Danas predsednički izbori u SAD: Bajden favorit, Trampa ne treba otpisivati

Koristeći ublažavanje propisa zbog pandemije koronavirusa, na izborima je unapred glasalo više od 94 miliona Amerikanaca, znatno više nego ikada pre, zbog čega je moguće da pobednik ne bude poznat u izbornoj noći.

U izbornoj noći, po običaju, u fokusu će biti desetak od 50 saveznih američkih država u kojima je ishod neizvestan.

Izborni sistem SAD je jedinstven, pošto ne pobeđuje nužno kandidat koji osvoji najviše glasova na nivou cele zemlje, već koji "skupi" najmanje 270 od 538 takozvanih elektora.

Glasači se ne opredeljuju direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već biraju elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž).

Taj čin je formalnost, zato što elektori gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima, odnosno za Trampa ili Bajdena. Zbog toga se pobednik zna odmah posle izbora.

U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, najmanje tri.

Kada glasaju, birači se opredeljuju za čitavu grupu elektora jedne stranke u određenoj saveznoj državi. Svaka država nosi onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža.

Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi "dobija" sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.

Na sutrašnjim izborima, pobednik je takoreći već poznat u 37 od 50 saveznih država u kojima je biračko telo čvrsto naklonjeno Trampu ili Bajdenu, bivšem potpredsedniku SAD (2009-2017) i dugogodišnjem senatoru.

U preostalih 13 moguća je pobeda oba kandidata, zbog čega se nazivaju "kolebljive države" (swing states).

To su Teksas (38 elektora), Florida (29), Pensilvanija (20), Ohajo (18), Džordžija (16), Mičigen (16), Severna Karolina (15), Arizona (11), Viskonsin (10), Minesota (10), Nevada (6), Ajova (6) i Nju Hempšir (4).

Da bi ostao u Beloj kući, Tramp mora da pobedi u svim "kolebljivim državama" u kojima je, prema anketama i kladionicama, ili izjednačen s Bajdenom (Florida, Severna Karolina, Arizona) ili je favorit (Teksas, Ohajo, Ajova, Džordžija), ali uz to mora da zadrži i dve od tri ključne države Srednjeg Zapada (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin) ili jednu od njih ako ona nije Viskonsin.

Bajden, da bi postao predsednik, uz očekivane pobede u Nevadi, Minesoti i Nju Hempširu, gde važi za favorita, mora da osvoji i Pensilvaniju i Mičigen i Viskonsin, gde mu i ankete i kladionice takođe daju jasnu prednost.

Ako u tome ne uspe, do ulaznice za Belu kuću moraće težim putem, osvajanjem Floride, Severne Karoline ili Arizone, gde je gotovo izjednačen s predsednikom SAD, ili neke države u kojoj je Tramp favorit (Teksas, Ohajo, Ajova, Džordžija).

Presudna država, kao i uvek kada je trka neizvesna, mogla bi da bude Florida. Ako Bajden osvoji Floridu, njegova pobeda na izborima je gotovo izvesna, dok je Trampu ta država potrebna za ostanak u trci.

Uz Floridu, u žiži će biti i Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin, države koje su presudile izbore 2016. godine. Iako je kandidatkinja demokrata Hilari Klinton u sve tri bila izrazit favorit, Tramp je u svakoj pobedio sa manje od jedan odsto razlike.

Trampova pobeda ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje u takozvanim "crvenim" državama, među kojima su Aljaska, Montana, Ajdaho, Vajoming, Juta, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Kanzas, Oklahoma, Misuri, Arkanzas, Luizijana, Misisipi, Alabama, Tenesi, Kentaki, Indijana, Južna Karolina i Zapadna Virdžinija.

Bajden sa sigurnošću može da računa na pobedu u "plavim" državama, u koje spadaju Havaji, Vašington, Oregon, Kalifornija, Kolorado, Nju Meksiko, Ilinois, Virdžinija, Merilend, Delaver, Nju Džersi, Njujork, Konektikat, Roud Ajlend, Masačusets, Vermont i Mejn, kao i u Distriktu Kolumbija.

Pobedom u svim "crvenim" državama Tramp bi stekao 126 elektorskih glasova, a Bajden 213 pobedom u svim "plavim", dok "u igri" ostaje 199 elektora.

Ako ni Tramp ni Bajden ne osvoje 270 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine. Takva situacija moguća je jedino ako bi i Tramp i Bajden imali po 269 elektora.

Ankete i kladionice daju prednost Bajdenu

Prema istraživanjima javnog mnjenja i portalima specijalizovanim za američku politiku, verovatnoća da će Bajden na sutrašnjim izborima pobediti Trampa kreće se između 80 i 95 odsto.

Kladionice, koje predvidjanja zasnivaju i na uplatama igrača, daju manju verovatnoću pobedi Bajdena, oko 65 odsto.

I ankete i kladionice su 2016. "videle" Hilari Klinton kao pobednicu izbora, pa se sada mnogi pitaju može li Tramp ponovo da preokrene situaciju u svoju korist.

Protivnici instituta elektorskog koledža kao njegovu najveću manu ističu mogućnost da izbore izgubi predsednički kandidat koji osvoji više glasova na nivou cele zemlje. To se dogodilo pet puta, tri puta u 19. veku (1824, 1876. i 1888. godine), zatim 2000. i na prethodnim izborima 2016. godine, kada je Klinton dobila oko tri miliona glasova više od Trampa na nivou cele države, ali ne i većinu elektorskih glasova.

Pristalice postojećeg izbornog sistema navode da bi njegovom promenom i ukidanjem elektorskog koledža države sa najvećim brojem stanovnika, kao što su Kalifornija i Teksas, imale presudan uticaj na ishod izbora i da bi bila ignorisana pitanja značajna za birače u manjim državama.

Uoči svakih neizvesnih izbora u SAD, postoji bojazan da pojedini elektori na elektorksom koledžu neće glasati u skladu s voljom većine savezne države koja ih je izabrala, odnosno da neće glasati za kandidate koje predstavljaju.

Takvi "neverni elektori" do sada nisu imali uticaja na konačan ishod, ali ih je na prethodnim predsedničkim izborima 2016. godine bilo više nego ikada ranije, čak sedam. Dva su "izdala" Trampa, a pet Hilari Klinton.

"Neverni elektori" najčešće glasaju za nekog ko uopšte ne učestvuje na izborima, a svakako ne glasaju za rivalskog kandidata.

Ovogodišnju predizbornu kampanju obeležila je tema pandemije koronavirusa.

Tramp, protivnik restriktivnih mera i zatvaranja ekonomije, često umanjuje značaj pandemije, tvrdi da će ona "nestati" i da u njegovom pristupu nije bilo grešaka. Na njegovim masovnim skupovima retko ko nosi masku ili drži distancu.

Bajden konstantno optužuje Trampa za katastrofalno upravljanje zdravstvenom krizom koja je u SAD odnela više od 236.000 života, i obećava oštre mere protiv epidemije.

U kampanji su određeni značaj imala i rasna pitanja, posle višemesečnih antirasističkih protesta u američkim gradovima, i nasilja koje ih je pratilo.

Bajden je redovno optuživao Trampa da je rasista, dok je predsednik SAD protivkandidatu spočitavao da je socijalista.

Liberalni deo američke javnosti Trampu je izrazito zamerio što je u prvoj televizijskoj debati s Bajdenom izbegao da odgovori na pitanje da li je spreman da osudi bele suprematiste (rasiste) i druge ekstremističke grupe s desnice.

Analitičari ocenjuju da su realni izgledi da na izborima ukupno glasa rekordnih 150 miliona birača, što bi, gledano u procentima, bila najveća izlaznost na predsedničkim izborima u SAD od 1908. godine.

Zbog epidemije unapred glasalo gotovo 100 miliona Amerikanaca

Pre današnjih izbora, u SAD je bilo moguće glasati na biračkom mestu i putem pošte. U nekim saveznim državama glasanje unapred je bilo moguće jedino putem pošte, a ne i na biračkom mestu.

Prema federalnom zakonu, brojanje takvih glasova ne počinje pre izbornog dana.

Savezne države su postavile različite rokove za slanje popunjenih glasačkih listića, što bi, u slučaju neizvesne trke, moglo da dovede do toga da pobednik ne bude poznat u izbornoj noći, odnosno u sredu rano ujutru po centralnoevropskom vremenu.

Pravo da glasaju unapred iskoristila su oba kandidata. Tramp je glasao na Floridi pre devet dana, a Bajden je izašao na izbore u sredu u saveznoj državi Delaver.

Izbori se i danas, radi poštovanja tradicije, održavaju prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru, kako je odlučeno 1845. godine. Prethodno su održavani u različitim danima između septembra i novembra.

Novembar je izabran zato što je tada žetva završena, a tadašnjoj većinski seoskoj populaciji u zemlji bio je potreban ceo dan za put do sedišta okruga, gde se glasalo.

Utorak je izabran jer se time ostavljao jedan ceo dan za put između nedelje, koja se smatrala danom za odlazak u crkvu i odmor, i izbora.

Da izbori budu u utorak posle prvog ponedeljka odlučeno je sa ciljem izbegavanja gužvi u sedištu okruga prvog dana u mesecu, kada su se obično sastajali lokalni sudovi, ili u sredu, koja je često bila pijačni dan.

Biografije predsedničkih kandidata

Tramp, rođen 14. juna 1946. godine u Njujorku, pre ulaska u politiku bio je uspešan biznismen čiju je karijeru obeležio posao s nekretninama.

Po završetku studija finansija i trgovine, zaposlio se u očevoj kompaniji koja je gradila stanove, a na njeno čelo došao je 1974. godine.

Kompanija je pod njegovim vođstvom izgradila luksuzne hotele, Tramp kulu, kockarnice, a posedovao je i avio-kompaniju i profesionalni fudbalski tim.

Godine 2004. pokrenuo je popularni rijaliti program "Šegrt" (The Apprentice), čiji su se učesnici takmičili za posao u njegovoj kompaniji.

Prema Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu za 2020. godinu, Tramp je na 339. mestu sa imovinom procenjenom na 2,5 milijardi dolara.

Ima petoro dece iz tri braka.

Sa sadašnjom suprugom, slovenačkom manekenkom Melanijom Knavs, ima sina Barona, rođenog 2006. godine.

Bajden, rođen 20. novembra 1942. godine u Skrentonu u Pensilvaniji, aktivan je u američkoj politici 50 godina.

Nakon završenih studija prava kratko je radio kao tužilac, a u Senat SAD izabran je 1972. godine, sa svega 29 godina.

Mesec dana pošto je izabran za senatora savezne države Delaver, u decembru 1972. godine, njegova tadašnja žena Nilija Hanter i jednogodišnja ćerka Naomi poginule su u saobraćajnoj nesreći, dok su njihovi sinovi, trogodišnji Bo i dvogodišnji Hanter teško povređeni.

Uprkos tragediji, saradnici su ga ubedili da se ne povlači iz Senata u koji je kasnije šest puta reizabran.

Sa drugom ženom Džil Džejkobs dobio je ćerku Ešli 1981. godine.

Godine 2015. doživeo je još jednu tragediju, pošto je njegov stariji sin Bo umro od tumora na mozgu.

Izvor: Beta