Svečano otvorena prva zgrada u Beogradu na vodi, događaj bez zvanične medijske najave

Za svečano otvaranje prve zgrade firma „Beograd na vodi“ urednicima medija poslala je posebne pozivnice sa molbom da ne najavljuju događaj niti da govore o tome u koje vreme se održava. Insajder iz nepoznatih razloga ovaj poziv nije dobio, a našim novinarima, koji su za događaj saznali od kolega, nije dozvoljeno da uđu na svečano otvaranje niti da snimaju samu zgradu. Kako nam je rečeno na ulazu, događaju ne možemo da prisustvujemo jer nemamo pozivnice, a na pitanje novinara Insajdera zbog čega nismo dobili pozivnice kada je reč o projektu od nacionalnog značaja – jasan odgovor nismo dobili.

Ekipi Insajdera nije dozvoljeno da prisustvuje događaju ni nakon što su se službenici na ulazu konsultovali sa svojim nadređenim, dok nam je iz obezbeđenja rečeno da je tako naređeno „s vrha“.

Uprkos velu tajanstvenosti Kula A je danas svečano otvorena. Luksuzna zgrada ima 20 spratova i 296 stanova, a u nju su se danas uselili i prvi stanari – oni koji su imali da izdvoje od 2.500 do 5.000 evra po kvadratu.

Upotrebna dozvola stigla u poslednji trenutak – dan pred otvaranje

Gradnja ove zgrade započeta je 2015. godine, a useljavanje stanara je nekoliko puta odlagano. Prvo je bilo planirano za kraj marta, zatim za jun, da bi zgrada konačno danas bila zvanično otvorena.

Svečano otvaranje je najavljeno za danas uprkos tome što je bilo „neizvesno“ da li će zgrada uopšte dobiti upotrebnu dozvolu s obzirom da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pre samo četiri dana odbacilo zahtev kompanije Beograd na vodi za izdavanjem upotrebne dozvole za dve stambene zgrade.

Međutim, kako je isto ministarstvo navelo u odgovoru Insajderu, „investitor je otklonio nedostatke“ te su dve zgrade juče, dan pre svečanog otvaranja, ipak dobile dozvolu.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić istakao je danas da je današnjim useljenjem završena prva faza izgradnje Beograda na vodi, međutim, prema planu koji su 2015. godine predstavili tadašnji premijer i gradonačelnik Aleksandar Vučić i Siniša Mali, prva faza trebalo bi da bude završena do 2019. godine, a u okviru nje bi trebalo da bude „glavna kula, dva stambena kompleksa, poslovni i tržni centar, hotel i biće izmeštena glavna železnička stanica".

Za sada je izgrađen stambeni kompleks, postavljen kamen temeljac za kulu i konstrukciju šoping centra, a izmeštena je i glavna železnička stanica. Takođe, investitor je za prvu fazu trebalo da uloži 300 miliona evra, što je učinjeno, ali je ipak polovina od toga data u vidu kredita.

Vučić: „Beograd na vodi“ pripada celoj Srbiji

Svečanosti su prisustvovali ministri Vlade Srbije, čelnici grada Zoran Radojičić i Goran Vesić i predstavnici diplomatskog kora.

Nakon obilaska prvog stana, u prisustvu predsednika vrpcu su presekli premijerka Ana Brnabić, ministar Siniša Mali, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, predsednik kompanija "Igl Hils" Muhamed Alabar, direktor kompanije "Beograd na vodi" Nikola Nedeljković.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je povodom otvaranja prvih zgrada u projektu "Beograd na vodi" da je to ostvarenje jednog od velikih i bezbrojnih snova.

"Uradili smo ono što smo obećali - od prljavštine i rugla stvorili smo jedan od najlepših delova u jugoistočnoj Evropi. Beograd je konačno sišao na reke. Uskoro pored reke niče ceo novi grad, naš 'Beograd na vodi'", rekao je Vučić na šetalištu u tom novom naselju.

On je rekao da se useljava prva zgrada u "Beogradu na vodi", a da uskoro "niče najviša kula u ovom delu Evrope".

"Prvu utakmicu, prvo prvenstvo, danas smo na ovoj reci osvojili", rekao je Vučić.

On je rekao da "Beograd na vodi" pripada celoj Srbiji i da pokazuje da je država krenula napred.  "Ovo što smo danas radili u Beogradu, sutra ćemo u Nišu, Kraljevu, Novom Sadu, Kragujevcu, Leskovcu i svuda u Srbiji", rekao je Vučić i dodao da "danas gradimo grad koji se smeši svakome od nas" i pokazuje "najlepše lice Srbije".

S obzirom na životni standard u Srbiji objektivno se postavlja pitanje za koga se gradi „Beograd na vodi“ s obzirom da najjeftiniji stan sa jednom spavačom sobom u danas otvorenoj Kuli A košta „tričavih“ 156.000 evra.

Vučić je na kraju dodao da je to poziv Srbima u svetu da se vrate u svoju domovinu, a zahvalio je i šeiku Muhamedu bin Zajedu za kog je rekao da je"od početka verovao u taj projekat".

Projekat od nacionalnog značaja van državnih zakona

Ugovor o gradnji projekta „Beograda na vodi“ zaključen na osnovu međudržavnog sporazuma Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata već godinama izaziva ozbiljne polemike u društvu, kritike stručne javnosti, ali i ulične proteste.

Sam projekat Vlada Srbije na čijem je čelu u tom trenutku bio Aleksandar Vučić, 2015. godine je proglasila od nacionalnog značaja usvojivši lex specijalis – poseban zakon odvojen kojim se reguliše teritorija projekta „Beograd na vodi“ nezavisno od važećeg zakonodavstva.

Zemljište na kojem će biti izgrađen "Beograd na vodi" dato je investitoru u zakup na 99 godina, a Srbija je umesto novca od naknade dobila 32% udela u preduzeću "Beograd na vodi".  Međutim, pitanje je šta ova odredba u praksi znači s obzirom da investitor kada na zemljištu izgradi zgradu, prema ugovoru, postaje i vlasnik dela zemljišta na kom je zgrada izgrađena.

Prema ugovoru najmanje 50% projekta mora da se završi u narednih 20 godina, dok je rok za završetak projekta 30 godina.

Prema ugovoru arapska firma Eagle Hills ulaže 150 miliona evra i obezbeđuje kredit u istom iznosu. S druge strane, Srbija ulaže zemljište od 100 hektara, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture.

Međutim, precizna finansijska procena posla za sada nije moguća jer detalji ulaganja arapskog investitora nisu poznati.

Dodatnu kontroverzu oko projekta Beograd na vodi izazvalo je i rušenje privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici krajem aprila 2016. godine na prostoru budućeg Beograda na vodi.

Iako su gradske vlasti tvrdile da uklanjanje objekata u Hercegovačkoj nije bilo potrebno sve do kraja 2019, analiza Insajdera je pokazala da je, prema ugovoru, rok za raščišćavanje područja u kom se nalazi Hercegovačka bio 30. jun 2016.

Rušenje u Hercegovačkoj izazvalo je masovne proteste građana koje je organizovala Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, a na kojima je prisustvovalo na desetine hiljada građana.

Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić mesec i po dana od incidenta izjavio je da iza rušenja u Hercegovačkoj ulici stoje najviši organi gradske vlasti i najavio da će oni zbog toga snositi odgovornost.

Ipak, do danas nije smenjen niko iz vrha beogradske vlasti, a tadašnji gradonačelnik Siniša Mali je pre dva meseca postao i ministar finansija.

Ko je pod fantomkama rušio u noći između 24. i 25. aprila i po čijem nalogu, kao i zbog čega policija nije reagovala na pozive građana, javnosti Srbije nije poznato ni posle više od dve godine, jer je istraga i dalje u toku, a za sada je „kažnjen“ samo šef smene te večeri, policajac Goran Stamenković. On je priznao krivicu za nesavestan rad u slučaju "Savamala" i zaključio sporazum sa Tužilaštvom za uslovnu kaznu zatvora.

Novinari Insajdera u dve emisije Insajder bez ograničenja o projektu „Beograd na vodi“ istraživali su šta je ono što Beograd i Srbija dobijaju od takvog ugovora, da li je reč o međudržavnom sporazumu ili komercijalnom ugovoru zbog kog Srbija čini brojne ustupke jednom stranom privatniku, kao i kakav je istorijat firme koja gradi „Beograd na vodi“. Koliko ulažu Srbija i Beograd, a koliko arapski investitor, kao i zašto je zbog arapskih investicija Beograd pretvoren u divlji zapad u kom su noću pod maskama nepoznate osobe rušile objekte bez rešenja o rušenju.