Međudržavni sporazumi - korist nepoznata, štetu plaćaju građani

Projekti koje sprovode strane privatne firme u saradnji s državom Srbijom ne podležu domaćim zakonima, a sve se opravdava time da su to projekti od „nacionalnog značaja“ dogovoreni upravo međudržavnim sporazumima.

Upravo pod krinkom „nacionalnog značaja“ donose se posebni zakoni po hitnim postupcima, ukidaju se licitacije za prodaju zemljišta, ne primenjuje se Zakon o javnim nabavkama, javnim tenderima ili drugim postupcima predviđenim nacionalnim zakonodavstvom Srbije.

O tome koliko su međudržavni sporazumi iznad pravnog poretka Republike Srbije govori i činjenica da Ustavni sud već četiri meseca ne odgovara na pitanja Insajdera o tome da li su i u kojim slučajevima ocenjivali ustavnost potvrđenih međunarodnih ugovora od 2007. do danas i koji su ishodi tih ocena.

Nijedna vlast do sada nije sprovela analizu efekata poslova koji se sklapaju u okviru međudržavnih sporazuma, a prema istaživanju Insajdera dosadašnja iskustva su pokazala da su neki od tih poslova ili štetni za budžet Republike Srbije ili procena nije dostupna zbog skrivanja podataka.

Prema istraživanju Insajdera, poslovi od kojih država Srbija ima očiglednu štetu jesu ugovori o ulaganju investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u poljoprivredu u Srbiji, kao i prodaja NIS-a ispod cene u okviru naftno-gasnog sporazuma s Rusijom.

Al Rawafed: Međudržavni posao bez garancija

Kompanija Al Rawafed Srbija, u većinskom vlasništvu istoimene arapske firme i manjinskom vlasništvu države Srbije, nije uplatila državi ni dinar za dvogodišnje korišćenje 3.500 hektara vojnog poljoprivrednog zemljišta u Karađorđevu, pokazalo je istraživanje Insajdera.

Upravo je ulaganje Al Rawafeda u srpski agrar jedan od poslova koje je država ugovorila s investitorima iz UAE na osnovu međudržavnog sporazuma iz 2013, koji su mnogi pravni stručnjaci okarakterisali kao neustavan.

Kompaniji Al Rawafed Srbija, u kojoj strani partner ima 80 odsto vlasništva, dato je na korišćenje hiljade hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Bačkoj po povlašćenim uslovima i bez javne licitacije.

Između ostalog, ugovorom je predviđeno da Al Rawafed Srbija dobije na korišćenje hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta u Karađorđevu, u vlasništvu Vojne ustanove Morović, kojoj će zauzvrat isplaćivati 20 % godišnjeg neto profita ostvarenog na toj zemlji.

Međutim, posle višemesečne komunikacije s Ministarstvom odbrane, pa čak i žalbe povereniku zbog odbijanja da nam dostave informacije, ministar Zoran Đorđević je priznao da firma Al Rawafed za dve godine nije uplatila nikakvu naknadu za korišćenje tog državnog zemljišta.

Prema saznanjima Insajdera, pre nego što je sklopljen posao s Ujedinjenim Arapskim Emiratima od tog zemljišta je ubiran prihod od 223 evra po hektaru godišnje.

To znači da je za dve godine, koliko tu zemlju obrađuje Al Rawafed, Vojna ustanova Morović ostala bez 1,5 miliona evra.

Kontinuitet posebnih zakona - Od Južnog toka do Beograda na vodi

Potpisivanje međudržavnih sporazuma i donošenje lex specialis-a kojima se suspenduju domaći zakoni zbog poslova od „nacionalnog interesa“ nešto je što spaja sadašnju i prethodnu vlast.

Za vladu Mirka Cvetkovića je 2009. takav projekat bio Južni tok, dok je za Vladu Aleksandra Vučića 2015. to bio projekat Beograd na vodi.

Za oba projekta je donet poseban zakon o eksprorpijaciji, odnosno o državnom preuzimanju imovine od privatnih vlasnika po tržišnim cenama u ime javnog interesa.

Prema istraživanju Insajdera objavljenom u emisijama Energetski (ne)sporazum i Rusko-srpski posao veka, prodajom NIS-a ispod cene i odustajanjem Rusije od izgradnje Južnog toka 2014, Srbija je ostala bez nacionalne naftne industrije, naftnih i gasnih rezervi, geotermalnih izvora, imovine NIS-a i bez 30 miliona evra koje je uložila u zajedničku srpsko-rusku firmu formiranu zbog tog projekta.

Pored svega toga, Srbija ni danas ne zna šta je sve prodato od imovine NIS-a jer popis prodate imovine još nije završen. Zbog propalog „posla veka“ do danas niko nije snosio ni krivičnu ni političku odgovornost.

Lex specialis rušio u Hercegovačkoj?

Ugovor o gradnji Beograda na vodi zaključen na osnovu međudržavnog sporazuma Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata izazvao je velike polemike stručnjaka i javnosti Srbije.

Prema ugovoru kojim se na teritoriji Beograda na vodi suspenduju domaći zakoni, arapski firma Eagle Hills ulaže 150 miliona evra i obezbeđuje, kako se navodi, kamatonosni zajam od 150 miliona evra.

S druge strane, Srbija ulaže zemljište od 100 hektara, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture.

Međutim, precizna finansijska procena posla za sada nije moguća jer detalji ulaganja arapskog investitora nisu poznati. Poslovni plan je proglašen poslovnom tajnom preduzeća Beograd na vodi, u kom arapski investitor ima 68 odsto vlasništva, a država Srbija 32 posto.

Prema analizi Insajdera, ugovorom je arapskoj firmi Eagle Hills omogućeno i preuzimanje upravljanja zgradama u državnom vlasništvu bez naknade, na osnovu ulaganja u njihovo renoviranje.

To znači da će ako objekti budu korišćeni u komercijalne namene suvlasnici te kompanije deliti profit, odnosno arapski investitor 68 odsto, a država Srbija 32 odsto, koliko imaju i udela u Beogradu na vodi.

Dodatnu kontroverzu oko projekta Beograd na vodi izazvalo je i rušenje privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici krajem aprila prošle godine na prostoru budućeg Beograda na vodi.

Iako su gradske vlasti tvrdile da uklanjanje objekata u Hercegovačkoj nije bilo potrebno sve do kraja 2019, analiza Insajdera je pokazala da je, prema ugovoru, rok za raščišćavanje područja u kom se nalazi Hercegovačka bio 30. jun 2016.

Ko je pod fantomkama rušio u noći između 24. i 25. aprila i po čijem nalogu, javnosti Srbije nije poznato ni posle 11 meseci.

S.D.