Mihajlović: Velika šteta što je izgrađeno samo 50 MHE od 800 mogućih (VIDEO)
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović na pitanje Insajdera da li će podržati izmene Zakona u vezi s izgradnjom malih hidroelektrana, kaže da nema ništa protiv bilo čega što može da unapredi život u zdravijoj životnoj sredini.
„Da ne bude zabuna, pošto je u jednom momentu bila velika rasprava oko dozvola za izgradnju MHE, Ministarstvo građevinarstva je poslednje koje daje dozvolu, i to građevinsku, na osnovu toga što svi učesnici u procesu daju saglasnosti i dozvole. Naše Ministarstvo daje dozvolu ukoliko je sve u redu s prethodnim dozvolama“, poručuje Mihajlović.
Kako je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan nedavno rekao za Insajder, „neće se pomiriti s tim da se nastavi gradnja MHE u zaštićenim područjima“, zbog čega će pokrenuti inicijativu za izmenu Zakona.
„Pravo je ministra Trivana da menja određene zakone u resoru za koji je zadužen. Sve što može da unapredi naš život i da zaista živimo u zdravijoj životnoj sredini, nemam ništa protiv. Kada biste me već pitali oko MHE, za mene je mnogo veći problem što je od 800 lokacija, koliko Srbija ima za MHE, mi nismo iskoristi ni 50. To je velika šteta“, rekla je Mihajlović.
Insajder je pisao o planiranju izgradnje malih hidroeletrana „Pakleštica“ na Staroj planini i „Karaula“ na Goču, u zaštićenim područjima prirode. Zajedničko im je to što su obe studije o proceni uticaja na životnu sredinu osporene, iako su pre toga nadležne institucije za njih dale zeleno svetlo.
Ove činjenice izazivaju sumnju da autori Studije pišu u korist investitora, navodeći da rad MHE neće imati negativnog uticaja na prirodu iako nisu uradili sva neophodna istraživanja.
Važan podatak je da Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu radi firma koju angažuje investitor. Tako se desilo da namerno ili iz neznanja, autor Studije o proceni uticaja mini hidroelektrane "Pakleštica" nije naveo da u reci Visočici na kojoj je planirana gradnja, žive dve zaštićene i jedna strogo zaštićena vrsta.
Na osnovu takvih podataka Ministarstvo je prvo studiju odobrilo, da bi naknadno nakon novih saznanja saglasnost povuklo.
Ispostavilo se, bar za sada, da je reakcija Ministarstva zakasnela. Naime, investitor je tužio Ministarstvo zbog povlačenja saglasnosti, a Upravni sud presudio u korist investitora.
Zbog sumnji da se studije o proceni uticaja na prirodu izrađuju u korist investitora, a bez sprovedenih adekvatnih istraživanja, pitali smo Ministarstvo zaštite životne da li i kako kontroliše kvalitet studija o proceni uticaja MHE na životnu sredinu, kao i kako se biraju stručnjaci koji odlučuju o davanju saglasnosti na studije.
Odgovore još čekamo.