<article>Kako ministarstvo navodi prvobitni zahtev podnet je 7. jula 2018. a odbačen  Zaključkom od 10.jula „isključivo zbog formalnih nedostataka“.„Konkretno, investitor je zaboravio da priloži sve dokumente, koje inače poseduje, a izvršene su i dopune u pojedinim delovima projekta“ rekli su za Insajder u ministarstvu građevinarstva.Prema dokumentu koji se pojavio na društvenim mrežima, ministarstvo je prvo odbacilo zahtev za izdavanjem upotrebne dozvole za stambene kule A i B, zbog niza nedostataka u priloženom zahtevu.Kako se iz zaključka ministarstva može videti, Beograd na vodi nije dostavio elaborat geodetskih radova za objekat, eleborati za podzemne instalacije nisu overeni od strane odgovornih lica, nije dostavljena saglasnost civilnog vazduhoplovstva, nedostajala je opšta dokumenatcija u pojedinim delovima projekta kao i zapisnik o inspekcijskom nadzoru.Prema navodima Ministarstva građevinarstva sve ove nedostatke investitor je otklonio u zakonskom roku a podnet je usaglašeni zahtev koji sadrži sve uslove propisane Zakonom na osnovu čega je 13. jula 2018. izdato rešenje o upotrebnoj dozvoli.Zanimljivo je međutim da su useljenje u prve objekte Beograda na vodi, gradonačelnik Beograda Zoran Rodojičić i njegov prethodnik a aktuelni ministar finansija Siniša Mali najavili juče, dan pre nego što je rešenje o upotrebnoj dozvoli izdato.„Radujem se predstojećem vikendu, kada ćemo imati useljenje prvih stanara u ove dve kule. Sećam se kako su se neki smejali kada smo pričali da ćemo da gradimo 'Beograd na vodi', kada sam najavio prodaju stanova, a svi stanovu u dve kule su prodati i od vikenda kreće postepeno useljavanje", rekao je Mali tokom obilaska stambeno poslovnog kompleksa Beograd na vodi.Mali je najavio i da će još dve kule koje se trenutno grade biti useljene naredne godine.<h2>Od međudržavnog ugovora do nelegalnog rušenja privatnih objakata</h2>U septembru 2015. godine, tada premijer Srbije Aleksandar Vučić i predstavnik "Igl hilsa" Muhamed Alabar postavili su kamen temeljac za dve stambene kule, čime je zvanično počela izgradnja Beograda na vodi.Ovaj projekat od samog početka prate brojne kontraverze - od proglašavanja izgradnje elitnog poslovnog i stambenog kompleksa za „nacionalni interes“, do toga da je umesto najavljene investicije od 3,5 milijarde evra, potpisan ugovor koji predviđa da strani partner ulaže 300 miliona, od čega polovinu u vidu kredita.Srbija je uložila zemljište od 100 hektara, uz obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture.Beograd na vodi se gradi na osnovu međudržavnog sporazuma kojim se ukidaju javne nabavke i drugi postupci predviđeni zakonima Srbije, pa tako nikada nije sproveden konkurs za urbanističko rešenje uređenja desne obale Savskog amfiteatra.Dodatnu kontroverzu predstavlja i činjenica da su na području Beograda na vodi nezakonito srušeni privatni objekti u Hercegovačkoj ulici krajem aprila 2016 godine.Iako su gradske vlasti tvrdile da uklanjanje tih objekata nije bilo potrebno za realizaciju projekta sve do kraja 2019, analiza Insajdera je pokazala da je, prema ugovoru, rok za raščišćavanje područja u kom se nalazi Hercegovačka bio 30. jun 2016.Ko je pod fantomkama rušio u noći između 24. i 25. aprila i po čijem nalogu, javnosti Srbije nije poznato ni posle više od dve godine.Izgradnjom Beograda na vodi, Insajder se bavio u dve emisije serijala Insajder bez ograničenja.</article>

Kako ministarstvo navodi prvobitni zahtev podnet je 7. jula 2018. a odbačen &nbsp;Zaključkom od 10.jula „isključivo zbog formalnih nedostataka“.„Konkretno, investitor je zaboravio da priloži sve dokumente, koje inače poseduje, a izvršene su i dopune u pojedinim delovima projekta“ rekli su za Insajder u ministarstvu građevinarstva.Prema dokumentu koji se pojavio na društvenim mrežima, ministarstvo je prvo odbacilo zahtev za izdavanjem upotrebne dozvole za stambene kule A i B, zbog niza nedostataka u priloženom zahtevu.Kako se iz zaključka ministarstva može videti, Beograd na vodi nije dostavio elaborat geodetskih radova za objekat, eleborati za podzemne instalacije nisu overeni od strane odgovornih lica, nije dostavljena saglasnost civilnog vazduhoplovstva, nedostajala je opšta dokumenatcija u pojedinim delovima projekta kao i zapisnik o inspekcijskom nadzoru.Prema navodima Ministarstva građevinarstva sve ove nedostatke investitor je otklonio u zakonskom roku a podnet je usaglašeni zahtev koji sadrži sve uslove propisane Zakonom na osnovu čega je 13. jula 2018. izdato rešenje o upotrebnoj dozvoli.Zanimljivo je međutim da su useljenje u prve objekte Beograda na vodi, gradonačelnik Beograda Zoran Rodojičić i njegov prethodnik a aktuelni ministar finansija Siniša Mali najavili juče, dan pre nego što je rešenje o upotrebnoj dozvoli izdato.„Radujem se predstojećem vikendu, kada ćemo imati useljenje prvih stanara u ove dve kule. Sećam se kako su se neki smejali kada smo pričali da ćemo da gradimo 'Beograd na vodi', kada sam najavio prodaju stanova, a svi stanovu u dve kule su prodati i od vikenda kreće postepeno useljavanje", rekao je Mali tokom obilaska stambeno poslovnog kompleksa Beograd na vodi.Mali je najavio i da će još dve kule koje se trenutno grade biti useljene naredne godine.<h2>Od međudržavnog ugovora do nelegalnog rušenja privatnih objakata</h2>U septembru 2015. godine, tada premijer Srbije Aleksandar Vučić i predstavnik "Igl hilsa" Muhamed Alabar postavili su kamen temeljac za dve stambene kule, čime je zvanično počela izgradnja Beograda na vodi.Ovaj projekat od samog početka prate brojne kontraverze - od proglašavanja izgradnje elitnog poslovnog i stambenog kompleksa za „nacionalni interes“, do toga da je umesto najavljene investicije od 3,5 milijarde evra, potpisan ugovor koji predviđa da strani partner ulaže 300 miliona, od čega polovinu u vidu kredita.Srbija je uložila zemljište od 100 hektara, uz obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture.Beograd na vodi se gradi na osnovu međudržavnog sporazuma kojim se ukidaju javne nabavke i drugi postupci predviđeni zakonima Srbije, pa tako nikada nije sproveden konkurs za urbanističko rešenje uređenja desne obale Savskog amfiteatra.Dodatnu kontroverzu predstavlja i činjenica da su na području Beograda na vodi nezakonito srušeni privatni objekti u Hercegovačkoj ulici krajem aprila 2016 godine.Iako su gradske vlasti tvrdile da uklanjanje tih objekata nije bilo potrebno za realizaciju projekta sve do kraja 2019, analiza Insajdera je pokazala da je, prema ugovoru, rok za raščišćavanje područja u kom se nalazi Hercegovačka bio 30. jun 2016.Ko je pod fantomkama rušio u noći između 24. i 25. aprila i po čijem nalogu, javnosti Srbije nije poznato ni posle više od dve godine.Izgradnjom Beograda na vodi, Insajder se bavio u dve emisije serijala Insajder bez ograničenja.<iframe src="https://www.youtube.com/embed/K_2gR8qBF_Y" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe><iframe src="https://www.youtube.com/embed/rGjg_FFc_2U" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe><pre class="brush:c-sharp">&nbsp;</pre>&nbsp;&nbsp;&nbsp;

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Zgrade u Beogradu na vodi dobile upotrebnu dozvolu dan pre najavljenog useljenja