“Nevidljivi” izvori prihoda - misterija zakona o poreklu imovine
Građani Srbije gotovo 16 godina slušaju obećanja predstavnika vlasti da će se utvrditi kako su pojedinci došli do ogromne imovine i kako je moguće da sa prosečnim platama u vlasništvu imaju kuće, vile, skupe automobile… Uprkos brojnim najavama, javnosti do sada nije predstavljen čak ni nacrt zakona o poreklu imovine.
Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je u decembru prošle godine da je prva verzija Zakona o poreklu imovine “već spremna i da bi iduće nedelje trebalo da bude uobličena u prednacrt koji će ići u javnu raspravu”.
Osam meseci kasnije Ministrarstvo pravde u odgovoru Insajderu navodi da nacrt nije završen, tačnije da je izrada Nacrta zakona o poreklu imovine sada u “završnoj fazi”.
Na pitanje zašto još nije završen Zakon o poreklu imovine, uprkos poslednjoj najavi da će zakon biti usvojen najkasnije do početka 2017, iz Ministarstva odgovaraju da se radi na kompleksnoj materiji koju će taj akt regulisati.
“Ukazujemo na kompleksnost i važnosti materije koju će taj akt regulisati, zbog čega posebna pažnja treba da se obrati na svaki njegov deo. Cilj Ministarstva pravde i Ministarstva finansija, kao i cele Vlade Srbije, jeste da se dobije kvalitetan i primenljiv tekst zakona, koji će značajno unaprediti borbu protiv „sive ekonomije“ i uticati na smanjenje nezakonitih radnji u vezi sa poreskim obavezama, bilo pravnih lica, bilo građana” navodi Ministarstvo pravde u odgovoru Insajderu.
Praktično isti odgovor novinari Insajdera su od Ministarstva pravde dobili i pre tri i po meseca, kada nam je takođe rečeno da se ovaj Zakon nalazi u „završnoj fazi“.
Zakon o poreklu imovine prvi put je pomenut u decembru 2001, a do 2015 najavljen je čak 20 puta, podaci su portal Istinomer.
Zakon je u avgustu prošle godine u svom ekspozeu najavio i tadašnji premijer, a sada predsednik Aleksandar Vučić, uz obećanje da će biti usvojen do kraja prošle godine.
“Ne možete da imate prijavljenu platu od 50.000 ili 80.000 dinara, a da ste veliki gazda koji ima dva poršea ili dva velika mercedesa, ili 17 kuća i stanova, jer to od plate od 80.000 dinara ne može. Onda ćete morati da objasnite kako ste to stekli” rekao je tada Vučić.
Kako je objašnjeno u ekspozeu, sva imovina za koju ne može da se dokaže poreklo biće oporezovana posebnom poreskom stopom, a nakon toga nije isključen ni krivični postupak.
Rokovi koje je premijer odredio su probijeni, a šta je konkretno ideja predstavnika institucija zaduženih za pisanje zakona biće međutim poznato tek kada nacrt bude predstavljen radi javne rasprave.
Sudeći prema najavama, provera imovine će se vršiti samo za pet godina unazad, pa na udaru zakona neće biti oni koji su bogatstvo stekli devedestih u vreme najvećeg siromašenja građana i države.
Što više kasni, manje će da “boli”
Zakon o poreklu imovine jedan je od mehanizama punjenja budžeta bez povećanja poreza. Iako realno u interesu države i najvećeg broja građana, odlaganje donošenja ovog zakona istovremeno znači da će mnogi koji su stekli bogatstvo biti izuzeti od provere.
Ministarka Kuburović je u intervjuu krajem prošle godine rekla da će Ministarstvo pravde predložiti da se imovina ispituje pet godina unazad.
Susedna Hrvatska je kroz dva propisa regulisala da dela koja se odnose na privatizaciju ne zastarevaju.
U članu 9. Ustava Hrvatske, uz dela ratnih zločina, navodi se da ne zastarevaju ni krivična dela ratnog profiterstva, kao ni ona iz procesa konverzije i privatizacije, počinjena u vreme Domovinskog rata i mirne reintegracije. Imovinska korist ostvarena tim delima ili povezana s njima prema Ustavu Hrvatske biće oduzeta.
Ta zemlja je usvojila i Zakon o nezastarevanju dela koja se odnose na proces privatizacije.
“Ukoliko se utvrdi očigledna nesrazmera između nečijeg načina života i prihoda koje ostvaruje, predložićemo da se takvima odredi porez i do 50 odsto procenjene vrednosti imovine", rekla je Nela Kuburović.
Zbog izrade zakona formirana je i radna grupa, ali kako nam je ranije rečeno oni imaju dogovor da ne istupaju u javnost dok ne završe posao, pa za sada nije sa sigurnoću poznato na koji će period zakon obuhvatati I da li će se primenjivati retroaktivno.
Ukoliko se provera bude odnosila samo na period od pet godina, ostaće neispunjeno obećanje da će biti razotkriveni oni koji su učestvovali u sumnjivim transakcijama preko državnih of-šor računa na Kipru, a koji su nakon 5. oktobra 2000. u procesu privatizacije kupili više od 100 fabrika i praktično postali vlasnici države.
I kad postoji, zakon se ne primenjuje
Iako Zakon o poreklu imovine nije donet, u Srbiji postoje zakonske regulative kojima je moguće proveriti da li oni koji imaju velika bogatstva zaista prijavljuju imovinu na koju se naplaćuje porez. Međutim, kako je ranije pisao Insajder, u Srbiji, uprkos najavama da će početi primena ove već postojeće zakonske mogućnosti, i dalje nema unakrsne provere imovine.
Ovo je potvrdio i ministar finansija Dušan Vujović, koji je sredinom prošle godine rekao da se za sada dešava da se
Prema rečima ministarke pravde Nele Kuburović, okosnicu novog zakona o poreklu imovine trebalo bi da čini unakrsno ispitivanje imovine - poređenje prijavljenog poreza sa stvarnim stanjem.
"Procenjivaće se da li visina stvarnog i naplaćenog poreza odgovara stilu života koji pojedinac vodi, u kakvom se miljeu kreće, s kim održava kontakte, da li je često u društvu osuđivanih lica", rekla je Nela Kuburović.
nesrazmera između prijavljene i realne imovine otkriva samo slučajno, odnosno da sistemske unakrsne provere nema. Kao razlog odsustva sistemske provere naveo je lošu organizaciju Poreske uprave, još tada najavljujući celokupnu reorganizaciju.
Prema zvaničnom Programu, reforme bi trebalo da budu sprovedene do 2020.
Poreska uprava će najverovatnije biti nosilac primene zakona o poreklu imovine, kao što je zadužena I za unakrsnu kontrolu, koju u praksi ne sprovodi iako ima zakonsku mogućnost.