Poreska uprava instrument za disciplinovanje medija?

Kako za Insajder navodi urednik Južnih vesti Predrag Blagojević, poslovanje ovog portala proveravaju dve inspekcije, a najnovija kontrola traje skoro šest meseci. Blagojević kaže da je ovo peti dolazak Poreske inspekcije za pet godina, ali da nije u pitanju redovna kontrola, već dolazak po anonimnoj prijavi.

„Kada posle nekoliko meseci nama stigne izveštaj Poreske inspekcije da nisu utvrđene nepravilnosti, mi ga anonimno pošaljemo u Gradsku kuću, jer smo uvereni da su anonimne prijave za proveru stigle iz Gradske kuće“, kaže Blagojević.

Kako tvrdi, anonimne prijave, a potom i dolazak inspekcija, poklapao se sa objavljivanjem tekstova Južnih vesti o zloupotrebama na lokalnom nivou.

„Prva anonimna prijava i dolazak poreske inspekcije je usledio nakon našeg teksta o tome da je tadašnji gradonačelnik Niša prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije da ne prima platu kao gradonačelnik, a mi smo utvrdili da je zapravo prima, i to preko 100.000 dinara. Nekoliko dana nakon tog teksta došla je Poreska inspekcija“, navodi urednik Južnih vesti.

Svojevrstan primer kako rad Poreske uprave može da zavisi od odnosa određenog medija sa predstavnicima vlasti je „rat“ dnevnog lista Kurir i bivšeg ministra finansija Mlađana Dinkića iz 2005., a kasnije i 2009. godine.

Kako se ispostavilo, nadležne institucije nisu kontrolisale poslovanje ovog tabloida, sve dok su preko njega plasirane informacije u interesu pojedinaca na vlasti. Poreska uprava krenula je da radi svoj posao tek nakon što je Kurir započeo „obračun“ sa bivšim ministrom finansija. 

On se priseća da je sledeća kontrola bila nakon objave da je tadašnja direktorka Poreske uprave izdavala svoj stan, a da nije imala potpisan ugovor o zakupu i da nije plaćala porez. Kako kaže, inspekcije su dolazile po pravilu nakon otvaranja neke teme.

„Inspektori prekoračili svoja ovlašćenja“

Blagojević objašnjava da su sada, nakon pet godina, izašli u javnost jer su, kako tvrdi, inspektori prekoračili svoja ovlašćenja.

„Inspektori su počeli da zovu rođake vlasnika firmi koje su naši klijenti i da im govore da mi radimo za strane obaveštajne službe, a to tvrde na osnovu naših ugovora sa Delegacijom EU u Srbiji, Ujedinjenim nacijama, OEBS-om i ambasadama“, navodi Blagojević.

Kako kaže, inspektori takođe odlaze u firme koje sarađuju sa Južnim vestima.

„Proveravaju i njihovo poslovanje, što opet samo po sebi nije sporno, niti je sporno što proveravaju nas. Međutim, radi se o tome da kada odu u firme inspektori naglašavaju da dolaze zbog saradnje sa nama, zatim viču na ljude i jako su neprijatni“, tvrdi Blagojević.

On smatra da nema svrhe da zbog ovih situacija podnose prijave tužilaštvu, jer „nema šanse da će neka mala firma ili mali preduzetnik hteti da svedoči protiv poreskog inspektora“.

„To je idealan sistem, gde znate da možete da pritiskate koliko god hoćete, da budete bahati i grubi, a da to ne može da se dokaže“, poručuje urednik Južnih vesti.

Kako napominje, inspekcija u slučaju Južnih vesti ciljano traži nepravilnost.

„To onda jeste pritisak koji je vrlo opasan, ne samo zato što tera naše trenutne klijente i preseca nam prihode, već ovim izlaskom u javnost mi i budućim klijentima pokazujemo kakve bi probleme imali kada bi se eventualno reklamirali kod nas“, zaključuje Blagojević.

Tajni podaci Poreske uprave

Blagojević je za Insajder rekao i da su novinari Južnih vesti od Poreske uprave tražili informacije o tome da li Uprava proverava i druge medije u Nišu, ali da su ti podaci proglašeni tajnim.

Inače, Poreska uprava se redovno poziva na član Zakona o poreskom postupku prema kojem su dokumenta i informacije u vezi sa poreskim postupkom tajna.

Tako Uprava daje identične odgovore novinarima koji postavljaju pitanja zbog čega su određeni mediji podvrgnuti kontroli, kao i kakvi su izveštaji kontrole – da te informacije ne mogu biti dostavljene.

Međutim, Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić doneo je rešenje kojim Poreskoj upravi nalaže da novinaru Južnih vesti dostavi odgovore, jer se ne može prihvatiti stav Uprave da bi „objavljivanje podataka o poslovanju, prihodima i imovini poreskog obveznika moglo da nanese štetu poreskom obvezniku i ugrozi različite interese“. Još nije istekao zakonski rok za ispunjenje rešenja Poverenika, pa novinari Južnih vesti očekuju odgovor.

Gašenje Vranjskih nakon 23 godine postojanja

Jedan od epiloga nakon učestalih kontrola poreske inspekcije je gašenje nedeljnika Vranjske koje su imale tradiciju dugu 23 godine. Ovaj nedeljnik je takođe bio kritički orjentisan prema lokalnoj vlasti, kao i Južne vesti.

Vranjske su ugašene u septembru prošle godine, a urednik Vukašin Obradović doneo je tu odluku zbog, kako je obrazložio, finansijskih i političkih pritisaka.

Pre gašenja, Poreska i druge inspekcije boravile su nedeljama u redakciji Vranjskih, a kako je Obradović nakon gašenja nedeljnika izjavio, naknadno pristigli izveštaj Poreske uprave pokazao je da ovaj mediji nije kršio poreske zakone, utajio porez, niti da je postojala ikakva osnova za podnošenje krivične prijave.

Obradović je, nakon donete odluke o gašenju Vranjskih, uputio otvoreno pismo direktorki filijale Poreske uprave u Vranju.

U pismu je tada navedeno da su po objavljivanju intervjua s bivšim direktorom Poreske uprave filijale u Vranju, novinari Vranjskih dobili neformalne informacije da će uslediti inspekcijska kontrola.

„Nesrazmerno korišćenje inspekcija“

Evropska komisija je u polugodišnjem izveštaju o pregledu stanja u poglavljima 23 i 24 pristupanja Evropskoj uniji pažnju posvetila i stanju u medijima u Srbiji.

U tom izveštaju je navedeno da brojni su predstavnici medija izneli „tvrdnje da se fiskalne inspekcije nesrazmerno koriste kako bi se vršio ekonomski pritisak na medijske kuće“.

Da li su nadležne institucije nakon ovakvih navoda novinara proverile rad Poreske uprave, nikada nije saopšteno.

Dijana Babić