Ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma, uprkos obećanjima, nije objavljen do kraja godine

Ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma predstavnici Vlade Srbije i francuska korporacija "Vansi erports" potpisali su 22. marta. Svi detalji ovog ugovora, u šta svakako spadaju i obaveze države, do danas međutim nisu poznati.

Odmah nakon potpisivanja, pre devet meseci javnost je od Vlade Srbije zatražila informaciju kada će Ugovor o koncesiji sa svim detaljima biti objavljen. Predsednica Vlade Ana Brnabić tada je najavila da će ceo ugovor biti objavljen kada bude zatvorena finansijska konstrukcija, a to je, tvrdila je tada, kraj septembra.

U međuvremenu, 24. aprila, na Portalu javnih nabavki, objavljena je Odluka o opozivu stepena tajnosti „strogo poverljivo“ na delu podataka iz ugovora. Donošenje takve odluke, međutim, ništa nije promenilo.

O završetku procesa preuzimanja aerodroma, ali i objavljivanju ugovora koji je država sa francuskim investitorom potpisala u septembru, kasnije je govorila i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Ona je krajem juna rekla da se očekuje da Ugovor o koncesiji za beogradski aerodrom bude završen krajem avgusta i da u septembru koncesionar preuzme upravljanje Aerodromom „Nikola Tesla“.

U septembru međutim, u javnost nije izašao Ugovor već ministar finansija Siniša Mali, koji je najavio da će Ugovor biti objavljen do kraja godine kada će biti uplaćena i naknada za koncesiju francuske kompanije.

Javnost upoznata samo s onim što su izneli najviši zvaničnici

Javnosti su za sada poznati samo osnovni detalji ovog ugovora koje su najviši zvaničnici više puta izneli.

Prilikom posete Narodnom muzeju Srbije 6. januara prošle godine premijerka Srbije Ana Brnabić je saopštila da je najbolju ponudu za koncesiju na 25 godina za aerodrom "Nikola Tesla" dala francuska korporacija "Vansi erports" (Vinci Airports)  i to po sva tri kriterijuma - finansijskom, tehničkom i pravnom.

S detaljima koncesije bio je upoznat i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je tom prilikom rekao da je cena od 501 milion evra viša od prvobitnih očekivanja.

„Očekivao sam prvo između 300 i 350 miliona evra. Kada sam shvatio da nam kreditni rejting raste, povećao sam na 400, a dobili smo 501 milion evra“, naveo je tada Vučić.

Na pitanje novinara Insajdera da li je i kakve finansijske obaveze ugovorom preuzela država, Vučić je naveo da država obaveze nema.

Kako je dodao, od toga 417 miliona evra je budžetskih prihoda, a 84 miliona dobijaju mali akcionari.

Ono što jeste takođe  poznato je da Ugovor o koncesiji na 25 godina obuhvata finansiranje, upravljanje infrastrukturom aerodroma, održavanje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju i dalju modernizaciju aerodroma.

Kada se saberu svi elementi iz izjava predstavnika vlasti, očekuje se da Srbija u narednih 25 godina dobije oko 1.5 milijardi evra, pri čemu će prvih 501 milion evra biti uplaćeno odmah kao jednokratna koncesiona naknada.

Tokom perioda trajanja koncesije predviđeno je plaćanje godišnje koncesione naknade, a najavljuje se ukupno 220 miliona evra tokom 25 godina. Koncesionari su se obavezali i da će tokom istog perioda investirati 732 miliona evra na samom aerodromu.

Uveravanja da je koncesija sjajan posao, dok je Ugovor tajna

Predstavnici vlasti, međutim, nisu tako transparentni kada se govori o tome čega se koncesijom država odriče. Kako je otkrio Insajder, Grad Beograd se zbog koncesije bez ikakve naknade odrekao parkinga i garaže na Aerodromu Nikola Tesla.

Tako su samo neka od pitanja koje su se prethodnih meseci postavila i ta da li je i koliko uvećavana imovina beogradskog aerodroma neposredno pre davanja pod koncesiju. Istovremeno, čule su se tvrdnje da će koncesija za beogradski aerodrom ograničavati razvoj ostalih aerodroma u zemlji, a predstavnici vlasti davali su kontradiktorne izjave u vezi ovih tvrdnji.

Jedno od pitanja koje je takođe ostalo bez odgovora je i da li je koncesija zaista najbolji način da se dalje razvija beogradski aerodrom, a odgovor na ovo pitanje mogla bi da da studija koja bi pokazala da li je upravo koncesija najbolji način za postizanje željenog cilja. Studiju, zajedno sa ostalom dokumentacijom, od nadležnih je tražila Transparentnost Srbija ali im podaci nikada nisu dostavljeni. Upravo zbog nedostavljanja ovih informacija Vladu Srbije Upravnom sudu tužila organizacija Transparentnost Srbije.