Troškove zbog presuda roditeljima koji su preplatili vrtiće, umesto Beograda plaća Republika (VIDEO)

Naime, kako se može videti u odlukama Vlade Srbije, grad Beograd je u junu iz budžetskih rezervi dobio 260 miliona dinara, a zatim u julu još 16 miliona, što je oko 2,3 miliona evra. U obrazloženju ove odluke Vlade navedeno je da je transfer izvršen zbog smanjenog obima prihoda. Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, je na pitanje novinara Insajdera  da li to znači da postoji problem u finansijama odgovorio odrečno.

„Ništa se nije promenilo u finansijama grada. Nema ni jedan drugi zakonski osnov po kome možete da dobijete novac, a da se to ne vodi kao smanjenje prihoda. Mi sa Republikom često sarađujemo i tražimo pomoć kada nam je potrebna. Tako smo dobili transfer za spomenik Zoranu Đinđiću koji je bio između 13 i 15 miliona dinara. To je inače bila obaveza Vlade Srbije s obzirom na to da je ubijen kao predsednik Vlade Republike Srbije“, rekao je Vesić.

Ipak, u ovom slučaju grad nije tražio novac za nešto što je obaveza Republike, već sredstva da pokrije svoje obaveze. 

„Uzeli smo transfer da nam se pomogne da rešimo problem naplate vrtića pošto su za vreme Dragana Đilasa naplaćivani roditeljima skuplje vrtiće. Građani su tužili grad i očekujemo da ćemo roditeljima morati da isplatimo oko tri milijarde dinara u narednih godinu, dve. Mesečno nam se skida negde između 100 i 120 miliona na osnovu dobijenih tužbi. To je problem koji nam je ostao da rešavamo”, rekao je zamenik gradonačelnika.

Prema zakonu, sredstva tekuće rezerve budžeta Republike Srbije za izvršavanje obaveza budžeta lokalne vlasti mogu se koristiti isključivo usled smanjenog obima prihoda budžeta lokalne vlasti. Prošle godine Vlada Srbije je Beogradu nekoliko puta dotirala novac iz budžetskih rezervi u ukupnom iznosu od preko tri miliona evra.

Vesić: Ne može se predvideti broj sudskih tužbi

Da je loše upravljanje finansijama na lokalu jedan od najvećih problema javnih finansija Srbije nije nikakva tajna i upravo zato Vlada Srbije transferom novca iz budžetskih rezervi svake godine puni rupe u budžetima lokalnih samouprava. Fiskalni savet je zaključio da je jedan od razloga i nerealno planiranje budžeta.

Goran Vesić smatra da se rashodi poput ovih ne mogu predvideti budžetom pošto se, kako navodi, “ne može predivdeti broj sudskih tužbi”.

“Otkud znate koliko će sud da presudi? Ne možete da predvidite kada će sud doneti presudu. Da li će biti u januaru ili decembru”, rekao je Vesić za Insajder.

U ovom slučaju, izdaci za pokrivanje troškova za odštetu roditeljima koji su plaćali vrtiće skuplje, ne mogu se podvesti pod neplaniran trošak jer su prve tužbe protiv grada podnete još 2016, a dosad je podneto oko 13.000 tužbi.  U međuvremenu, tokom 2017, Beograd je po tom osnovu roditeljima isplatio više od dva miliona evra. Osim toga, i sam zamenik gradonačelnika iznosi procenu kako ukupnih dugovanja tako i mesečnih izdataka, što bi trebalo da posluži kao orijentir prilikom planiranja budžeta. Imajući sve to u vidu, postavlja se pitanje zašto se Beograd, za koji čelnici tvrde da ostvaruje prihode, dotira iz Republičkog budžeta za obaveze koje treba da se isplate iz gradske kase.

Prve tužbe podnete još 2016.

U konkretnom slučaju spor oko dugovanja grada roditeljima zbog veće naplate vrtića odnosi se na period od 2010. do 2014, a prve tužbe podnete su 2016. godine, što je sasvim dovoljno vremena za pažljivije planiranje budžeta.

Podsećamo, Beograd je, po osnovu  smanjenja budžetskih prihoda, prošle godine od republičke vlade dobio više od tri miliona evra.

Vlada Srbije je tako iz tekuće budžetske rezerve samo u oktobru 2017. godine izdvojila 100 miliona dinara iako je mesec dana ranije gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio da je „gradska kasa ponovo puna“ objašnjavajući da je upravo to razlog zašto se pojedinci kandiduju za mesto gradonačelnika.

Ove godine Vlada Srbije na raspolaganju ima više od 40 milijardi dinara koje će moći kroz takozvane tekuće budžetske rezerve nesmetano da troši mimo kontrole parlamenta i javnosti.

Na taj način Vlada Srbije je sebi povećala diskreciono pravo da na netransparentan način uplaćuje novac kome želi, samo na osnovu sopstvenih odluka, bez rebalansa budžeta i odobrenja parlamenta.

Prema izveštaju Fiskalnog saveta po ovom osnovu prethodnih deset godina lokalnim samoupravama  je odobreno više od 100 miliona evra.

Još bez odluke o povlašćenoj ceni zakupa poslovnog prostora za medije

Skupština Grada Beograda je izmenama i dopunama Odluke o utvrđivanju zakupnine za poslovni prostor odredila da zakupci koji obavljaju radiodifuznu delatnost i emituju program koji je u interesu grada plaćaju cenu zakupa u ekstra zoni 80 dinara po kvadratnom metru. Na pitanje Insajdera o kriterijumima na osnovu kojih će se odobravati povlašćena cena, zamenik gradonačelnika nije dao konkretan odgovor.

“Svi emiteri koji emituju vesti koje su u interesu grada Beograda i pretežno prate grad Beograd mogu da se jave našem Sekretarijatu za informisanje koji potom ocenjuje da li je to tako. To je naš način da pomognemo medijima i odnosi se samo na poslovne prostore u vlasništvu grada Beograda. Na druge poslovne prostore ne možemo da utičemo”, kaže Vesić.

On navodi da nema ništa neobično u takvoj odluci, jer je to praksa koju grad inače primenjuje.

“Na isti način utičemo i na nevladine organizacije koje se bave temama koje su od interesa za grad. Takve NVO dobijaju 80 odsto popusta na zakupnine, kao što je to slučaj sa Medija centrom. To nije ništa neuobičajeno. Kao što smo doneli odluku za popust za ćirilicu. To je naše pravo, gde smo vlasnici prostora”, kaže zamenik gradonačelnika Beograda.