Azotara pred bankrotom, pokretanje proizvodnje više nije moguće
Nekad najveću srpsku fabriku mineralnog đubriva i azotnih jedinjenja HIP Azotara dani dele od proglašenja bankrota. Naime, Privredni sud u Pančevu je 18. decembra doneo Rešenje o bankrotstvu te fabrike, koja je sredinom septembra otišla u stečaj, ali još nije istekao rok za žalbu. Međutim, ni Sud ni predstavnici Samostalnog sindikata Azotare ne očekuje da će se na to rešenje bilo ko žaliti.
Kako je Insajderu rečeno u Privrednom sudu u Pančevu, bankrot će biti proglašen ako se osam dana od uručenja Rešenja o bankrotstvu Azotare stečajnom upravniku i predsedniku Odbora poverilaca niko ne bude žalio. Rešenje je uručeno stečajnom upravniku 19. decembra, a još nema potvrde da je taj dokument primio Odbor poverilaca.
„Tek kada Odbor bude primio Rešenje, počinje da teče rok od osam dana. Ukoliko se u tom periodu niko ne bude žalio, biće proglašen bankrot“, kaže za Insajder Nenad Unčević, portparol Privrednog suda u Pančevu.
Sud je doneo rešenje o bankrotu jer u roku od 90 dana od uvođenja stečaja niko od poverilaca nije podneo plan reorganizacije.
Sindikat: Stručnjaci iz Azotare već našli druga zaposlenja
Predsednik Samostalnog sindikata u pančevačkoj Azotari Gradiša Živanović izjavio je danas da se verovatno niko od poverilaca neće žaliti na Rešenje o bankrotu. On je naveo i da stečaj ne bi bio uveden da su poverioci koji potražuju oko 201 milion evra, među kojima je najveći JP Srbijagas, smatrali da im je u interesu da fabrika radi.
"Radnici su posle uvođenja stečaja uz otpremnine napustili fabriku i ako bi sada neko od poverilaca podneo plan reorganizacije poslovanja ne bi imao ko da organizuje proizvodnju, jer su stručnjaci već našli zaposlenje na drugim mestima", rekao je Živanović i dodao da ta sindikalna organizacija još nije ugašena.
On je rekao da je stručnjaka nedostajalo još dok je fabrika radila, pre uvođenja stečaja. U fabrici je, prema njegovim rečima, još angažovano oko 200 radnika na obezbeđenju u vatrogasnoj službi i na dežurstvima u pogonima jer ima još sirovina.
HIP Azotara otišla je u stečaj sredinom septembra, a kako su tada saopštili predstavnici sindikata, svim zaposlenima isplaćene su obećane otpremnine. Kao argument za pokretanje stečajnom postupka, predstavnici države su isticali da je Azotara gubitaš za kog nema rešenja. Takođe, navodili su i da pokretanje stečaja predstavlja ispunjavanje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu.
Podaci govore da je vrednost imovine fabrike oko 108 miliona evra, dok su dugovanja, od kojih je 90 odsto prema Srbijagasu - koji je do stečaja bio i upravljač Azotare - dostigla iznos od oko 200 miliona evra.
Međutim, radnici i pojedini sindikati su smatrali da razloga za stečaj nije bilo s obzirom na to da fabrika dobro radi, te da nikakvih problema nije bilo u prvih šest meseci poslovanja u ovoj godini. Interesantno je i da je država investirala oko 20 miliona evra u izgradnju novog pogona za proizvodnju đubriva u Azotari neposredno pre predloga o uvođenju stečaja.
Dugovi Azotare drastično porasli kada ju je preuzela država
Azotara je jedno od 24 preduzeća za koja je Evropska unija tražila preispitivanje privatizacije ili poslovanja. Ovo je nekada bila najveća fabrika veštačkih đubriva na Balkanu, a danas je simbol propale privatizacije, ali i mnogih sumnjivih odluka koje je donosila država kada je to preduzeće 2009. uzela pod svoju kontrolu. Pod upravom države, dugovi ovog preduzeća su drastično porasli.
Poslovni izveštaji za 2016. pokazuju da je ovo preduzeće ukupno dugovalo 38,3 milijarde dinara (oko 320 miliona evra), odnosno 5,9 milijardi dinara (oko 49 miliona evra) neto gubitaka.
Azotara je privatizovana u vreme vlade Vojislava Koštunice, ali je privatizacija raskinuta 2009. godine. Prema istraživanju Insajdera priča o pogrešnim odlukama i zloupotrebama ne završava se na privatizaciji nego se jednako pogrešne odluke na štetu Azotare donose tek posle raskida privatizacije kada je država preuzela Azotaru.
Prema istraživanju Insajdera, Azotara je napravila dugove i kada je vlada Mirka Cvetkovića, pod izgovorom oporavka te fabrike, odlučila da to preduzeće, koje bi trebalo da proizvodi đubrivo, uđe u rizičnu trgovinu pšenicom. Upravljanje Azotarom tada preuzima Srbijagas na čijem čelu je i tada, kao i sada, Dušan Bajatović iz SPS-a. Istraživanje Insajdera je pokazalo da je zapravo napravljen sistem koji je doveo do toga da se dugovi Azotare uvećavaju, dok istovremeno u poslovima sa tim državnim preduzećem korist imaju privatne firme.
Bivši ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin optužen je za da je sa saučesnicima zloupotrebio službeni položaj prilikom prodaje mineralnog regresiranog đubriva, suprotno uredbama koje je donela Vlada Srbije, oštetio državu za za 25 miliona evra.
Pljačka u Azotari Pančevo bila je tema Insajderove specijalne emisije Pravila pljačke.
Izvor: Insajder, Beta