Uprkos tvrdnjama da gradska kasa nikad nije bila punija, Beogradu nova finansijska pomoć Vlade
Vlada Srbije odlučila je na prošlonedeljnoj sednici da najmanje treći put u ovoj godini Gradu Beogradu iz budžetskih rezervi dodeli novac. I ovoga puta će se zbog, kako se navodi, manjka u budžetu, iz republičke u gradsku kasu, preliti 150.000 evra. Nova davanja su nastavljena iako gradski čelnici tvrde da kasa “nikada nije bila punija i stabilnija”. Istovremeno, primer novog izdvajanja za Beograd jasno pokazuje da Vlada Srbije ne odustaje od mehanizma davanja novca iz rezervi uprkos upozorenjima Fiskalnog saveta da novac dobijen ovim putem lokalne samouprave mogu da troše bez saglasnosti Skupštine Grada i informisanja javnosti. U sve to, reč je o novcu koji se daje iz budžeta koji pune svi građani Srbije.
Sudeći po trenutno dostupnim informacijama, Grad Beograd dobio je iz budžetskih rezervi samo u ovoj godini najmanje 3,9 miliona evra. Odluku o poslednjoj finansijskoj pomoći, u visini od 150.00 evra, Vlada je donela na sednici 2. novembra.
Kako se novodi u Rešenju Vlade Srbije, razlog za novo izdvajanje je nedostatak sredstava u gradskoj kasi. Isto obrazloženje za izdvajanje novca Beogradu Vlada je dala i u martu i u maju ove godine.
U martu je iz budžetskih rezervi Beograd dobio skoro 770.000 evra. Iako je formalno obrazloženje bilo da se ovaj novac opredeljuje zbog smanjenog prihoda gradskog budžeta, ubrzo se saznalo da formalni i stvarni razlozi nisu isti, odnosno da je prikazan netačan razlog, jer je to bila jedina opcija.
U gradskoj upravi su tada naveli da je ovaj novac namenjen za organizaciju završnog turnira košarkaške Evrolige koji je održan od 17. do 20. maja u Beogradu.
Već u maju, samo dva meseca nakon ove finansijske pomoći, Vlada je Beogradu ponovo dodelila sredstva iz budžetskih rezervi. Kako je tada objavljeno, Beogradu je, na ime transfera za izvršavanje obaveza, usled smanjenog obima prihoda gradskog budžeta, prebačeno nešto više od tri miliona evra. Koji su konkretno razlozi za novu finansijsku podršku glavnom gradu javnost nije saznala, a odgovor na pitanja zašto se gradu prebacuju dodatna sredstva imajući u vidu da gradski čelnici tvrde da je budžet “pun i stabilan” novinari redakcije Insajder nisu dobili.
Koliko Gradu dobro ide
Tvrdnje da je budžet Grada Beograda sada stabilan javnost već nekoliko godina sluša od gradskih čelnika.
Tako je zamenik gradonačelnika Goran Vesić pre nešto više od dva meseca u polemici sa zamenikom šefa odborničke grupe Saveza za Srbiju i funkcionerom Narodne stranke Nikolom Jovanovićem tvrdio da je gradski budžet pun. Čak se i višak novca u gradskoj kasi navodio kao razlog za rebalans budžeta sredinom ove godine. Kako je tada objasnio Goran Vesić “rebalans se radi jer u budžetu ima 25 miliona dinara viška”. Dodao je tada i da se “nastavlja tradicija od četiri godine” da je gradski budzet u plusu jer se pravi realno i izbalansirano.
Pre manje od mesec dana, 11. oktobra, Vesić je na sednici Skupštine grada rekao da je rebalans budžeta za 2018. godinu, kao i do sada, rezultat restriktivnog i uravnoteženog pristupa planiranju prihoda u gradskoj kasi. On je, kako prenosi Beoinfo, obrazlažući paket odluka u vezi sa rebalansom, precizirao da su prihodi povećani.
"Prihodi sada iznose 105.833.716.948 dinara, što znači da je ostvareno povećanje ukupnih budžetskih prihoda za nešto više od dve milijarde dinara. Od 2014. godine, osnovni budžet uvek je niži od rebalansa i to znači da se prihodi planiraju konzervativno i odgovorno. Dakle, osnovna karakteristika budžeta od 2014. jeste da je on realan. Trošimo ono što imamo, ne zadužujemo se i krediti se vraćaju. Sve su ovo pokazatelji da Beograd iz godine u godinu ima veće prihode i da kao lokalna samouprava napreduje", tvrdi zamenik gradonačelnika.
Sve ove izjave upravo su suprotne obrazloženju koje se navodi u odluci Vlade Srbije da ponovo dodeli novac Beogradu.
Rezerve kao mehanizam za netransparentno trošenje republičkog novca
Inače, budžetske rezerve već godinama predstavljaju svojevrsan izvor sredstava koja se dele za različite namene lokalnim samoupravama uprkos činjenici da svi gradovi i opštine dobijaju sredstva koja su im opredeljena godišnjim budžetom.
Nikada građanima nije objašnjeno ni po kojim kriterijumima, niti za koje namene se ovaj novac iz centralnog budžeta stavlja na raspolaganje lokalnim samoupravama, što otvara prostor za brojne zloupotrebe.
Razlog je, kako već duže vreme upozorava Fiskalni savet, to što novac dobijen iz tekuće budžetske rezerve lokalne samouprave mogu da troše bez saglasnosti gradske skupštine i informisanja javnosti.
Tako je Fiskalni savet pronašao da su pojedine lokalne samouprave novac dobijen preko rezerve davale lokalnim sportskim klubovima ili su se čak plaćali sumnjivi tenderi izgradnje sportskih hala i bazena.
“Brojni anegdotski primeri ukazuju na to da su jedinice lokalne samouprave često sredstva iz budžetskih rezervi trošile nesvrsishodno, na šta takođe ukazuju i nalazi Državnog revizora. Nije bio redak slučaj da gradovi sredstva iz tekuće budžetske rezerve pretvore u direktnu finansijsku podršku lokalnim sportskim klubovima, zatim su ih usmeravali u realizaciju sumnjivih tendera (poput neopravdanih nabavki usluga izgradnje sportskih hala, bazena), a često je novac odlazio i lokalnim javnim preduzećima”, navodi Fiskalni savet u svom izveštaju.
Uprkos svemu ovome, Vlada Srbije nastavlja sa praksom izdvajanja novca lokalnim samoupravama iz budžetskih rezervi.
Tako je krajem aprila ove godine, Vlada za pet opština izdvojila čak više od 1,7 miliona evra, a na spisku se našla i Republika Srpska kojoj je sredinom aprila uplaćeno više od milion evra. Takođe, novac je izdvajan i krajem prošle godine, kada je pojedinim opštinama, bez jasnih kriterijuma, dodeljeno skoro 40 miliona evra iz budžeta koji pune svi građani Srbije.
Istovremeno, zanimljivo je i da, kako je pokazala analiza novinara redakcije Insajder, novac dobijen iz budžetskih rezervi, neretko Vlada koristi kako bi “pokrila” dugove pojedinim gradovima, a iznosi uplata kao po pravilu rastu u periodu održavanja izbora, kako redovnih tako i vanrednih.