Beogradu ponovo novac iz budžetskih rezervi, Vesić: Sredstva za rekonstrukciju JDP i Muzeja Beograda

„Grad Beograd je novac tražio i dobio za ulaganje u objekte namenjene kulturi. Pre svega u rekonstrukciju scene Bojan Stupica u okviru JDP i početak radova na rekonstrukciji zgrade na uglu Resavske i Nemanjine koja će biti Muzej Grada Beograda. Taj projekat će biti mnogo skuplji i koštaće oko 15 miliona evra ali će Muzej grada prvi put od osnivanja dobiti svoju zgradu“ , navodi Vesić u izjavi za Insajder.

Kao dodatno obrazloženje za novi transfer novca iz republičke kase u lokalni budžet, Vesić dodaje da kulturne institucije Beograda po svom značaju prevazilaze lokalni nivo i „da je zato normalno da budu podržani od Vlade Srbije“.

Vesić: Dobijamo i tražićemo novac iz republičkog budžeta jer na to imamo pravo

„I na kraju pošto uporno postavljate pitanja o nepredviđenim obavezama iskoristiću priliku da vam nešto objasnim“ , kaže Vesić pozivajući se na odluku koju je donela gradska vlast, na čelu sa Draganom Đilasom 2011. godine da Grad Beograd dobija deset odsto manje od poreza na zarade od svih drugih lokalnih samouprava u Srbiji. 

Dok se u budžetu Grada Beograda može videti da je rekonstrukcija zgrade na uglu Resavske i Nemanjine ulice gde će biti Muzej Grada Beograda planiran, rekonstrukcija scene u Jugoslovenskom dramskom pozorištu se ne navodi. Što se tiče muzeja, kako piše u budžetu, Grad će iz svoje kase za rekonstrukciju zgrade u 2019. izdvojiti 30.113.940 dinara dok je za 2020. predviđeno izdvajanje od 43.000.000 dinara.

„Zbog toga i danas od poreza na zarade opštine dobijaju 74%, gradovi 77%, a Grad Beograd 66%. Od 01.oktobra 2011. godine do danas manje je uplaćeno u budžet grada 30.114.432.739,00 dinara. Tako da koliko god novca da Beograd dobije od republike na ime ovih transfera to je manje od novca koji Beograd daje republici na ima manjeg učešća u porezu na dohodak“ , dodaje zamenik gradonačelnika u odgovorima Insajderu.

Bez odgovora je, međutim, ostalo pitanje zašto se dva meseca od usvajanja gradskog budžeta, kao obrazloženje za izdvajanje novih sredstava za Grad navodi da je u pitanju „izvršavanje obaveza koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta“.

Podsetimo, ranije transfere Beogradu, ali i ostalim gradovima i lokalnim samoupravama, Vlada je odobravala uz obrazloženje da je u pitanju „smanjenja obima budžeta lokalne samouprave“. To je učinjeno i krajem prošle godine kada je Vlada za 12 opština i gradova, među kojima je bio i Beograd, opredelila 8,3 miliona evra.

Tada je, odgovarajući na pitanja Insajdera zašto je Vlada Beogradu opredelila novac pod obrazloženjem da je u pitanju „smanjenje obima budžeta“ kada gradski čelnici tvrde da je kasa puna, Goran Vesić izjavio da se ova formulacija koristi jer je to jedina zakonska formulacija koja postoji.

Slično obrazloženje dao je i Grad Beograd u odgovoru Insajderu u martu prošle godine kada je objašnjeno da se zvanična formulacija „smanjenja prihoda“ koristi samo formalno, jer ne postoji nijedan drugi zakonom predviđen osnov za korišćenje rezervi iz republičkog budžeta.

Inače, samo u prošloj godini Beograd je iz budžetskih rezervi dobio najmanje 7,7 miliona evra.

Ovaj novac, sudeći po tvrdnjama gradskih čelnika, korišćen je za različite namene – od spomenika Zoranu Đinđiću, završnog turnira košarkaške Evrolige, preko isplate odštete roditeljima koji su vrtiće plaćali više od predviđenog, pa do rekonstrukcije fasada na teritoriji gradske opštine Zemun.

Izvor: Insajder