Premijerka nabraja uspehe Vlade, novinari pitaju o propustima

Vlada Srbije ostala je posvećena dosadašnjim ciljevima, pre svega, kada je reč o makroekonomskoj stabilnosti. Cilj je, kako je navela, dalje jačanje zemlje kroz digitalizaciju i reformu obrazovanja, što će nekoj sledećoj vladi stvoriti osnove za dinamičniji rast i ekonomiju.

"Ostali smo duboko posvećeni svaki dan menjanju Srbije na bolje. Pomerili smo napred društvo i zemlju. Trudili smo se da sada izdvojimo najvažnije, sistemske promene. Mnogo stvari je izuzetno", istakla je Brnabićeva.

„Volela bih da odem na Kosovo, ali mi je zabranjeno“

Premijerka Brnabić je rekla i da bi volela da poseti Kosovo, ali da ovog trenutka to pitanje ne otvara zbog interesa regionalnog mira i stabilnosti, jer su prištinske vlasti ranije zabranile ulazak u južnu srpsku pokrajinu.

Zato, kako je navela, u interesu regionalne stabilnosti i mira neće ići na Kosovo, konstatujući da Evropa na zabranu njenog ulaska na Kosovo od prištinskih vlasti nije reagovala i upitala da li su to onda vrednosti sa kojima se Evropa slaže. Ona je navela da je Srbija obezbedila 12 povlačenja priznanja i sprečila ulazak Kosova u međunarodne organizacije.

"Pokazali smo da je dijalog neophodan i da nijedno rešenje ne može da se donese bez Srbije", naglasila je Brnabićeva.

Kao još jedan cilj navodi posvećenost promeni načina rada administracije koja će biti na usluzi građanima i koja bi trebalo da „razume da je tu zbog građana“.

Ona je navela da su penzije u proseku povećane za 12,5 odsto nakon što su mere fiskalne konsolidacije dale rezultat. Plate u javnom sektoru su povećane između 12 i 23 odsto, a do kraja godine se očekuje još jedno povećanje i plata i penzija. Rekla je i da prosečna plata sada iznosi 463 evra, što je za 11,3 odsto više, a minimalac je povećan za 19,5 odsto, na 27.200 dinara.

Plate i penzije se danas, kako je rekla, povećavaju na realnim osnovama, a suficit u budžetu danas iznosi 21,26 milijardi dinara. Kao uspeh je navela i to što je smanjeno poresko opterećenje privrednika.

Premijerka je iznela i podatak da su direktne strane investicije u prvih pet meseci iznosile 1,4 milijarde evra, što je za 17 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Govoreći u novom, velikom, investicionom ciklusu, kao važne projekte koji će se graditi u ovoj godini navela takozvani “Moravski koridor” i autoput Beograd-Sarajevo, deonica Sremska Rača-Kuzmin.

„Građani mogu da budu bezbrižni“

Pojedina poskupljena, kao kada je reč o ceni putarine i goriva, neće biti veliki udar na standard građana pošto Srbija tu ima najniže cene u regionu i Evropi, rekla je premijerka Ana Brnabić.

Ona je istakla i da Vlada nije pokrenula usklađivanje cene struje.

Brnabić kaže i da građani mogu da budu bezbrižni i da se, na primer, putarina povećava da bi se više investiralo u infrastrukturu i da bi ta ulaganja bila održiva.

Jedan od najvećih uspeha u izgradnji infrastrukture, premijerka je navela završetak južnog kraja Koridora 10.

"Do leta se završava istočni krak. U toku su radovi na Koridoru 11, počinje izgradnja dela Preljina–Požega. To je deo novog ciklusa investicija od pet milijardi evra", rekla je Brnabićeva.

Kao važan uspeh navela je i ugovor o koncesiji Aerodroma Nikola Tesla, početak gradnje Truskog toka, rešavanje problema sa RTB-om Bor. 

Navela je i pozitivne rezultate u borbi protiv korupcije uz podsećanje da su usvojeni antikorupcijskih zakona i formirana nova specijalizovana odeljenja pri tužilaštvima.

"Vladavina prava nastavlja da bude prioritet. Borba protiv korupcije, nova ovlašćenja državnih organa. Usvojen je zakon za borbu protiv korupcije. Uspostavljena nova organizacija u sudovima i policiji. Nova odeljenja", rekla je Ana Brnabić.

Naglasila je i to da je otvoreno devet novih poglavlja u pregovorima sa EU i potpisano 11 finansijskih sporazuma o bespovratnim sredstvima za Srbiju.

Kada je reč o obrazovanju i nauci, premijerka je rekla da su povećana izdvajanja za nauku 30 odsto.

"Vratili smo Srbiju u CERN. Mnogo ulažemo u inovacije i inovatnovno preduzetništvo. U izgradnju dva nova tehnološka parka, pored postojećeg u Beogradu", rekla je predsednica Vlade.

Hercegovačka, Pančićev vrh, direktori izabrani bez konkursa...

Konferenciji za medije povodom dve godine rada vlade Ane Brnabić prisustvovao je veliki broj novinara, a nakon obraćanja premijerke naglašeno je da svaka redakcija ima po jedno pitanje za premijerku ili nekog od ministara, a gotovo svi su danas bili prisutni.

Novinari Insajdera premijerku su pitali kako može da se govori o dve uspešne godine rada Vlade i pored brojnih primera kršenja zakona i urušavanja institucija, a koje je istraživala naša redakcija. Ignorisanje dokaza o spornim privatizacijama, nerešen slučaj nelegalnog rušenja u Hercegovačkoj, nemoć institucija da sruši nelegalni objekat na Pančićevom vrhu uprkos rešenju o rušenju, činjenica da važne istrage stoje u mestu jer policija tužilaštvu ne dostavlja informacija, kao i to što veliki broj državnih službenika u statusu vršioca dužnosti, a direktori javnih preduzeća nisu, kako to nalaže zakon, izabrani na konkursu – neki su od primera koje smo naveli premijerki.

Premijerka je na to odgovorila da je njena vlada tokom dve godine mandata u fokus stavila osnovne i najznačajnije potrebe građana.

Ignorišući sve druge navedene primere, ocenila je da je za građane bitnije da li su izgrađeni autoputevi i povećane minimalna cena rada i plate, nego da li su pomoćnici ministara u statusu vršilaca dužnosti.

Iz njene izjave može se zaključiti da rad na ekonomskoj stabilizaciji isključuje i rad na uspostavljanju pravne države.

Naime, rekla je i da bi ona svakako više volela da vodi vladu koja je uradila mnogo po pitanju izgradnje infrastrukture u Srbiji, otvorila nova radna mesta, dovela mnogo stranih direktnih investicija, uvela elektronske usluge...

"Više volim da vodim takvu vladu, nego da kažem da ne postoji niko ko je u statusu vršioca dužnosti", navela je Brnabić dodajući da je njena vlada stavila fokus na pitanja koja su važnija za građane, koji će odlučiti da li žele vladu koja će brinuti o njima ili vladu koja će, kako je rekla, ispuniti sve administrativne uslove.

Na molbu da nam dozvoli potpitanje, premijerka je ocenila da nismo korektni prema ostalim kolegama. Novinar Insajdera je zatim pitao kolege da li im smeta, a pošto je su kolege rekle da im ne smeta, pitali smo premijerku i da li će upravo uspostavljanje vladavine prava obezbediti i veće investicije, Brnabić je rekla da je vladavina prava svakako veoma važna, ali da je bilo i važnijih stvari. U odgovoru se ponovo osvrtala samo na jedan primer, izbor direktora javnih preduzeća u skladu sa zakonom, ali ne i na primere kao što je rušenje u Hercegovačkoj i Pančićev vrh, na koje se uopšte nije osvrtala.

"U nekim prethodnim vladama je bilo manje funkcija v.d, ali su mogli da sanjaju da imaju ovoliko investicija. Ne mislim da v.d. stanja na bilo koji način sprečavaju državu da radi bolje, što pokazuje i nivo investicija", navela je Brnabić.

Sporne privatizacije

Novinari Insajdera istraživali privatizaciju Galenike, PKB, Er Srbije, projekat Beograd na vodi... U svim ovim privatizacijama su brojne sporne odluke.

Kada je reč o Galenici, istraživanje novinara Insajdera pokazalo je između ostalog to da je poslednja srpska farmaceutska kompanija prodata kao prezaduženo preduzeće iako je Vlada najveći deo dugova oprostila ili pre ili neposredno nakon privatizacije. Sporna je i mreža poslovnih aktivnosti, koja samo formalno nije vezana za Galeniku, ali ih povezuju iste firme i isti ljudi. Sporno je i to što je Vlada Srbije samo godinu dana nakon privatizacije nabavi avion koji je pre toga koristila upravo kompanija iz Brazila koja je predstavljena kao glavni kupac.

U slučaju PKB-a, činjenica je da je zabranjena prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta a da je, prema istraživanju Insajdera, 17.000 hektara zemljišta uprkos tome privatizovano tako što je odlukom Vlade Srbije to zemljište formalno pravno prebačeno u vlasništvo PKB-a, koji je takođe bio državna firma.  Činjenica je i to da je država kompaniji Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zemljište prodala po osam puta manjoj ceni od one po kojoj je država oglasila na prodaju ostalo zemljište ovog kombinata.

Gašenje JAT-a i formiranje Er Srbije predstavljeno je kao strateški važna investicija kompanije Etihad iz UAE. U Er Srbiji od 2014.godine, 51 posto vlasništva ima država Srbija, a 49 posto je u vlasništvu kompanije Etihad. Prema istraživanju Insajdera, ispostavilo se da je Etihad pozajmicu od 40 miliona dolara pretvorio u vlasništvo u toj kompaniji, a država Srbija je nastavila da ulaže i nakon što je istekla obaveza po ugovoru. 

Nelegalno rušenje u Hercegovačkoj, nelegalna gradnja na Pančićevom vrhu

Više od tri godine nije završena istraga koja bi pokazala ko je sve odgovoran za bespravno rušenje u Hercegovačkoj ulici u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine. I dalje nepoznata grupa ljudi bagerima je srušila objekte u toj ulici, a onima koji su se tu zatekli uskratili su slobodu kretanja.

Novinari Insajdera su se ovim slučajem bavili u emisiji „Rušenje pod maskama“, ali i kroz brojna pitanja nadležnim na konferencijama za novinare. 

Slučaj bespravne gradnje na Pančićevom vrhu pokazuje da zakoni u Srbiji nisu isti za sve, da sistem ne postoji i da nadležne institucije, ne samo da ne rade svoj posao, nego čak u interesu pojedinaca, učestvuju u kršenju zakona. Novinari Insajdera su sve činjenice u vezi sa ovim slučajem objavili u emisiji „Vrh bezakonja“. Ovaj objekat nije srušen uprkos rešenju o rušenju i krivičnim postupcima koji se vode protiv odgovornih. Umesto toga su ministarstva građevinarstva i policije odgovornost prebacivali jedni na druge.

Umesto profesionalnog rukovodstva, javna preduzeća i dalje vodi politički birani vršioci dužnosti

Prema istraživanju Insajdera, većina direktora javnih preduzeća u Srbiji godinama obavlja tu funkciju u v.d. statusu, iako Zakon o javnim preduzeća predviđa da se oni biraju na javnom konkursu, uz ispunjenje strogih uslova.

Obaveza izbora direktora na konkursu propisana je još zakonom iz 2012. godine, koji je predviđao da konkursi moraju da budu raspisani najkasnije do 30. juna 2013. Umesto da bude primenjen taj zakon, početkom marta 2016 usvojen je novi, kojim je postavljen još jedan rok za izbor direktora na konkursima - 4. mart 2017. godine.

Ni ta zakonska odredba međutim nije primenjena. I danas na rukovodećim pozicijama u javnim preduzećima neretko dolaze partijski kadrovi, koji ne moraju da ispune ni osnovne uslove koji bi bili postavljeni na javnom konkursu.

Po Zakonu o javnim preduzećima, da bi neko bio izabran za direktora mora da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa delatnošću javnog preduzeća, pet godina iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, da poznaje oblast korporativnog upravljanja, da ima iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova, kao i da nije član oragana političke stranke.

Nedavno je na sednici Vlade Srbije za v.d. direktora Javnog preduzeća za razvoj planinskog turizma imenovan Stefan Krkobabić, sin ministra zaduženog za rad javnih preduzeća Milana Krkobabića. Osim što je ovde reč o potencijalnom sukobu interesa, Stefan Krkobabić ne ispunjava ni minimum uslova za obavljanje direktorskog posla u tom preduzeću.

Transparentnost Srbija danas je saopštila da od danas oko dve trećine organa državne uprave u Srbiji ne samo da nema rukovodioce izabrane na konkursu, kao što to nalaže zakon, nego ni zakonite vršioce dužnosti. "Danas je, po sili zakona, istekao mandat svim vršiocima dužnosti pomoćnika ministara, sekretara ministarstava, direktora i drugih rukovodilaca Vladinih kancelarija, uprava i posebnih organizacija. Ovaj rok za okončanje v.d. stanja u državnoj upravi je aktuelna Vlada sama sebi postavila, izmenama Zakona o državnim službenicima iz 2018", navodi se.

Izvor: Insajder