Pregled nedelje: „Psi su pušteni“, etiketiranje neistomišljenika i nepostojeći plan za Kosovo

Tekst „Psi su pušteni“ Ilustrovane politike, jedan je od najopasnijih tekstova koji je objavljen u poslednje vreme. Opasan, jer novinarima crta mete, jer država ostaje nema na to, jer se vidi rukopis povampirenih devedesetih godina kada je posle komentara „Ćuruvija dočekao bombe“ Ekspres politike koji je prošao kroz iste ruke i pročitan u udarnom dnevniku državne televizije, sa 17 metaka ubijen novinar Slavko Ćuruvija.

Autor teksta „Psi su pušteni“ je Đorđe Martić, urednik Politike ekspres u vreme objavljivanja teksta „Ćuruvija dočekao bombe“.

Koliko je opasno to što je napisao Martić a pustila Ilustrovana politika, kao i činjenica da je vlast na sve to ostala nema Insajder je izneo u svom stavu redakcije: Kad država pusti pse…

Da tekst predstavlja klasičan poziv na linč nezavisnih novinara i onih medija koji imaju kritičan odnos prema vlasti u Srbiji upozorila su i novinarska udruženja.

„Zastrašujuće je to što se ovaj list, koji već duže vreme širi mržnju i netrpeljivost a profesionalne novinare i javne ličnosti proglašava za izdajnike i strane agente – crtajući im tako metu na čelu – nalazi u državnom vlasništvu, a država njime upravlja preko nadzornog odbora u kojem sedi i Suzana Vasiljević iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića", nevedeno je u saopštenju NUNS-a i NDNV-a.

Nakon što su predstavnici institucija tri dana ili ćutali ili relativizovali tekst „Psi su pušteni“ u Ilustrovanoj politici, iako je to praktično bio poziv na linč novinara iz pojedinih medija, osudom se oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je rekao da se „nada da se to neće ponoviti, bar ne u medijima čiji je vlasnik država“.

Iako je rekao da u osudi „ali“ ne postoji, ono je na naki način usledilo već u narednoj tvrdnji da niko nije reagovao na preteće poruke koje su njemu upućene sa naslovnice jednog tabloida. Ta tvrdnja, međutim, nije tačna.

U istom danu oglasila se i njegova savetnica za medije Suzana Vasiljević sapštenjem da podnosi ostavku na mesto člana Nadzornog odbora Politike AD.

U nedelji kada je izašla Ilustrovana politika sa naslovnom stranom „Psi su pušteni“ obeležen je Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima. Podsećamo na to da nijedno ubistvo novinara u Srbiji nije razrešeno.

 „Ne možete da mi zabranite da govorim šta mislim“...

Javno iznošenje uvreda, kleveta i diskreditacija političkih neistomišljenika i protivnika u čemu, osim državnih funkcionera učestvuje i sam predsednik države, postale su svakodnevica političkog života u Srbiji. 

Za predsednika i državne službenike Kodeks ne važi

Sve to se dešava uprkos i suprotno Ustavu i zakonima ove zemlje.

Na pitanje Insajdera da li, kada iznosi podatke i optužuje pojedine političare, čini to s pozicije predsednika SNS ili nastupa s pozicije predsednika Srbije koji etiketira građane, Vučić nije dao konkretan odgovor. Umesto toga je poručio: „Ne možete ni vi, ni niko drugi da mi oduzme pravo da imam oči, uši i da smem da izgovaram“.

U čije ime rade poslanici?

Očigledno vođeni istom logikom, i poslanici u Skupštini „govore šta misle“, pritom ne štedeći na uvredama, klevetama, pa čak i nasilju. Zato je tema nove Insajder debate bila da li poslanici rade u ime svih građana ili samo u ime političke većine. O „glasanju na zvonce“ i podnošenju stotina istovetnih amandmana na pitanja novinarke Senke Vlatković-Odavić, u novoj Insajder debati emitovanoj ove nedelje na N1,  odgovarali su Marko Đurišić iz SDS-a i Neđo Jovanović iz SPS-a.

Obojica tvrde da rade u interesu građana, ali se ne slažu u oceni da li demokratska debata u parlamentu uopšte postoji. Ipak, saglasili su se da “glasanje na zvonce” nije novina u parlamentu. Ali, dok Đurišić smatra da je takvo glasanje ponižavajuće za poslanike, Jovanović tvrdi da je funkcija zvonca isključivo ta da se uspostavi red u sali, a da poslanici znaju za šta glasaju.

U ovom sazivu parlamnta počeo je da se primenjuje novi mehanizama kojim je praktično obesmišljen i izigran demokratski proces. Reč je o sve češćoj praksi da vladajuća većina podnosi veliki broj amandmana na zakone koje predlaže Vlada Srbije i na taj način troši vreme za raspravu. Ovu praksu Đurišić vidi kao pokušaje da opozicija bude sprečena da govori, a Jovanović ne vidi problem u tome što poslanici vladajuće koalicije podnose stotine amandmana od kojih je veliki broj s gotovo istovetnim tekstom.

Plan za Kosovo: Ne postoji, iako se svakodnevno spominje

Predsednik Srbije je tokom protekle nedelje  obavestio javnost da je svoj plan za rešenje Kosova izneo u Briselu. Na zahtev novinara da precizira detalje tog plana nije konkretno odgovorio.

„O detaljima neću da govorim dok ne budem imao nešto u rukama“, naveo je Vučić.

U predsednikovim izjavama postoji još jedna nelogičnost. Naime, on je izjavio i da planu, koji građanima nije predočio, isti ti građani nisu podržali. Rekao je i da „prihvata glas naroda“ i da „nema problem s tim“. Ostaje, međutim, nejasno gde je predsednik utvrdio kakav je „glas naroda“, s obzirom na to da referendum nije održan. 

Kosovu dodatnih 50 miliona evra iz budžeta, deo novca i za već otplaćene projekte

S druge strane, predstavnici vlasti uveliko najavljuju „dosad najveća ulaganja za Kosovo“, iako do danas nije uspostavljena kontrola trošenja novca, niti je utvrđeno ko je odgovoran za to što davanja godinama unazad nisu stigla do onih kojima su najpotrebnija.

 „Crna lista“ i Duing biznis lista

Srbija je pre osam meseci označena kao visoko rizična zemlja za pranje novca i finansiranje terorizma. U međuvremenu je usvojeno niz preporučenih zakona i propisa, ali, kako je Insajer pisao, to nije dovoljno da naša država sa „crne liste“ bude i skinuta. Kako se ispostavilo, Međudržavno telo za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma(FATF) od Srbije traži dokaze da iste te zakone i primenjuje. Inače, bez tih dokaza i ispunjenja svih preporuka FATF, Srbija neće moći da zatvori ni poglavlja 23 i 24 u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Druga lista o kojoj se pisalo ove nedelje je Duing biznis lista. Srbija se, naime, u ovoj godini našla na 48 mestu, što je za pet pozicija slabije u odnosu na prošlu godinu. Kao glavni razlog za ovaj pad, Svetska banka u izveštaju navodi brži napredak koji su druge zemlje ostvarile u regulisanju svog poslovnog okruženja.

Lični pratioci za decu sa smetanjama – u zakonu postoje, u praksi ne

Insajder je ove nedelje pisao i o ličnim pratiocima za decu sa smetnjama - pomoći koja je zakonom uvedena još pre pet godina. Situacija na terenu, međutim, pokazuje da pratioca i dalje nema svako dete kome je pomoć potrebna. Razlozi za to su, kako je pokazalo istraživanje Insajdera, samovolja lokalnih samouprava koje, ukoliko uslugu ne uvedu, ne snose nikakve sankcije, ali i to što brojni roditelji dece s poteškoćama i dalje ne znaju da imaju pravo na ovu pomoć.

Poslednja zvanična statistika pokazuje da na ličnog pratioca čeka najmanje 290 dece s teškoćama, a pretpostavlja se da je broj dece znatno veći. To što brojna deca nemaju ovu pomoć pokazuje da se predstavnici vlasti deklarativno zalažu za inkluziju i uključivanje dece sa smetnjama u zajednicu, a da je stanje u praksi drugačije.

Na Insajder.net čitajte i o ovonedeljnom protestu penzionera i njihovim zahtevima, zabrani ulaska četvorici srpskih građana u Crnu Goru i obrazloženju crnogorske vlade za to, prvostepenoj kazni za vođu zabranjene neonacističke grupe Nacionalni stroj Gorana Davidovića Firera.

Ove nedelje saznalo se i za to da je na dijalizi Kliničkog centra u Nišu 25 pacijenata zaraženo hepatitisom C. Ni posle četiri meseca nije utvrđeno kako je došlo do toga.