firma Ratko Mitrović - Trg Slavija, Bulevar oslobođenja, Ruzveltova ulica i Mije Kovačevića.

Suprotno kasnijim izjavama gradski čelnici prilikom otvaranja rekonstruisanih ulica, tvrdili su da je sve urađeno temeljno i ozbiljno.

 „Trudili smo se da ovaj posao uradimo u najkraćem mogućem roku. Rekonstrukcija je urađena temeljno i ozbiljno, promenjene su sve instalacije, dodata nova traka u Bulevaru oslobođenja. Slavija je urađena tako da je prohodnija za saobraćaj i pešački prelazi više se ne nalaze na samoj Slaviji, a izmeštene su i autobuske stanice“ , rekao je tadašnji gradski menažer Goran Vesić nakon puštanja u rad saobraćajnica, a preneo Blic.

Istog dana, gradonačelnik Beograda Siniša Mali zahvalio se i Beograđanima i radnicima dodajući da mu je drago što je radove radila domaća firma.

„Zahvaljujem Beograđanima na strpljenju, ali i radnicima koji su bili angažovani i po kiši i po velikim vrućinama. Drago mi je što je domaće preduzeće obavilo sve radove, čime pokazujemo da građevinska industrija može da se oporavi, te da i po kvalitetu i po rokovima ispuni ono što grad želi“, rekao je Mali novinarima prilikom obilaska saobraćajnica, u avgustu prošle godine.

Pet meseci kasnije, kada je javnost primetila da se tek izgrađeni plato na Slaviji uveliko raspada, gradski čelnici bili su iznenađeni lošim radovima, a odgovornost za katastrofalno stanje na jednom od glavnih trgova niko od nadležnih u ovom slučaju nije preuzeo.

Na pitanje novinara Insajdera, koje konkretne mere je stručni nadzor preduzeo u slučaju Slavija, naveli su:

„Pored obaveštenja i instrukcija da se otklone nedostaci, nadzorni tim je zadržao plaćanje izvođaču radova u vezi sa defektnim radovima, a u skladu s Ugovorom koji propisuje da je u slučaju da izvođač ne otkloni nedostatke o kojima je obavešten radovi mogu biti završeni od strane investitora (ili drugih), a o trošku Izvođača“ , navela je firma za nadzor ranije u odgovoru Insajderu.

Uz odgovore na pitanja, od firme Rubicon zatražili smo i kopiju izveštaja o izvršenom nadzoru ali nam oni nisu dostavljeni.

Imajući u vidu da je Grad bio upoznat sa činjenicom da su radovi loši i u toku izgradnje i rekonstrukcije ostalo je nejasno zbog čega su čelnici Grada u javnost izlazili praktično iznenađeni lošim kvalitetom radova.

Damping cenama do poslova za Grad

Osim konzorcijuma na čelu sa firmom Ratko Mitrović, za posao rekonstrukcije saobraćajnica u Beogradu prijavio se i austrijski Strabag i Strabag doo iz Beograda koji su ponudili cenu od nešto više od 3,14 milijardi dinara bez PDV-a, dve firme iz Slovenije CCP i ZGP kao i srpski PMC sa zajedničkom cenom u iznosu 2,13 milijardi dinara bez PDV.

Zanimljivo je da je konzorcijum na čelu sa firmom Ratko Mitrović prvo ponudio cenu u iznosu od 2,18 milijardi dinara, što je više od ponuđene zajedničke cene firmi iz Slovenije i Srbije, da bi zatim ponudio popust od čak 11% sa cenom radova u iznosu od 1,94 milijardi dinara bez PDV-a što ga je i kvalifikovalo da posao i dobije.

Upravo znatno nisku cenu radova, odnosno damping cenu kojom je ovaj konzorcijum eliminisao ostalu konkurencija za dobijanje posla, direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović video je kao jedan od razloga za sve što se desilo sa platoom na Slaviji.

Ignjatović je tada ocenio da “dobar posao ne može da se uradi damping cenom”.

MBA Miljković - "kralj puteva"

 Vlasnik firme MBA Ratko Mitrović Niskogradnja je kosovska firma MBA Miljković iz Merošina. Ova firma, kako se može videti i na njihovom zvaničnom sajtu, radila je u prethodnom periodu neke od najvažnijih kapitalnih državnih projekata.

Osim rekonstrukcije Slavije, Ruzveltove, radila je i Most na Adi, rekonstruisala Ulicu Vojvode Stepe, Petlju Novi Beograd, Tašmajdan, deo auto-puta kroz Beograd, Aerodrom „Nikola Tesla“…

Ponovo se srušio deo potpornog zida na Koridoru 10

Potpuno se srušio potporni zid na Koridoru 10; Koridori: Utvrđujemo odgovornost i razloge

Direktor Koridora Srbije: Predvideli smo urušavanje potpornog zida na Koridoru 10; Mihajlović: Utvrdićemo ko je odgovoran

Ministarka Mihajlović: Biće pronađeni odgovorni, tražićemo oduzimanje licenci inženjera zbog rušenja zida na Koridoru 10 (VIDEO)

Koridor 10: Loši projekti kao izgovor

Danas pitamo: Da li je stručni nadzor obavestio Koridore Srbije o izmenama projekta u Grdelici?

Kako se navodi u napomenama u finansijskom izveštaja, firma MBA Ratko Mitrović Niskogradnja prvo je bilo vojno građevinsko preduzeće osnovano još 1958. godine.

Nakon raznih pravnih transformacija, ovo društvo prerasta u društvo sa ograničenom odgovornošću, a 2003. godini izvršena je dokapitalizacija Društva ulogom stranog ulagača ‚‚Putevi“ Ltd, Kipar, koji je tako postao većinski vlasnik sa učešćem u kapitalu od 59%, dok je drugi vlasnik bio Holding Kompanija ‚‚Ratko Mitrović“ a.d, Beograd sa učešćem od 41%.

Tek 2008. i 2009. godine, sudeći po informacijama iz napomena finansijskih izveštaja, firma MBA Miljković u vlasništvu Branka Miljkovića sa Kosova ulazi u ovaj posao i kupovinom celokupnog udela od bivših vlasnik postaje 100% vlasnik.

U serijalu Insajdera Patriotska pljačka koji je objavljen u dva nastavka 2012. i 2015. godine objavljeno je između ostalog da je firma MBA Miljković radila milionske infrastrukturne projekte u celoj Srbiji i da održava puteve na Kosovu, što je plaća javno preduzeće Putevi Srbije.

Firme MBA i MAB, obe u vlasništvu porodice Miljković, više puta se pominju i u izveštaju Anketnog odbora Skupštine Srbije, koji se posle serijala Insajdera Patriotska pljačka bavio zloupotrebama budžetskog novca namenjenog Kosovu. Za pojedine projekte u kojima su učestvovale firme porodice Miljković navodi da su cene uvećavane i do 100 odsto.