Jezik

sr

en

Beogradu ponovo pomoć iz budžetskih rezervi – zvanično zbog smanjenja prihoda, a ustvari za košarkaški turnir

Današnja vest da je Vlada Srbije iz budžetskih rezervi izdvojila za potrebe grada Beograda 90 miliona dinara i to zbog smanjenog prihoda gradskog budžeta iznenadila je svakoga ko je pomno pratio izjave gradskih čelnika tokom prošle godine, a koji su uporno ponavljali da gradske finansije nikad nisu bile stabilnije i da su prihodi sve veći. U gradskoj upravi praktično priznaju da formalni i stvarni razlozi nisu isti, odnosno da je prikazan netačan razlog, jer je to bila jedina opcija.

Insajder: Gradska uprava
Foto: Insajder / Gradska uprava

U gradskoj upravi navode da je 90 miliona dinara namenjeno za organizaciju završnog turnira košarkaške Evrolige koji će biti održan od 17. do 20. maja u Beogradu. Zvanična formulacija „smanjenja prihoda“ koristi se samo formalno, jer ne postoji nijedan drugi zakonom predviđen osnov za korišćenje rezervi iz republičkog budžeta.

Prema zakonu, sredstva tekuće rezerve budžeta Republike Srbije za izvršavanje obaveza budžeta lokalne vlasti mogu se koristiti isključivo usled smanjenog obima prihoda budžeta lokalne vlasti. Prošle godine Vlada Srbije je Beogradu nekoliko puta dotirala novac iz budžetskih rezervi u ukupnom iznosu od preko tri miliona evra.

Da je loše upravljanje finansijama na lokalu jedan od najvećih problema javnih finansija Srbije nije nikakva tajna i upravo zato Vlada Srbije transferom novca iz budžetskih rezervi svake godine puni rupe u budžetima lokalnih samouprava.

Međutim, ostaje nejasno zbog čega vlada sve češće dotira grad Beograd, ako najviši predstavnici gradske vlasti tvrde da su gradske finansija sve stabilnije, upravo zahvaljujući prihodima.

Na ne tako davno upozorenje Saveta za borbu protiv korupcije da Beograd sve manje prihoduje od izdavavanja građevinskog zemljišta, gradski menadžer Goran Vesić je 12. oktobra odgovorio da će "ako pričamo o gradskim prihodima“, budžet grada Beograda će do kraja 2017. godine biti oko 108 milijardi dinara.

„Pošto se budžet pravi od prihoda, ne pravi se od vazduha, to ne pada s neba, onda vam je jasno da su prihodi mnogo veći", izjavio je tom prilikom Vesić negirajući navode Saveta.

„Grad Beograd više ne duguje, stabilan je i ima sigurniju budućnost, na šta sam posebno ponosan“, jedna je od sličnih tvrdnji gradonačelnika Siniše Malog s kraja prošle godine.

Nenadić: Obrazloženje za dodelu novca lažno, grad Beograd nije realno planirao budžet

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je u ovom poslednjem slučaju dotiranja grada Beograda obrazloženje za dodelu sredstava „očigledno lažno, pa je samim tim i transfer nezakonit“.

„To je još jedan od primera da državni organi direktno krše zakon umesto da ga promene ako misle da nije dovoljno dobar. U konkretnom slučaju, ako Republička Vlada i Ministarstvo finansija smatraju da je opravdano finansirati neke vanredne troškove lokalnih samouprava iz republičkog budžeta onda treba da unesu takvu odredbu u zakon o budžetskom sistemu“, kaže Nenadić za Insajder.

Interesantno je i da ovaj događaj za gradske vlasti nije došao iznenada s obzirom da je Grad Beograd još 24. oktobra 2016. potpisao Sporazum sa EUROLEAGUE VENTURES S.A. i time prihvatio uslove da kao Grad domaćin preuzme održavanje završnog klupskog košarkaškog turnira "Fajnal for" u okviru Evrolige u košarci za sezonu 2017/2018.

Nenadić dodaje da u ovom slučaju ne može biti tumačenja ni da je reč o vanrednom trošku s obzirom da je događaj unared bio planiran.

„Jasno je, dakle, da uopšte nije reč o vanrednom rashodu već o budžetskom trošku koji nije bio realno planiran“, ističe Nenadić za Insajder.

Republičke budžetske rezerve se troše bez kontrole parlamenta i javnosti

Vladi Srbije ove godine na raspolaganju ima više od 40 milijardi dinara koje će moći kroz takozvane tekuće budžetske rezerve nesmetano da troši mimo kontrole parlamenta i javnosti.

Taj iznos je do 2015. godine bio oko 10 milijardi dinara, ali je izmenama Zakona o budžetskom sistemu  2016. učetvorostručen.

Na taj način Vlada Srbije je sebi povećala diskreciono pravo da na netransparentan način uplaćuje novac kome želi, samo na osnovu sopstvenih odluka, bez rebalansa budžeta i odobrenja parlamenta.

Dugogodišnja praksa je pokazala da se taj mehanizam između ostalog koristi za transferisanje novca pojedinim opštinama i gradovima, a iznosi uplata gotovo po pravilu rastu u periodu održavanja lokalnih izbora, i redovnih i vanrednih.

Finansijska sredstva iz tekuće budžetske rezerve lokalne samouprave mogu da troše bez saglasnosti gradske skupštine i informisanja javnosti, upozorava već duže vreme Fiskalni savet. Prema podacima FS-a i u 2016. godini, kada su održani redovni lokalni izbori u Srbiji, iz tekuće budžetske rezerve, kao pomoć za održavanje tekuće likvidnosti, pojedinim lokalnim samoupravama je uplaćeno  više od dve milijarde dinara.

Pored velikog diskrecionog prava Vlade Srbije u dodeli novca u Srbiji je problem što se 15 godina ne usvaja završni račun budžeta što dodatno smanjuje mogućnost nadzora trošenja novca.

Polemike i oko visine duga grada Beograda

Podsetimo, tokom prošle godine vodila se i polemika između gradske vlasti i predsednika države, sa jedne strane, i ministra finansija i Fiskalnog saveta, sa druge, oko toga koliki je u stvari dug grada Beograda.

U konačnom zbiru, razlika između računica bila je čak 800 miliona evra –  vrh gradske vlasti i predsednik Vučić tvrde da je zatečeni dug bio od oko 1,2 milijarde evra, dok Fiskalni savet, ali i ministar finansija Vujović, ističu da je dug 2013. bio oko 400 miliona.

Sve u vezi sa polemikom o tome koliki je javni dug Beograda pogledajte u video prilogu.

Saša Dragojlo

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.