Optuženi za ubistvo Ćuruvije: Verovatno sam bio u blizini mesta ubistva

Na samom početku sudskog pretresa, predsednica sudskog veća Snežana Jovanović zatražila je od drugooptuženog, načelnika beogradskog DB-a Milana Radonjića i četvrtooptuženog, glavnog inspektora u Drugoj upravi resora Ratka Romića, da se izjasne o izveštaju koji je na prethodnom ročištu predstavljen.

I Radonjić i Romić, koji kao optuženi ne mogu odgovarati za lažno svedočenje jer u postupku nisu svedoci, osporili su većinu navoda iz ovog izveštaja koji je nastao ukrštanjem baznih stanica i listinga telefonske komunikacije brojeva koje su koristili optuženi, kao i drugi pripadnici Državne bezbednosti.

Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić komentarišući to što su optuženi i njihovi zastupnici u više navrata govorili da je izveštaj o komunikacijama sastavljen na osnovu manipulisanih podataka kaže da misli da su to besmisleni navodi.

„A kako bi pa drugačije i rekli, nego da tvrde da je manipulisano. Sada kada pitate, a ko je to manipulisao dođete do odgovora - policija. Pa to stvarno nema nikakvog smisla da je policija rešavajući ovo ubistvo manipulisala informacijama“ , istakao je Ružić.

„Osporavam deo izveštaja u kome se navodi da sam ja komunicirao sa Miroslavom Kurakom. U svom životu se nisam čuo sa Kurakom…ni fiksnim telefonom, ni mobilnim telefonom, ni specijalom… ni pismom, ni razglednicom. Čoveka sam video ne više od 10 puta i razmenili smo 'zdravo, zdravo.“ , rekao je danas u sudnici, između ostalog, Radonjić.

Kako tvrdi, ovo mogu da potvrde i podaci koji se nalaze u službi.

Na pitanje sudije, gde se nalazio dan pre ubistva Ćuruvije, 10. aprila 1999. godine, Radonjić nije mogao precizno da odgovori.

„Sa ogromnom verovatnoćom vam mogu odgovoriti da sam veći deo dana proveo u štabu resora Državne bezbednosti i da sam verovatno u nekom trenutku bio i u svom stanu da se istuširam, presvučem…“ , dodao je Radonjić.

Kako je naveo, oko 17 sati, 11. aprila, dobio je informaciju da je ubijen novinar Slavko Ćuruvije nakon čega je odmah pozvao prvooptuženog načelnika resora Državne bezbednosti Radomira Markovića.

„Pozvao sam ga sa fiksnog telefona iz stana moje supruge i njenih roditelja i ostavio poruku da me pozove“ , naveo je Radonjić dodajući da ga je Marković ubrzo potom, na taj isti telefon i pozvao.

„Tada sam ime Slavka Ćuruvije prvi put pomenuo, kada sam Radomiru Markoviću saopštio da je ubijen“ , rekao je Radonjić.

Romić prvi put pomenuo rutu do posla preko Takovske ulice

Četvrtooptuženi Ratko Romić takođe je negirao deo dokaza, navodeći da se nikada nije čuo sa svedokom u slučaju - Markom Žarkovićem, iako u dokazima stoji da je 9. aprila kontaktirao sa njim.

Ključni dokaz tužilaštva Sudsko veće dva puta odbilo da uvrsti u spise

Izveštaj o komunikacijama, na kome su zajedno radili pripadnici BIA i MUP, ranije je Sudsko veće u dva navrata odbijalo da uvrsti u spise predmeta, a na zahtev odbrane koja je tvrdila da su podaci na osnovu kojih je sastavljen pribavljeni na nezakonit način.

Izveštaj o veštačenju je, međutim, u postupak nedavno vratio Apelacioni sud zaključivši da su trake s podacima s baznih stanica pribavljene na zakonit način.

Nakon toga, zastupnici odbrane su na prošlom suđenju odlučili da ne ulože žalbu i da se ovaj dokaz tužilaštva uvrsti u spise predmeta ali osporavajući ga i dalje.

„Ne osporavam da sam se čuo sa Radonjićem i Kurakom u tom periodu jer sam se sa njima  čuo svakodnevno“ , dodao je Romić.

Precizno, međutim, ni Romić nije mogao da se seti gde je bio 10. i 11. aprila. Kako je naveo, uglavnom je boravio u isturenom Odeljenju druge uprave u Ulici Danice Marković 2.

„Odatle sam do kuće, u Borči, išao rutom preko Kneza Miloša i Takovske… Jeste to bila duža ruta ali mi je bila brža“ , rekao je Romić.

Na pitanje sudije da li je 11. aprila na dan ubistva Ćuruvije bio u blizini Hilandarske ulice i odatle telefonirao, Romić je rekao „da je verovatno bio u blizini jer mu je to ulica na ruti kojom se svakodnevno kretao“.

Zanimljivo je da Romić o ruti do posla, koja prolazi praktično pored ulice gde se dogodilo ubistvo Ćuruvije, nije govorio prilikom iznošenja odbrane septembra pre tri godine. Na tadašnje pitanje sudije da li je po službenim aktivnostima prolazio kroz centar grada tog 11. aprila 1999. godine, Romić je rekao da ne može pouzdano da kaže jer se ne seća.

Uvid u presude u slučaju Stambolić, Ibarska magistrala, pokušaj atentata u Budvi

Kao pisani dokaz tužilaštva u spisima predmeta nalaze se i pravosnažne presude u kojima su akteri bili pripadnici državne bezbednost – slučaj Ivana Stambolića, pokušaj atentata u Budvi kao i Ibarska magistrala. Sud je danas izvodio i ove dokaze.

Tim povodom, advokat porodice Ćuruvija, Slobodan Ružić rekao je novinarima da te presude pokazuju da je služba te zločine izvodila na sličan način te da je i ubistvo Ćuruvije slično izvedeno.

Kako je mehanizam rada službi bezbednosti u političkim ubistvima funkcionisao u slučaju ubistva Ćuruvije Insajder je objavio u serijalu o radu službi bezbednosti pod nazivom Službena tajna.

Nastavak ovog suđenja zakazan je za utorak, 25. septembar, kada se očekuje dalje izvođenje dokaza.

Podsetimo, novinar i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija ubijen je 11. avgusta 1999. godine u Svetogorskoj ulici u Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.

Ubistvo Slavka Ćuruvije posle 16 godina istraga stiglo je do optužnice i suđenja tek 2015, nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Za njegovo ubistvo optuženi su tadašnji načelnik Državne bezbednost (DB) Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB Ratko Romić, i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak, koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić, koji je, kao i Radonjić, uhapšen januara 2014. 

Kurak se inače više od decenije nalazi u bekstvu, a prema pisanju medija godinama je živeo i radio u Tanzaniji. Nedavno je MUP, na pitanja novinara Insajdera saopštio da su zahtev da se Kurak locira i uhapsi uputili generalnom sekretarijatu Interpola, kao i njihovim kancelarijama u Tanzaniji i Etiopiji.

Odgovore nadležnih u ovim zemljama, međutim, kako tvrde u MUP-u, do danas nisu dobili. Insajder, s druge strane, od MUP-a nije dobio jasan odgovor na pitanje da li se za Kurakom i ciljano tragalo.

Ko je nevin, a ko krši pretpostavku nevinosti?

Suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije pokrenuo je nedavno i polemiku o tome šta podraumeva pretpostavka nevinosti i to nakon što je Advokatska komora Beograd na čelu sa Jugoslavom Tintorom predložila čak i to da ukoliko novinar prekrši može otići i u zatvor.

Ova Inicijativa stigla je samo nekoliko dana nakon izjave Verana Matića za portal Cenzolovka da ima „snažan utisak“ da Sudsko veće koji vodi postupak za ubistvo Ćuruvije ili ne želi da vodi ovaj postupak ili je primorano da donese „unapred zacrtanu oslobađajuću odluku“.

Iako je ova ocena potkrepljena nizom činjenica i događaja, ubrzo su Društvo sudija Srbije i deo Advokatske komore Beograda koju predvodi Jugoslav Tintor saopštili da Veran Matić krši pretpostavku nevinosti.

Dok je Tintor u izjavi za Insajder tvrdio da incijativa za uvođenje pretpostavke nevinosti kao krivičnog dela nije direktna posledica polemike oko suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, činjenica je da je istovremeno pokrenuta.