Inicijativa mladih za ljudska prava održala komemorativni skup za žrtve genocida u Srebrenici

U parku između Predsedništva Srbije i Skupštine grada Beograda okupljeni su poštovanje prema žrtvama genocida iskazali paljenjem sveća. Skupu su prisustvovali ambasadori SAD Kajl Skot, Norveške Arne Sannes Bjornstad, Nemačke Tomas Šib, Italije Karlo Lo Kašo, predstavnici više organizacija i javne ličnosti.

Predstavnici Inicijative mladih za ljudska prava raširili su u parku transparent sa natpisom „Premladi da se sećamo, odlučni da nikada ne zaboravimo”.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih rekao je da je „atmosferu buke, galame i nepoštovanja ljudskog života i dostojanstva prema žrtvama proizvelo poricanje genocida i relativizacija zločina u Srebrenici”.

„Uprkos tome smo se okupili da pokažemo politiku u kojoj se poštuju ljudski gubici. Nažalost mi smo svedoci da smo jedina zemlja na svetu odgovorna da nije sprečila genocid, a znala je da će se dogoditi. Zato godinama unazad stoje ljudi koji su spremni da iskorače ispred ove buke i vike i da kažu nama je žao zbog tih ljudskih gubitaka”, rekao je Milosavljević.

U park su došli i Simo Spasić iz Udruženja kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji i predstavnici antivakcinaškog Udruženja građana pravo na izbor. Neki od njih nosili su majice sa likom Ratka Mladića osudjenog za genocid u Srebrenici i majice sa slikom Kosova. Policija ih je sprečila da ometu skup Inicijative mladih. Oni su dobacivali uvrede okupljenima, ali i novinarima, koji su došli da izveštavaju sa događaja.

Akcija Inicijative deo je obeležavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici koje organizuje više nevladinih organizacija, između ostalog, Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji i Helsinški odbor za ljudska prava.

Komemoracija srebreničkim žrtvama stradalim tokom napada srpskih snaga na Srebrenicu u julu 1995. godine održana je danas i u Memorijalnom centru Potočari. Pored 6.610 već ukopanih žrtava, sahranjene su još 33 srebreničke žrtve. Najmlađa žrtva, koja je ove godine sahranjena je Osman Cvrk, koji je ubijen kad je imao 16 godina. Najstarija žrtva je Šaha Cvrk, koja je imala 81 godinu. Ubijena je zajedno sa sinom. Današnjoj komemoraciji nije prisustvovao niko od zvaničnika Srbije.

Obeleženo je 24 godine od ulaska snaga Vojske Republike Srpske (VRS) u Srebrenicu, muslimansku (bošnjačku) enklavu u istočnoj Bosni i Hercegovini koja je formalno bila pod zaštitom UN, nakon čega je, prema presudama Haškog tribunala ubijeno oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dece. Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao genocid.

Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta presuda doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija. Odlukom Evropskog parlamenta iz januara 2009. godine, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.

U mezarju Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari do sada je sahranjeno 6.610 žrtava, a traga se za još više od hiljadu nestalih Srebreničana.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju Ujedinjenih nacija (MKSJ) u Hagu doneo je jedinu presudu o počinjenom genocidu na Balkanu – u slučaju Srebrenice. Uprkos tome, od demokratskih promena do danas nijedan srpski premijer niti predsednik nije priznao da se u Srebrenici dogodio genocid. To ne piše ni u Deklaraciji koju je usvojila Skupština, iako se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde.

Izvor: Radio slobodna Evropa, Beta, Insajder