Izmene Ustava: I Ministarstvo i javnost nezainteresovani za apele struke

Uprkos tome što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će se promene Ustava desiti samo ako postoji široki konsenzus, način na koji je Ministarstvo pravde sprovelo proces izrade nacrta izmena Ustava u delu pravosuđa, najmanje je ličio na takav pristup. Ceo proces pratili su problemi, od konsultacija do javne rasprave u kojima nije učestvovala struka.

Zanimljivo je da sve do danas Ministarstvo pravde nije saopštilo ni ko su sve bili članovi Radne grupe koja je pripremila Nacrt izmena Ustava. Zna se jedino da je tekst rađen u saradnji sa bivšim članom i stalnim ekspertom Venecijanske komisije Džejmsom Hamiltonom.

Javna rasprava bez stručne javnosti

Izmene Ustava deo su procesa pristupanja Evropskoj uniji i otvaranja Poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava. Poslednji zvanično dostupan dokument na sajtu Ministarstva pravde je iz 2016. godine, a on predviđa usvajanje novog Ustava do kraja 2017. godine. Međutim, umesto usvojenih izmena najvišeg pravnog akta, u 2017. su tek počele konsultacije. A tada su počeli i prvi problemi.

Poslednjim izmenama Ustava 2006. uneta preambula o Kosovu

Ustav Srbije poslednji put je menjan 2006. godine u mandatu Vlade Vojislava Koštunice. Takozvani Mitrovdanski ustav, usvojen je na sednici Skupštine Srbije održanoj 30. septembra 2006. a zatim je potvrđen i na referendumu održanom 28.i 29. oktobra iste godine.

Novim Ustavom, u odnosu na prethodni, između ostalog predviđen je reizbor svih sudija, omogućena je puna nezavisnost NBS, izostavljena je društvena svojina, po prvi put se u Ustavu spominju evropske vrednosti i standardi, uneto je pravo na prigovor savesti, kao i pravo na obaveštenost građana o informacijama od javnog značaja.

U Ustav je uneta i preambula u kojoj stoji da je Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije. Kosovo je takođe bio deo izmena Ustava iz 1990. godine. Ustavom su pokrajinama Kosovu i Vojvodini oduzeti svi elementi državnosti koje su imali.

Već posle nekoliko okruglih stolova konsultacije su 30. oktobra 2017. napustila udruženja sudija, tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika i druge strukovne organizacije zbog, kako su naveli, zаnemаrivаnja primаrne teme - a to je nezavisnost pravosuđa.

"Uslov za vraćanje za sto je da dobijemo papir sa konkretnim nacrtom promene Ustava, da imamo dovljno vremena da o njemu razgovaramo, a ne da on ne bude prvo upućen Venecijanskoj komisiji", bio je jedan od zahteva za vraćanje na konsultacije.

Ministarstvo pravde je Radni tekst izmena Ustava u oblasti pravosuđa objavilo na svojoj internet stranici tek 22. januara 2018.

Usledila je nova javna rasprava u koju su se ponovo uključila strukovna udruženja.  Međutim, zbog, kako su naveli, neprimerenog ponašanja i vređanja od strane pomoćnika ministra pravde Čedomira Backovića, struka je ponovo napustila javnu raspravu.

"Umesto konstruktivne i stručne javne rasprave predstavnik Ministarstva pravde napravio je zaokret u diskusiji i pokušao da diskredituje pravosudni sistem, bezobzirno upućujući uvrede i omalovažavajući bez ikakvog realnog osnova nosioce sudijske i javnotužilačke funkcije. Takav odnos prema pravosudnom sistemu je nedopustiv i predstavnici Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika to nisu mogli da tolerišu", navela su udruženja sudija i tužilaca u saopštenju.

Sudije i tužioci zahtevali povlačenje nacrta

Paralelno sa javnom raspravom, sudije i tužioci su iz dana u dan iznosili jedinstvene stavove - amandmani na delove Ustava koji se tiču pravosuđa su neprihvatljivi.

Vrhovni kasacioni sud ocenio je da predložena rešenja „značajno umanjuju postojeći nivo garancija nezavisnosti sudova i sudija na štetu zaštite prava građana Republike Srbije i njihovog prava na nezavisan i nepristrasan sud“, čime se, kako su naveli, ozbiljno dovodi u pitanje vladavina prava i načelo podele vlasti. Njihov zaključak je bio da treba povući predložena rešenja i napraviti potpuno novi Nacrt izmena Ustava.

Istog je stava bio i Visoki savet sudstva.

"Sva predložena pozitivna rešenja koja su u funkciji jačanja nezavisnog sudstva i sudija - kao što je isključiva nadležnost Visokog savet sudstva za izbor i razrešenje svih sudija i predsednika sudova, neposredan izbor članova VSS od stane sudija, potpuno su derogirana predloženim sastavom i načinom odlučivanja Visokog sveta sudstva", naveo je VSS.

Inicijativu za povlačenje nacrta uputio je i Apelacioni sud, a kritiku i zahtev za izmene uputili su i Državno veće tužilaca, Društvo sudija Srbije, Udruženje tužilaca Srbije, Centar za pravosudna istraživanja i Beogradski centar za ljudska prava, Savet za borbu protiv korupcije, Nacionalni konvent za EU.  

Ministarka pravde Nela Kuburović potpuno je isključila mogućnost povlačenja predloga ustavnih izmena, uprkos protivljenju ključnih pravosudnih institucija i udruženja.

"Nema reči o povlačenju predloženih anandmana i Ministarstvo pravde čvrsto stoji iza tog stava. Mišljenje struke je bitno kada je u pitanju izmena Ustava, ali ono nije jedino, jer je Ustav najviši pravni akt za koji su zainteresovani svi građani", poručila je ministarka na završnom okruglom stolu početkom marta.

Ključne kritike struke nisu usvojene

Konačni nacrt izmena Ustava u delu pravosuđa objavljen je 13. aprila 2018. Uprkos tome što je tokom cele javne rasprave ministarka pravde tvrdila da će preporuke  struke biti prihvaćene, Ministarstvo pravde u najnovijem Nacrtu ustava o pravosuđu, prema analizi novinara Insajdera, nije promenilo najspornije delova Nacrta.

Naprotiv, Ministarstvo je čak dodalo novu odredbu kojom još više „disciplinuje“ sudije unutar Viskog saveta sudstva.

Prema novoj spornoj odredbi praktično će biti moguće da dođe do raspuštanja VSS-a ukoliko se oko određene odluke ne usaglase sudije i istaknuti pravnici unutar Visokog saveta sudstva.

Nema promene u predloženom sastavu Visokog saveta sudstva, koji bi prema nacrtu trebalo da čini pet sudija i pet istaknutih pravnika. U toku javne rasprave na izmene Ustava jedna od glavnih zamerki struke, osim izbora članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca bila je i odredba o istaknutim pravnicima koja nije detaljno definisana.

U novom tekstu Ministarstvo pravde navodi da se istaknutim pravnikom smatra diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom koji ima najmanje deset godina radnog iskustva u pravnoj oblasti iz nadležnosti Visokog saveta sudija/tužilaca, koji se dokazao stručnim radom i uživa lični ugled.

U skladu sa primedbama struke, iz Nacrta Ustava je uklonjena odredba kojom se omogućava da ministar nadležan za pravosuđe pokrene disciplinski postupak protiv sudije. Ipak, kada su u pitanju tužioci, ova mogućnost i dalje postoji.

Kada je u pitanju izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, u konačnoj verziji koje je predložilo Ministarstvo pravde, novost je da se uvodi posebna komisija koja bi birala članove na osnovu predloženih kandidata. Naime, ukoliko posle okončanog javnog konkursa poslanici većinom ne izaberu predložene kandidate predviđa se da to uradi komisija koju čine predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.

Goran Ilić, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca i Poverenik za samostalnost rekao je za Insajder da konačna verzija Nacrta Ustava ipak ne donosi suštinske razlike na koje je struka ranije upozoravala. On dodaje da će sada tužilaštvo, kao organ gonjenja, biti pod dvostrukim ključem političke kontrole.

On navodi da je najveći problem to što u Državnom veću tužilaca, odnosno novom Visokom savetu tužilaca sami tužioci čine manjinu, što samim tim znači prevlast političke u odnosu na pravosudnu vlast.

Dvotrećinska većina i potvrda na referendumu

Prema članu 203. Ustava Srbije, predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, Predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.

Akt o promeni Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom u Skupštini Srbije. Skupština je dužna da akt o promeni Ustava “stavi na republički referendum radi potvrđivanja”, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.

Dijana Babić, Bojana Anđelić